Poslovi i poslovne tajne Rašida Sardarova - Kako je veliki investitor potopio nade mještana u maloj opštini Rudo

Foto: CIN

„Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik i vlasnik firme "Comsar Energy Limited" Rašid Sardarov dogovorili su gradnju hidroelektrane Mrsovo na rijeci Lim.“ Ovo je bila vijest dana, ali – prije ravno 10 godina. Od tada se izdešavalo svašta, ali gradnja centrale, koja je najavljivana kao spas za nerazvijenu opštinu Rudo, nije ni počela. A kad će, ne zna se. To je poslovna tajna.

piše: Milkica Milojević

U međuvremenu, „Comsar“ je u Rudom otvorio, pa zatvorio luksuzni hotel, uvezao najskuplji automobil u istoriji Republike Srpske, kojim se godinama vozio Milorad Dodik, i dobio koncesiju za izgradnju hidroelektrane na 30 godina.

Ta koncesija je 2020. produžena na 50 godina, a da prije toga Komisija za koncesije nije ni pokušala da provjeri da li je „Comsar“ ispunio ranije preuzete obaveze.

U međuvremenu je priča o velikom investitoru i hidrocentrali na istoku RS, kod gradića u kojem godinama nema ni pekare ni roštiljnice, a kamoli neke značajnije privrede, dobro poslužila vladajućim političarima u četiri predizborne kampanje.

Osnovano se sumnja da je doprinijela i tome da poziciju načelnika opštine Rudo, prvi put u istoriji, preuzme SNSD.

Rašid Sardarov je, dakle, u Rudo prvi put došao u proljeće 2012. Ruskog milijardera iz Dagestana u ove je krajeve doveo Duško Perović, dugogodišnji šef Predstavništva Republike Srpske u Moskvi i Dodikov čovjek od povjerenja. Navodno, posao je pogođen u nebeskim visinama, dok su Sardarov, Dodik i Perović letjeli helikopterom iznad bajkovitog kanjona Lima.

Dvije godine kasnije, izborne 2014., trojac Dodik – Sardarov – Perović ponovo će se sresti u Rudom, na svečanom polaganju kamena temeljca za izgradnju hidroelektrane. Tada je Dodik ushićeno izjavio da je to „poklon opštini Rudo, koji se čeka decenijama“, a Sardarov u istom tonu uzvratio da „tako otvorenog predsjednika rijetko možeš sresti bilo gdje u svijetu“.

Foto: CIN

Tada je rečeno i da je Sardarov „spreman da u izgradnju elektrane uloži 200 miliona maraka“ i time obezbijedi posao za 25 mještana.

Jedini ponuđač po Dodikovoj volji

U međuvremenu su obavljene neke formalnosti, čisto da se ispoštuje zakon. Četrdesetak dana nakon što je Dodik u junu 2012. javno obznanio ko će graditi hidroelektranu na Limu, Ministarstvo energetike i rudarstva RS je raspisalo javni poziv za dodjelu koncesije za ovaj poduhvat. Posao je dobilo preduzeće „Comsar Energy Hydro“ d.o.o. Banjaluka, čiji je osnivač firma Rašida Sardarova sa sjedištem na Kipru.

• Ne vidim šta je tu sporno. Sve je po zakonu. Mogao se na taj javni poziv javiti i bilo ko drugi – kaže za „Impuls portal“ Siniša Majstorović, prokurista banjalučke firme „Comsar Energy Hydro“, a njegove riječi potvrđuje i direktorka ovog preduzeća Mladenka Savković.

Iako su „svi imali pravo na to“, na tender se javio samo „Comsar“. Nije bilo lako ispuniti tražene uslove i priložiti obimnu dokumentaciju.

Mladenka Savković i Siniša Majstorović, foto Impuls

Danas, osam godina nakon polaganja temeljca i deset godina nakon famoznog leta helikopterom, na mjestu najavljene hidrocentrale izgrađen je samo most preko rijeke Lim. Na gradilištu još stoji gradbena tabla sa natpisom „završetak radova, decembar 2015.“

HE Mrsovo, foto: Impuls

Nema Kineza, dolaze Turci

Električar Desimir Desko Vulić jedan je od mnogobrojnih građana Rudog, koji su se nadali da će dobiti posao u hidrocentrali.

-Kažu, biće nešto na ljeto, ali meni je dosta čekanja. Odoh u Njemačku, dok još mogu, dok sam još u snazi. Osjedjeh ovdje čekajući – kaže Desko.

Da će „nešto biti na ljeto“ ubijeđuju nas i prokuristi Sardarovljevih firmi u Republici Srpskoj, Duško Perović i Siniša Majstorović.

• Ne mogu otkrivati detalje, to je poslovna tajna, ali najozbiljniji kandidat za izvođača radova je jedna kompanija iz Turske, a naš strateški partner je iz EU. Izgradnja hidroelektrane počinje najvjerovatnije na ljeto, a rok za završetak radova je maksimalno tri godine – kaže Majstorović.

Na pitanje šta se do sada čekalo, Majstorović odgovora: viša sila. Sve je, kaže, usporila korona, pa kriza, pa procedure, pa pad cijena električne energije, pa pregovori sa Vladom RS za produženje koncesije.

-Kad smo našim potencijalnim partnerima govorili da imamo koncesiju na 30 godina, smijali su nam se. U ozbiljnim zemljama takve se koncesije izdaju na 99 godina – kaže Majstorović.

Rato Rajak, bivši načelnik opštine Rudo, poznat po ne baš srdačnim odnosima sa SNSD-om i Miloradom Dodikom, kaže da je ovakve priče slušao godinama.

• Kad god bi se sastao sa mnom, Majstorović je pričao iste priče: te čekaju strateškog partnera, te sad će samo što nije, te doći će Kinezi da grade centralu. Nikad nisu rekli da odustaju – kaže Rajak.

Tvrdi da su priče o hidrocentrali i o hotelu, koji je u Rudom otvoren 2014., pa zatvoren četiri godine kasnije, iskorištene protiv njega u kampanji za lokalne izbore 2020. godine. Iako on, kao načelnik opštine, ni na koji način nije mogao uticati na poteze investitora, politički konkurenti su za sve krivili upravo njega.

-Govorili su da sam ja kriv što se ne gradi hidrocentrala i da će hotel biti ponovo otvoren čim mene maknu sa vlasti – kaže Rajak.

Rajak, koji je bio kadar Srpske radiklane stranke, a nakon fuzije dvije stranke je 2020. nastupio kao kandidat PDP, izgubio je posljednje izbore za samo 46 glasova. Prije toga je dva puta uzastopno pobjeđivao, i to ubjedljivo.

Ratko Rajak, foto: Srpskainfo

U firmi „Comsar Energy Hydro“ d.o.o. Banjaluka, koja ima koncesiju za izgranju HE Mrsovo, kažu da ni na koji način nisu uticali na lokalne izbore, niti ih to interesuje.

• Iskreno, pitam se otkud odjednom tolika zainteresovanost novinara za opštinu Rudo i čime je ona motivisana – kaže Siniša Majstorović.

Ipak, na većinu naših pitanja vezanih za poslove grupacije „Comsar“ u Rudom i RS, odgovor je glasio: „Mi smo privatna firma, to je poslovna tajna“.

U „Comsaru“ tvrde da su i ugovori o koncesiji, kojim im se daje na korištenje hidropotencijal rijeke Lim, dakle javno dobro, „poslovna tajna“. U tom stavu ih podržavaju i institucije.

Iz Komisije za koncesije RS „Impuls portalu“ je odgovoreno da od njih ne možemo dobiti ugovor o koncesiji, niti anekse tog ugovora, zbog klauzula „povjerljivo“ i „lično“, te da se obratimo „ili koncesionaru ili Vladi RS“.

Obratili smo se Vladi RS i iz Biroa za informisanje nam je 7. marta odgovoreno da su „naš upit uputili na dalje postupanje“ u Ministarstvo energetike i rudarstva RS. I od tada postupaju.

Ni Komisija za koncesije ni nadležno ministarstvo nisu nam odgovorili na jednostavno pitanje: da li je koncesionar za izgradnju HE Mrsovo ispunio preuzete obaveze?

Iz Komisije za koncesije RS poručuju da do sada nisu kontrolisali rad firme „Comsar Energy Hidro“ Banjaluka, niti su provjeravali da li taj koncesionar ispunjava obaveze iz ugovora, potpisanog prije skoro 10 godina.

Planiraju, kažu, da u prvu kontrolu krenu tokom ove godine.

Iako ništa nisu provjeravali, odobrili su 2020. produženje koncesije na 50 godina, uprkos tome što je, prema pisanju medija, zasnovanom na zvaničnim izvorima, „Comsar Energy Hidro“ poslovnu 2018. godinu završio u minusu od skoro 600.000 KM, a u debelom minusu su bile i druge „Comsar“ firme u RS.

Nije im pomoglo ni to što je aneksom ugovora iz 2016. godine Vlada RS sa nizom olakšica „izašla u susret“ kompanijama iz grupacije „Comsar“ u RS.

Prema pisanju poslovnog portala „Kapital“, ovim aneksom, koji je takođe „poslovna tajna“, „Comsaru“ su produženi rokovi za izgradnju objekata, obećano im ekspresno rješavanje njihovih zahtjeva te navedeno da će vlast „do poslednjeg dana odugovlačiti sa primjenom evropskih propisa, koji bi mogli da nanesu štetu koncesionaru“.

Ko koga reketira

U „Comsar Energy Hidro“ Banjaluka tvrde da nikakvih pogodnosti nije bilo, nego da se, naprotiv, pojavio „niz prepreka“. Između ostalog, tvrde, problema je bilo i sa eksproprijacijom zemljišta za izgradnju elektrane, jer su vlasnici tražili „nenormalne cijene“ za svoje parcele. Ipak, kažu da su otkupili 40 odsto od planiranih 222 hektara zemlje na lokalitetu gdje treba da bude izgrađena HE „Mrsovo“.

-Uz to, Rašid Sardarov, koji je došao sa poštenim namjerama, ovdje je predstavljen kojekako. Najpoštenije bi bilo da mi tužimo Vladu RS – kaže Siniša Majstorović.

Duško Perović čak tvrdi da je bilo reketiranja, ali ne precizira, ko je koga reketirao.

• Održaću pres konferenciju da se sa svim pozdravim i sve ću to ispričati. Uglavnom, Sardarova su reketirali svi, od lokalne zajednice do „Elektroprivrede RS“, svi su klepali, do infarkta su me dovodili. Ali polako, kad dođe vrijeme za to, reći ću imena i prezimena– kaže Perović.

Ipak, i Perović i Majstorović priznaju da se, na kraju balade, sve vrti oko novca, odnosno oko profita. Cijena struje im, kažu, nije išla na ruku, pa su odložili gradnju hidrocentrale na Limu.

• Cijena električne energije je u jednom periodu pala na 23 evra za kilovatčas, trebalo bi nam najmanje 25 godina, samo da vratimo kredit od 100 miliona maraka za izgradnju hidrocentrale. Dakle, to bi bilo krajnje neisplativo. U međuvremenu, cijena struje je porasla, ali su nama istekle dozvole, uključujući ekološku i građevinsku, pa je sve to trebalo ponovo pribaviti – kaže Perović.

Duško Perović, foto: Screenshot

Povlaštena cijena? Nikad čuli!

Ali, zašto se veliki investitor, koji obrće milijarde širom svijeta, upustio u tako rizičan poduhvat na pograničnoj rijeci u BiH? Kako je ranije pisao Centar za istraživačko novinarstvo CIN, prvobitna računica je bila da „Comsar“, na osnovu međudržavnog sporazuma, struju iz HE „Mrsovo“ prodaje Italijanima, po povlaštenoj cijeni od 155 eura po megavatčasu, koja je bila četiri puta veća od tržišne cijene.

To pravo bi, po sporazumu potpisanom 2011. godine, imale hdroelektrane u Srbiji i Republici Srpskoj, u narednih 15 godina.

Kvaka je u tome što Italiji nedostaje električne energije iz obnovljivih izvora, u koje spadaju i hidroelektrane, kako bi ispunila standarde EU.

Da li je upravo „italijanski sporazum“ sa izgledima za zaradu od oko 22 miliona evra godišnje, kumovao tome da se hidroelektrana „Mrsovo“, za koju je „Elektroprivreda RS“ već imala idejno rješenje, ispred nosa uzme „državnom preduzeću“ i da „privatniku“?

Perović kaže da ne zna ništa o tome i da to treba pitati „Elektroprivredu RS“. Pitali smo , nisu odgovorili.

Majstorović tvrdi da za sporazum o prodaji struje po povlaštenim cijenama „nikad nije čuo“.

U „Comsar Energy Hydro“ znaju da je izgradnja HE „Mrsovo“ planirana još u doba SFRJ, i da je trebalo da je gradi „državna elektroprivreda“.

Iz „Elektroprivrede RS“ je još 2019. najavljivano da će se vratiti na Lim,odnosno da će preuzeti koncesiju za izgradnju HE „Mrsovo“ od „Comsar Energy Hydro“, čak je spominjana i cifra od 94 miliona evra, koliko bi EP RS bila spremna da plati „Comsaru“.

Ali, ta je priča ubrzo utihnula i desilo se upravo suprotno: „Comsaru“ je produžena koncesija. Sticajem čudnih okolnosti to se dogodilo nakon još jednog susreta Dodik – Perović.

-Nisam Dodika ubjeđivao da produži koncesiju. Uostalom, Dodik ne odlučuje o tome – kaže Duško Perović za „Impuls“.

Dodaje da „Comsar“ nije namjeravao da proda koncesiju „Elektroprivredi RS“.

• Iz „Elektroprivrede RS“ su nas samo pitali, treba li oni šta da nam pomognu i to je bilo sve – tvrdi Perović.

Iz „Elektroprivrede RS“ nisu odgovorili na pitanje „Impuls portala“: kako je završila priča o namjeri preuzimanja koncesije za HE „Mrsovo“. Biće da je i to nečija poslovna tajna.

Na pitanje zašto je on, kao predstvanik Republike Srpske u Ruskoj Federaciji prokurista firmi Rašida Sardarova u RS, Perović tvrdi da je dužan da pomogne ruskom investitoru.

-Sardarova sam ja doveo, ja sam ga nagovorio da investira  a on meni kaže: “E sad ti to guraj“. Morao sam čovjeku da pomognem. Nije njemu prijatno da ga zovu mafijašem, a uložio je 70 miliona maraka u Ugljevik – kaže Perović.

Što se tiče Rudog i HE Mrsovo, od najavljenih miliona, bar za sada, nema ništa. Kao ni od hidrocentrale, koja je trebalo da bude „poklon“ ovoj nerazvijenoj opštini.

Za sada su uredno plaćene jedino jednokratne koncesione naknade za HE „Mrsovo“, u ukupnom iznosu od 294.154 KM.

- Po tom osnovu preduzeće je 2015. uplatilo 51.004 KM, godinu kasnije još 50.000 KM, te 2020. godine, nakon produženja koncesije na 50 godina, 193.150 KM – navode iz Poreske uprave RS.

Ni od tog novca Ruđani nisu videli ni feninga, jer jednokratne koncesione naknade se uplaćuju u budžet RS.

Ruđani su dobili samo obećanja. Neispunjena.

Autor: Impuls