CRVENI KARTON - Ne trebaju nam drva, grijaće nas ljubav prema otadžbini!

Ilustracija Jelena Žilić, iz knjige „Žene BiH“

Zazimilo, puca srce od hladnoće, a Mujo kulira. Razložio vatricu, prekuvao rakiju, zavalio se u fotelju, pa pijucka i gleda TV. Kad, stiže mu SMS: „Mujo, trebaju li ti drva?“ Mujo spremno odgovori: „Jok!“ Ko veli, šta će mu, ima punu šupu drva. Ustane ujutru, ima šta da vidi: šupa prazna! Ovaj šašavi vic danas je aktuelniji nego ikad!

piše: Milkica Milojević

Baš kao i vispreni lopovi, koji su postavili (ne)dvosmisleno pitanje nesretnom Muji, i vlastodršci u BiH ovih dana pitaju izvoznike: trebaju li nam drva? I stiže spreman odgovor: ma jok, šta će nam drva, treba to izvoziti, cijene masne, biće lova do krova!

Biće i za šumara, i za inspektora, i za one odozgo. Samo nam nemojte stajati na put!

A šta će narod? Čime će se narod na zimu grijati? E, to nije pitao niko, a da jeste, odgovor bi, vjerovatno, bio: „Ko jebe narod!“

Uostalom, bar u Republici Srpskoj ne bi bilo prvi put da narod čuje ovakav državnički odgovor. Tako je govorio, onomad, usred rata, „prvi predsjednik Republike Srpske“, Radovan Karadžić.

Elem, stvari danas, dvije i po decenije nakon rata, stoje ovako: tek je juni, a nestašica drva i peleta, koji se pravi od „drvenih sortimenata“, uveliko je zavladala Bosnom i Hercegovinom.

Jest da imamo šume, što bi narod rekao, ko drva: samo Republika Srpska, manji entitet dakle, ima milion hektara „državne“ šume. Plus privatni posjedi.

Ali, nema tih miliona, ni u novcu ni u hektarima, koji se ne mogu rasprčkati! Pogotovo kad se otvori dobra prilika!

A prilika se otvorila, s ratom u Ukrajini i globalnom energetskom krizom. Sa gasom mrka kapa! Mazut, koji je potreban mnogim toplanama, ko zna koliko će koštati, do zime. Ako ga uopšte bude.

I do sada su se široke narodne mase grijale na drva ili pelet, a sada je potražnja za tom vrstom ogrjeva u BiH veća nego ikad.

Ali, viđu vraga, potražnja za istom tom robom veća je nego ikad i po Evropi, pa i dalje. A kad raste potražnja, rastu i cijene. Takav vam je taj kapitalistički sistem.

U Evropi je, vele poznavaoci prilika, cijena peleta već dostigla fantastičnih 500 evra, ili hiljadarku maraka, po toni. Četiri puta više, dakle, nego prošle sezone.

Izvoznici tralju ruke. Kamioni, vagoni i brodovi sa trupcima danonoćno plove iz BiH ka isplativijim destinacijama.

A narod? Pa narod u BiH, ostade kratkih rukava.

Oni koji su još u januaru naručili i uredno platili drva, još čekaju isporuku. Početkom juna već su stopirane narudžbe. Nema se, ne može se!

Pelet se ne može kupiti, može se samo „upisati“. Pa čekaš red, i kad dođeš na red (ako uopšte dočekaš svoj red), platićeš „po cijeni na dan isporuke“. Koliko? Vrag će ga znati. Vjerovatno evropskih 500 evrića po toni, za mnogo lošiji kvalitet od evropskog. Jer, izvozi se najkvalitetnije, a narodu – šta ostane! Uglavnom, smeće!

I nadigli su se, gle čuda, složno i Vlada Republike Srpske i Vlada Federacije BiH, i zatražili od Savjeta ministara BiH da zabrani izvoz drva i peleta. Dok se narod ne snabdije.

Ali, avaj! Savjet ministara je – odbio prijedlog. Ono, nije im prvi put, rade oni to, uredno, već pet godina. Samo, nije isto zabraniti izvoz drveća 2017. i 2022. godine. Jer, sad je baš zagustilo! Sad bi se moglo desiti da se narod – smrzava.

• Troje ministara Bošnjaka su bili protiv ove odluke, zbog njihovih veza sa izvoznicima – reče premijer Republike Srpske Radovan Višković.

Ko biva, da su protiv zabrane izvoza bili srpski ministri, koji isto imaju specijalne paralelne veze sa izvoznicima, da su dakle protiv bili Srbi, a ne stari republičko – srpski saveznici iz SDA, smrzavanje bi narodu u Republici Srpskoj lakše palo. U takvom slučaju bi, ko biva, narod republičkosrpski grijao vitalni nacionalni interes i ljubav prema otadžbini.

Ovako, ispada da će Bosance i Hercegovce grijati ljubav prema domovini, jednoj i jedinoj Bosni i Hercegovini, dok će se secesionisti, a tako im i treba, smrzavati!

A ustvari, dragi zemljaci, smrzavaćemo se svi! Svi smo mi Mujo!

„Trebaju li vam drva“, pitali su nas 2014. godine, pa opet 2018. Uglas smo odgovorili: „Ne trebaju, jebeš drva, grijaće nas ljubav prema domovini / otadžbini!“

Sad nas više niko ništa ne pita, ali biće da ćemo 2. oktobra ove 2022. opet uskliknuti: „Nećemo drva, dajte nam vitalni nacionalni interes! Dajte da razmotrimo međunarodnu političku i bezbjedonosnu situaciju, pa da zauzmemo stav!“

I dok se političari u maloj i beznačajnoj BiH bave „globalnom političkom situacijom“ u kojoj bi se, da je kojim slučajem živ, teško snašao i Josip Broz Tito, okretni privrednici iz moćne i velike Kine se bave – hrastovinom.

Kinezi nemilice kupuju hrastove trupce po BiH. Plaćaju ih po tri do četiri puta više od cijene koja se u BiH nudi na „domaćem terenu“.

U prvih pet mjeseci 2022. godine, vele zvanični podaci Uprave za indirektno oporezivanje BiH, u Kinu je izvezeno četiri puta hrastovih trupaca, nego u istom periodu lani.

Kinezi kupuju hrastovinu u privatnim šumama. Zvanično. Dobiju dozvolu za sječu 1.000 kubika, a posijeku 5.000. Nezvanično. Pa hrastovinu utovare na brodove u Luci Brčko i hop – ode bosanski hrast preko sedam rijeka i mora.

A što će im tolika hrastovina? Vrag će ga znati. Sigurno imaju neku računicu.

Kod nas je računica jasna: milion hektara šuma, plus nekoliko stotina lopova sklonih milionima, jednako je bar dva miiona ljudi koji na zimu neće imati šta naložiti.

Nego, je li vam, dragi zemljaci, stigao SMS: „Trebaju li vam drva?“ I jeste li skontali u čemu je štos?

(Kolumne „Crveni karton“, u sklopu serije „Impuls semafor“, objavljujemo u saradnji sa Fondacijom „Fridrih Ebert“ u BiH)

 Autor: Impuls