Politički pritisci u javnom servisu doveli su do toga da su radnička prava u svakom pogledu srozala – niske plate, mobing koji ima veze sa uredničkim i političkim pritiscima kojima su novinari kontinuirano bili izloženi, kažu nam kolege koje su želele da ostanu anonimne.
Nakon decenije vladavine VMRO DPMNE i Nikole Gruevskog, javni servis je još uvek najslabija karika u javnoj sferi i generalno u pokušaju demokratizacije medijske scene. Transformacija Makedonske radio-televizije (MRT) stoji u mestu, iako ju je dok je bio u opoziciji najavljivao aktuelni premijer Zoran Zaev. No, Vlada na čelu sa SDSM i dalje produžava život ovako ustrojenom propagandnom servisu, što je razočaralo mnoge jer su očekivali da će krenuti u procese reforme i restruktuiranja, počevši od vrha na niže, javnog servisa.
Najjači politički pritisak na medije, uključujući i MRT, za vreme vlade Nikola Gruevski se vidi kroz tri ključna događaja: Crni ponedeljak – 24. decembar 2012. godine - premlaćivanje opozicije i novinara, kao i Krvavi četvrtak, 27. april 2017. – upad u Sobranje i pokušaj ubistva nekoliko zvaničnika, što je nesumnjivo najteži dan u novijoj istoriji Makedonije nakon sukoba 2001. godine. Treći dokaz o velikim pritiscima VMRO-DPMNE bilo je neprofesionalno ponašanje novinara MRT, koji su se sakrili ili prenosili šture informacije, te nisu prenosili press konferencije SDSM kada su objavljene informacije o aferi prisluškivanja telefona, takozvane medijske bombe tada opozicionog čelnika Zorana Zaeva.
Predsednik ZNM (Udruženje novinara Makedonije), Dragan Sekulovski kaže da je na tim događajima javni servis sebe potpuno ogolio i pokazao lice propagandne mašinerije koja je besprekorno služila koalicijskoj vladi Gruevskog: "U 2017. godini, posebno u informativnom programu imamo primere gde MRT nije ispunila svoju zakonsku obavezu zbog čega građani nisu bili objektivno informisani o događajima od 27. aprila, tokom nasilnog upada u Sobranje, kada je napadnuta i nekolicina novinara, a deo njihove opreme je uništen. Neobjektivno izveštavanje javnog servisa nije razmatralo ni regulatorno telo, što samo pokazuje da MRT ostaje neobjektivan i zavisan i tokom 2017. godine. To je još jedan razlog više da Vlada razmotri naš predlog i uvede da se MRT finansira kroz jedan posto budžeta, što je preduslov za finansijsku stabilnost, a samim tim i nezavisnost javnog servisa.”
Iako novinari godinama govore o političkim i uredničkim pritiscima, zastrašivanju, uznemiravanju i atmosferi straha, nisu spremni javno da svedoče o tome i da imenuju naredbodavce – urednike ili političare.
Dok su jedni nalazili načine da se suprotstave takvim praksama ali anonimno, drugi su bili puki izvršioci, i dalje lojalni svojim “gospodarima”.
Očekivano, bivši i aktuelni urednici Informativnog programa, Goran Petreski i Stojan Trpčeski odbili su da odgovore na optužbe novinara da su ih cenzurisali te da su imali svakodnevne sastanke sa rukovodstvom MRT-a. Oba odbacuju optužbe i kažu: "Ja nisam adresa za izjave, tu su i drugi ljudi." Za razliku od Petreskog i Trpčeskog, Biljana Vasileva-Trendafilova, bivša zamenica urednika Informativnog programa, nije ni odgovorila na pozive i poruke da se izjasni o ovim navodima.
Izvori upoznati sa situacijom u javnom servisu, koji su insistirali na anonimnosti, svedoče kako su bila pokrivena ova dva događaja u info desku i kako su dvojica pomenutih urednika sprovodila propagandu u vreme takozvanog Crnog ponedeljka:
"Taj dan se iz uredničke sobe čula velika svađa. rečeno je da su razgovarali o tome kako da izveštavaju o događajima pre i u Skupštini. Na kraju su imali prilog bez izjava sa fokusom na to šta se dešava napolju, a ne unutar Sobranja u kojem su proterivani novinari i poslanici. To je bila skandalozna odluka, a Petreski je jednom prilikom objasnio da je to bilo bolje da se ne bi povećavale tenzije u javnosti. I to je bilo skandalozno, nismo imali javljanje uživo, jer je stav Petreskog bio da je bolje da ne dižemo napetost u javnosti.
Kasnije su usledili pritisci direktora Marjana Cvetkovskog koji je urednicima zapretio posledicama ako ne pristanu da manipulišu, iskrivljuju istinu i plasiraju poluinformacije u vestima. Nemam dokaze, ali mogu pretpostaviti da je Goran Petreski kao urednik dobio upute kako da prati događaje u parlamentu, a konačni proizvod smo imali svi priliku da vidimo."
Od 27. aprila, kada su naoružane osobe s kapuljačama nasilno ušle u parlament, odluka menadžmenta, uključujući i urednika Stojana Trpčeskog, bila je da se ne ide uživo s prenosom jer, kako su obrazložili, imaju plaćen termin sportskog prenosa na TV i on ne sme da se prekida, jer će trpeti finansijske posledice.
"Znam samo da taj izgovor ne pije vodu. Mogao je da ide makar tekst pri dnu ekrana – informacija šta se dešava u Sobranju, dok je utakmica trajala. Sećam se da su nedavno, kada se Ivanov obraćao javnosti, zaustavili sport bez problema. Dana 28.11.2017. prenos rukometne utakmice Metallurg-Tatran Presov prekinut je zbog obraćanja Ivanova", kaže naš sagovornik.
Afera prisluškivanja nije vest za javni servis
Između ova dva nasilnih incidenata u Skupštini, Zaev je objavio bombu – aferu prisluškivanja koja je pokrenula proteste u Makedoniji, ujedinjujući sve progresivne strane u otpor poznatiji pod imenom Šarena revolucija.
Većina medija je u početku vrlo kratko i šturo izveštavala sa tih konferencija za novinare, ali su vremenom počeli da da prenose i delove prisluškivanih razgovora, ignorišući tako zabrane i pretnje tadašnjeg premijera Gruevskog, temeljene na odluci Prvog skopskog suda (da su snimci nezakonito stečeni) – da ne objavljuju bombe jer je to protiv javnog interesa i time dezinformišu javnost.
Polako su počeli da se ohrabruju i drugi mediji, koji su ranije zauzimali neutralan stav, i krenuli su sa kritičkim izveštavanjem, uključivanjem uživo sa konferencije, i uvodeći političke debate ponovo u javni prostor, nakon što su godinama bile potpuno zanemarene. Više informacija o o načinu na koji su pratili te konferencje, daje nam izvor iz MTV.
"To je bio stav da treba slediti upute suda i stav da su snimci nezakonito stečeni pa samim tim, kao javni servis, mi to ne smemo da objavimo. Procena nije napravljena u javnom interesu nego je bila slepo praćenje odluka institucija.
Zato smo i došli u smešnu situaciju da svakodnevno puštamo reakcije stranaka na objavljene snimke, a da sam povod tih reakcija ne emitujemo. U ovom slučaju pokazano je klasično nepoznavanje uloge javnog servisa. U tom periodu uređivačka politika nije bila da se analizira, već samo da se prenose čista saopštenja stranke i izjave članova vladajuće partije, koji su reagovali na bombe. No, niko od rukovodstva se nije pojavljivao da vrši pritisak na nas.”
Međutim, pritisci su stizali od već pomenutih urednika informativnog programa, koji su odbili da daju izjavu tim povodom, kao i sam direktor MRT-a Marjan Cvetkovski. Naši izvori su sve troje urednika označili kao ključne propagandne izvršioce naredbodavaca – VMRO DPMNE i Gruevskog.
Rasplet afere prisluškivanja i Šarene revolucije bili su parlamentarni izbori, koji su u skladu sa Pržinskim dogovorom, otvorili socijaldemokratama mogućnost da biraju glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa. Ishod je bio profesionalan javni servis, zaštićen od političkih i drugih uplitanja – izbor SDSM je bila novinarka Santa Argirova. Nakon što je dobila uredničku poziciju uvela je značajne promene u MRT-u, u pravcu otvaranja demokratskog prostora i oslobađanja samog medija. Paralelno s tim, suočavala se s mnogim teškoćama:
"Mi govorimo o javnom RTV servisu i normalno, zar ne, bi bilo da imaju svoje dopisnike iz drugih gradova u Makedoniji. Nezamislivo je da javni servis radi sa dva i po dopisnika koji šalju priloge samo iz Bitole i Prilepa, da snimaju priloge sa zastarelom opremom i daje kvalitet ispod nivoa amaterskog snimka, a da dopisnik iz Ohrida čak nema snimatelja ni kameru. Tako je bilo tih 100 dana koliko sam provela u Javnom servisu - od 2. septembra do 11. decembra 2016. godine. Imali smo i velike problem zbog arhive koja je nedostajala. U predizbornoj kampanji nismo uspevali da sredimo snimke na vreme, navodno jer nije bilo dovoljno memorije. Informativni program je imao stalno problem nedostatka kamera. To je, kako mi kažu kolege, i sada akutan problem. Montaža ne sme pasti i ne smete da menjate termin vesti. On je svet i ne može se programska šema često menjati ili dozvoljavati da sportski događaji određuju vreme informativnih emisija. Ne pričam o malim, lokalni televizijama, nego o ‘super sistemu’ koji treba da služi javnom interesu i u kojem očekujete poštovanje prava, odgovornosti, pa samim tim i određenu vrstu kreativnosti, održivosti, obrazovanja ...
Sve u svemu, od kako sam napustila javni servis 2016. godine, mnoge stvari su se promenile ali nažalost na gore.”
Identičnu percepciju dopisničke mreže ima reporter na MTV-u, koji je zahtevao anonimnost: "Makedonska radio-televizija nema stalnog dopisnika u zemlji. Pre nekoliko meseci smo imali nebuloznu situaciju da imamo dopisnika u Vašingtonu, ali ne i u Tetovu. Međutim, i tamo gde imamo dopisnike u inostranstvu, imamo loša iskustva. Javna je tajna da je dopisnica iz Atine Marija Kotovska godišnje trošila na snimanja 10 puta više novca pod raznim izgovorima. Osim za novinara, tu su bili i troškovi za snimatelja i to je bio stalan problem.
Postojao je strašan revolt, a novinari i snimatelji su bili demotivisani - nisu razumeli zašto je to menadžment omogućio. Izbor dopisnika i snimatelja je napravljen bez ikakvih kriterija i plana rada (kao što je praksa npr. u HTV), nego po zaslugama. Da bude još veća tragedija, Kotovska je najpre bila montažerka i nakon što je uspešno odradila jedne izbore, VMRO ju je unapredio u novinarku a zatim i u dopisnicu. Ona je klasičan primer partijskog vojnika, i bez srama je objavljivala fotografije sebe ispred partijskog znaka. Sada se situacija promenila, jer su se svi vratili u Makedoniju. “
Politički pritisci u javnom servisu doveli su do toga da su radnička prava sunovratila u svakom pogledu – niske plate, mobing koji ima veze sa uredničkim i političkim pritiscima kojima su novinari kontinuirano bili izloženi, kažu nam kolege koje su želele da ostanu anonimne.
"Retko ćete čuti od novinara da se žale na bilo kakve pritiske. Mnogi od njih su svesni da kad se menja stranka na vlasti, da se menja i izveštavanje. Ovo ostavlja sumnju u njihov posao i otvoreno pitanje da li su tu da zastupaju partijske interese. Autocenzura je sveprisutna.”
Novinari javnog servisa retko postavljaju pitanja iz straha da ne naprave grešku koju bi posle mogli platiti. Odlučuju da budu čisti prenosioci informacija. Poznavaoci stanja u javnim službama kažu da novinari nemaju direktne telefonske pozive od političara ili upravljačke strukture MTV-a, ali da će preko uredništva poruke sigurno doći na prave adrese. Postoji i sumnja, prema rečima naših sagovornika, da su neki novinari radili pod direktivom VMRO DPMNE čime je javni servis postao deo orkestrirane horde koja je simultano i sinhronizovano prenosila objave u više medija.
Kakav javni servis je potreban
Uloga javnih servisa je visoko pozicionirana u vodećim evropskim institucijama, poput Saveta Evrope:
"Preporuka iz 1996. potvrđuje vitalnu ulogu javnog servisa kao bitnog faktora za pluralizam u medijima, pružajući sveobuhvatan program koji pruža informacije, obrazovanje, kulturu i zabavu za građane.
Savet Evrope je u preporuci iz 2012. godine pojasnio da je primarna uloga javnog servisa promocija opšteg interesa, kao što su društveni napredak, svest javnosti o demokratskim procesima, interkulturalno razumevanje i socijalna integracija.
Međutim, u istoj preporuci Savet upozorava da javni servis može biti važan izvor preciznih, pravovremenih informacija samo ako je nezavisan od raznih političkih i ekonomskih uticaja. Nažalost, Makedonska radio-televizija se od proglašenja nezavisnosti zemlje nije razvila u pravi javni servis građana, zbog jake političke kontrole vladajućih struktura i nepostojanje stabilnog i održivog izvora finansiranja "(istraživanje ZNM 2016.). U izveštajima Evropske komisije tradicionalno fokusiranim na medijsku scenu u Makedoniji, jednako kao i izvještaji State Departmenta, OSCE / ODIHR dominiraju visoki tonovi koji su obojili deceniju vladavine Gruevskog.
Najnovijim izveštajem EK tim kritikama je stavljena tačka, ali je i dalje ozbiljna zabrinutost zbog javnog servisa i zamrzavanja reformi:
"Sloboda medija i sloboda izražavanja su se poboljšali ... ali su potrebni daljnji napori da se poboljša nezavisnost javnog servisa ... Pogotovo treba reformisati javni servis i ojačati njegovu nezavisnost.”
Praćenje predizborne kampanje je uravnoteženije nego ranije, a kandidati su dobili vreme da se predstave na javnom servisu. MRT je usvojio etički kodeks. Dalji napori su potrebni za poboljšanje nezavisnosti i objektivnosti u izveštavanju.
Dugoročna strategija je potrebna kako bi se osigurala njegova finansijska održivost. Usvojen je novi sistem za finansiranje javnog emitera, regulatora i javnog emitera. Naknada za emitovanje je zamijenjena direktnim doprinosom iz državnog budžeta u iznosu od 0,5%. Procentualno je da se ovaj procenat povećava sa izmenama Zakona o audio i audiovizuelnim medijskim uslugama.
Sprovođenje reformi zahteva kontinuirano pažnju da bi se sprečio direktan ili indirektan politički uticaj koji potkopava nezavisnost, te je potrebno osigurati stabilan, održiv način finansiranja."
Vanredni profesor komunikacija Sefer Tahiri daje precizne preporuke za budućnost MRT-a, stavljajući naglasak na najavljeni novi Zakon o medijima:
"Javni servis i dalje funkcioniše kao medij stranke, jer oni su još uvek deo samih zaposlenih, ali i političke elite ne razumeju koncept javnog servisa, koji bi trebalo da služi javnom interesu, a ne državi ili nacionalnom interesu, koji definiše vlada.
Prema tome, parlamentarna većina treba ubrzati usvajanje novog medijskog zakona, trebalo bi da izabere novo rukovodstvo, jer zadržavanje sadašnjeg rukovodstva samo znači nastavak letargije MRT, i dalje uništavanje javnog servisa, koji bi trebao biti okosnica medijskog sistema, i treba da bude promoter profesionalnih standarda i vrednosti i etičkih standarda u novinarstvu. MRT hitno treba reformu programa, treba da bude servis koji informiše i kritikuje, a ne propaganda u korist vlade. MRT bi trebalo da bude javna tribina za razne političke i društvene grupe.
To bi trebao biti medij koji obavlja obrazovnu funkciju, ali i medij koji će se pobrinuti za proizvodnju programskih sadržaja koji neguju demokratske vrednosti, koji će biti zaštitnik etničkog, kulturnog i jezičkog identiteta makedonskog naroda, albanske i drugih etničkih zajednica.
MRT bi trebao biti glas građana, a u budućnosti bi trebalo razmotriti povećanje stope budžeta sa 0,7% do 1%, kako bi se razvijao, bio u stanju da zaposli nove stručnjake, jer je prosek radnika 56 godina, a takođe treba modernizovati studio, grafička rešenja, web stranicu…. ".
Dragan Sekulovski rezimira konkretne korake koji se moraju preduzeti kako bi došlo do konačnih promena u javnom servisu: "Zakon o audio i audiovizualnim medijima u delu koji se odnosi na MRT predviđa nezavisnost javnog servisa od bilo kog državnog organa, pravnog lica ili kompanije i nepristrasnost u uređivačkoj i poslovnoj politici. Osim toga, MRT je obavezan da ima program u interesu javnosti, a programi će biti namenjeni svim delovima društva bez diskriminacije. MRT program treba da obezbedi kontinuirane, potpune, nepristrasne, blagovremene informacije putem programa visokog kvaliteta za sve događaje od javnog interesa u Makedoniji i šire. "
Naglasak reforme treba da bude i na političkoj kulturi – ne samo stranaka, nego i medija i celokupne progresivne javnosti što je neophodno da se izvrši pritisak na relevantne političke faktore koji direktno i aktivno učestvuju u promenama u javnom servisu, sprovodeći neophodne reforme. Paralelno, neophodno je takođe obrazovati novinare i urednike, kako bi mediji u kojima rade bili fokusirani na javni interes koji je profesionalna obaveza, za razliku od trenutne propagandne prakse, da služi strankama i vladinim interesima i ciljevima, kao i drugim moćnim centrima i pojedincima.
* Tekst objavljen originalno na stranci Nove TV
* Ovaj tekst objavljen je u sklopu regionalnog projekta "Nevidljivo nasilje: Priče iz redakcije", podržanog od EU i deo je programa „Zaštita slobode medija i slobode izražavanja“, koji realizuje Hrvatsko novinarsko društvo kao deo projekta „Regionalna platforma za zagovaranje slobode medija i sigurnost novinara Zapadnog Balkana“. Projekat je realizovan kroz partnerstvo šest regionalnih novinarskih udruženja: Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Udruženja novinara BiH, Hrvatskog novinarskog društva, Udruženja novinara Kosova, Udruženja novinara Makedonije i Sindikata medija Crne Gore.
