ŽUTA MINUTA - Negiranje genocida u Srebrenici zločin je i nad srpskim narodom

Ilustracija Jelena Žilić

Nije vijest da ni ove godine niko od predstavnika vlasti, a ni opozicije iz Republike Srpske neće prisustvovati komemoraciji žrtvama genocida u Srebrenici. Nisu u Potočare ni dobro došli, jer bi prisustvo negatora genocida i obožavalaca lika i djela osuđenih ratnih zločinaca predstavljalo uvredu za žrtve i njihove porodice.

piše: Miljan Kovač

Nije novost da u Republici Srpskoj ni ove godine nije proglašen dan žalosti na dan komemoracije srebreničkim žrtvama.

Odluku da Dan žalosti bude proglašen na nivou čitave Bosne i Hercegovine stopirali su u Savjetu ministara ministri iz RS.

Zoran Tegeltija, predsjedavajući Savjeta ministara. Ministri Miloš Lučić, Vojin Mitrović i Staša Košarac nisu dozvolili da se makar na taj način oda počast žrtvama.

I kome su na taj način nanijeli štetu? Žrtvama nisu njima ne treba njihov glas, kao što im ne treba ni njihovo uporno igranje mrtvim. Krijući se iza navodnih „srpskih interesa“ i Republike Srpske, nanijeli su štetu i ovom narodu i Republici Srpskoj.

I to je već kontinuitet onoga što političke elite, „vođe“ srpskog naroda u BiH, rade još od krvavih devedesetih godina prošlog vijeka.

I zločinci, počinioci genocida su se sakrili iza sopstvenog naroda, čineći tako pored genocida nad Bošnjacima i strašni zločin nad Srbima. Zločin kolektivne sramote.

Ni u jednoj presudi Haškog tribunala za genocid u Srebrenici i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini, nije rečeno, niti bi moglo biti rečeno, da je za genocid odgovoran čitav narod.

Tu etiketu narodu nije nalijepio niko osim njegovih „vođa“ koji su čast i sudbinu čitavog naroda podredili grupi zločinaca i njihovih predvodnika osuđenih na maksimalne kazne zatvora.

Zločinci devedesetih su to činili da bi spasili vlastitu kožu, i sopstvenu krivicu prebacili na narod.

Današnji „srpski“ političari to čine da bi taj narod držali pod anestezijom proizvedenom od laži i mržnje. Takav anesteziran narod godinama pljačkaju, gaze, i koriste isključivo kao biračko tijelo. Hipnotisani mržnjom kao zombiji glasači hrle ka glasačkim kutijama glasajući za svoje „nacionalne zaštitnike“. A ti zaštitnici su im godinama kao papagaji u oči ponavljali matricu:“A šta su oni nama radili“?

Ta matrica naročito se pojačava na dan sjećanja na žrtve genocida u Srebrenici.

Nakon što je Visoki predstavnik nametnuo zakonsku zabranu negiranja genocida, ove godine negatori su pribjegli drugim metodama – monstruoznijim.

Može li monstruoznije od suprotstavljanja „naših“ žrtava „njihovim“ žrtvama?

A upravo to se desilo prethodnih dana u Bratuncu gdje su pored puta postavljene fotografije Srba stradalih oko Srebrenice u zločinačkim pohodima jedinica Nasera Orića.

Naivno bi bilo i pomisliti da su potomci ovih žrtava spontano odlučili njihove fotografije postaviti baš pored puta koji vodi u Srebrenicu.

Jasno je da iza svega stoji bolesna politika „prebrojavanja mrtvih“.

I opet se broj jednih i drugih žrtava ističe kao argument u bolesnom nadmetanju čijih je više pobijeno.

Danas je u Srebrenici ukopano još 50 tabuta sa posmrtnim ostacima u međuvremenu identifikovanih žrtava genocida.

Pa da je samo tih 50, žrtava... Da je samo jedna nevina žrtva stradala, zar bi iko imao pravo vrijeđati, negirati, i naspram te žrtve postaviti „svoju“ žrtvu?

Ali čudna je bolest nacionalistička „logika“, koja ljubav prem svom narodu iskazuje brojem žrtava, koje su pale upravo zbog takve „logike“.

Takva „logika“, nakon što prebroji i razdijeli žrtve na „naše“ i „njihove“, započinje morbidnu igru s „mrtvim“.

Mrtvim se ovdje ne dozvoljava spokoj. Koriste se da živi nikada ne progledaju i suoče se sa istinom.

A istina je da se negiranjem genocida u Srebrenici negira i Republika Srpska, i koči budućnost i srpskog naroda.

Zvanično stavljanje RS nasuprot žrtava genocida, ali i presuda međunarodnog suda koji je taj genocid definisao, predstavlja smrtnu opasnost za ovaj entitet.

Otvoreno pozicioniranje sopstvenog naroda u morbidan obračun sa mrtvim, zločin je koji traje.

Kolumne „Žuta minuta", u sklopu serije „Impuls semafor“, objavljujemo u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert u BiH.

Autor: Impuls