Često sam ga posmatrala skrivena iza ponjave kojom sam prekrila prozor na kome više nije bilo stakla. Otac poginule djevojke lelujao je između zgrada. Bio je nekako proziran, lagan, kao paučina. Lice mu je bilo sivo a očne duplje tamne kao bezdan. Prestao je da govori, jede... samo je lelujao između zgrada vukući za sobom svoju sjenu. Nekada je sjena vukla njega, sve teže ih je bilo razlikovati. Ni živ, ni mrtav. 

AUTOR: MIRJANA TEŠANOVIĆ preuzeto sa DWP BALKAN

Više lokalnih i regionalnih medija su zabilježili događaj koji se desio u Prijedoru prije par dana, odnosno preciznije rečeno na drugi dan Ramazanskog bajrama, koji je inače namijenjen pomenu, molitvi i sjećanjima na naše mrtve uopće, a posebno na šehide nevine žrtve u borbi za istinu i pravdu na Božijem putu.

Udobno smeštena na krevet u dnevnoj sobi i uz svojih deset prstiju, platno, iglu, konac i ideje Lenka Zelenović (63) stvara kuvarice. 

Zasnivanje politike na strahu (guzici) je stvarno apsurdno u doba informacija. Kada bi nam ponudili nešto za šta bi se moglo glasati to bi bilo sjajno. Možda bi nas strah malo pomjerio ali kad malo bolje pogledam i nudi nam se (ali to je već mozak), nudi nam se da odemo.