Pozdrav iz Banjaluke: Priča o razglednicama

Fotografsko-grafički proizvod pod nazivom razglednica, pritom sa natpisom „Pozdrav iz Banja Luke“, čini se da je sve teže pronaći i kupiti na trafikama.

Autor: Impuls

Ako se vode tržišnom „logikom“, trgovci najvjerovatnije razmišljaju „sitno je to, i nema zarade“. Možda se negdje i zaturila poneka, ali ima nekoliko godina od kako je  autoru ovih redova prijatelj poručio da se „u trafikama kupuju cigarete, a ne razglednice“. A nekada bilo, a sada se samo pominje kada su razglednice bile ravnopravne sa proizvodima duhanske industrije: prosto mamile izgledom da ih „zakačite“ uz cigarete, šibicu, novine, pa neka ih...Neke nikada nisu napisane i poslane. Ostavljene u kutijama, ladicama, albumima. Godine prolazile, one sve više podsjećale na neka lijepa vremena, ljude, događaje, ulice i motive dječastva, djetinjstva, mladosti.

Uspomene koje bude (ne)napisane razglednice sa „Pozdrav iz Banja Luke“, ipak su znale stići u poštansko sanduče. Banjalučki fotograf Slobodan Rašić-Bobara, godinama skuplja razglednice. Priredio izložbe, jer kaže, razglednice nose sa sobom mnoge priče, uspomene, predivne su pogotovo kada ih vidite u poštanskom sandučetu.

...Prve serije razglednica Banja Luke su kompozitne forme sa dekorativnim ukrasima najčešće u stilu tada dominirajuće secesije. Popularno se nazivaju litografije, medaljonke ili gruserice. Motivi na prvim razglednicama su crtani prema fotografijama i štampani litografskom ili hromolitografskom grafičkom tehnikom. U ovoj grafičkoj tehnici podloga je izglačana kamena ploča krečnog škriljca, fine poroznosti, debljine od 6 do 15 cm, na kojoj su crtani motivi razglednice...navodi se u monografiji “Pozdrav iz Banja Luke”, Snježane i Dragana  Vicića. Njihovo višegodišnje sakupljanje i obrađivanje starih razglednica rezultiralo je ovom monografijom,sa blizu 500 starih razglednica Banja Luke  iz perioda od 1897. do 1941 godine. Monografija predstavlja autentičan dokument, kojom se oslikava razvoj grada, otvara mogućnost da se sazna nešto o istorijatu grada, zanimljivostima vezanim za određene događaje.

U vrijeme kada se neko manje, a neko više, “navukao” na internet, viber, društvene mreže, nestala je komunikacija putem pisama i razglednica. I generacije koje nemaju puno godina, ali su pisali razglednice, prilagodile se modernoj komunikaciji. Šta bi na sve ovo rekao Vlado Dijak. Pjesnik, humorista, novinar (za mlađe generacije poznat kao autor teksta pjesme “Selma” od “Bijelog dugmeta”), dio života proveo u Banjaluci: pohađao Gimnaziju, bio novinar u “Banjalučkim novinama”. Imao je originalan način pisanja dopisnica i razglednica. Potpisivao se stihovima: ”Pozdravlja te Dijak Vlado, što rakiju pije rado”.

Vlado Dijak

Mišo Vidović

Fotografije: Mišo Vidović i Arhiv