Maja Bjelajac: Korupcija u "Eko-toplani Banjaluka" - Čeka se istraga EBRD

Foto: Siniša Pašalić

Da pravosudni i istražni organi u Republici Srpskoj rade svoj posao, osnivanje i poslovanje Eko-toplane u Banjaluci odavno bi bilo predmet njihovog interesovanja. Ovaj kontroverzni posao ima od samog početka sva obilježja korupcije, jer su gradske vlasti građanima ostale dužne odgovore na ključna pitanja.

Autor: impulsportal.net

Grad Banjaluka i kompanija IEE d. o. o. potpisali su u maju 2017. Ugovor o strateškom partnerstvu i osnivanju preduzeća Eko-toplane u okviru kojeg će biti izgrađeno novo postrojenje na biomasu. Time je problem grijanja Banjaluke, star 20-ak godina, trebalo da bude riješen.

Postupak o javno-privatnom partnerstvu, međutim, nije vođen. Gradonačelnik Banjaluke Igor Radojičić ocijenio je naknadno da je pomenuti zakon "komplikovan" te da usporava realizaciju nekih projekata.

Grad Banjaluka uložio je oko 16 miliona maraka (49 odsto), a IEE d.o.o. trebalo je da uloži 51 odsto u opremu zajedničkog preduzeća. Javnost do danas nije saznala šta je ova kompanija uložila niti na šta je potrošila budžetski novac koji je grad uložio.

Tajni ugovor

Vukašin Tintor, povjerenik za sindikalna pitanja stare "Toplane a. d." kaže da je ulaganje IEE moralo biti transparentno.

"Ne postoji dokaz o njihovom ulaganju - što bi se moglo utvrditi revizijom ili sudskim vještačenjem. Ovako je omogućeno da ulože koliko žele bez uvida javnosti da li su ispoštovali ugovorene obaveze", kaže Tintor.

I u organizaciji Transparency International BiH (TI BiH ) smatraju da je Skupština grada Banjaluke donijela odluke u skladu sa interesima Eko-toplana a ne građana - korisnika. Iz TI BiH naglašavaju da se formiranjem Eko-toplana zakonski izbjeglo javno-privatno partnerstvo samo kako bi se proizvodnja i distribucija toplotne energije prenijela na većinsko privatno vlasništvo.

Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji Javnog preduzeća Toplana a. d. Banjaluka sa privrednim društvom Eko-toplane Banjaluka d.o.o. nikada nije objelodanjen.

Da bi uopšte ušao u partnerstvo sa IEE, grad je na jesen prošle godine uzeo kredit od 16,5 miliona KM od EBRD kojim će zatvoriti prethodna zaduženja kod komercijalnih banaka i finansirati izgradnju nove eko- toplane.

Budimir Balaban, odbornik opozicione partije "Sloboda" u Gradskoj skupštini, kaže da je riječ o kreditu s kamatnom stopom od 3,5 do 5 odsto. Podsjeća da je u junu 2016. EBRD nudila kredit za staru toplanu s vrlo sličnim rokovima otplate i sličnim iznosom, ali uz kamatu 1 odsto, s tim što je grad sam trebalo da izgradi toplanu. Gradska vlast je, kaže Balaban, stalno isticala da kredit dobija "uz povjerenje gradu" i bez saglasnosti Vlade RS i Savjeta ministara BiH.

"Zašto je aktuelna vlast odbila povoljniji kredit i uz sve to još tvrdi da je drugi kredit s mnogo većom kamatom dobila 'uz povjerenje'?", pita Balaban.

Sve je to potaklo radnike stare toplane da obavijeste nadležne u kancelariji EBRD u Sarajevu o mogućim manipulacijama finansijskim sredstvima, a dopis su poslali i u London. Ova institucija razmatra njihove primjedbe.

Žalba radnika Stare toplane EBRD-u

Šef Kancelarije EBRD Ian Braun, nakon potpisivanja ugovora, rekao je da taj dokument "kombinuje finansiranje i ekologiju i dokazuje da se može imati komercijalno održivo daljinsko grijanje". EBRD je inače podržala Banjaluku u okviru svog programa "Green Cities Framework" čiji je cilj postizanje značajnih poboljšanja životne sredine i promovisanje prednosti zelene tranzicije u odabranim gradovima. Da li će se na dnevnom redu EBRD-a naći i pitanje zašto Eko-toplana doskora nije imala ekološku dozvolu, pokazaće eventualna istraga u toj finansijskoj instituciji.

I uz više nego "dobru volju" gradskih vlasti, potpomognutu kreditom EBRD, Eko-toplana nije uspijevala tokom sezone grijati Banjaluku kako treba. Njen kapacitet je 49 MW, a u februaru su grijali sa polovinom kapaciteta.

U januaru ove godine Eko-toplana se dosjetila da uzme staru toplanu u zakup koja ima 16 MW kapaciteta na sječku (od dvije rejonske toplane – na Starčevici, kapaciteta 10 MW i Kosmos, kapaciteta 6 MW). Postojeći kapaciteti stare toplane na mazut su 232 MW. Tako je snaga stare toplane ukupno 248 MW, a Eko-toplana ima kapacitet 24 MW. Iznajmili su dvije rejonske toplane, te kotao od 58 MW – što je ukupno 74 MW, s pratećom opremom, za 500.000 KM godišnje. Prema izvještajima o poslovanju toplane, amortizacija za sve to je prosječno oko dva miliona KM godišnje, iz čega proizilazi da sistem nije održiv.

"Prazna" odluka za usvajanje

Sama odluka o iznajmljivanju kapaciteta stare toplane ostavila je prostor za brojne malverzacije. Krajem januara Uprava preduzeća Toplane predložila je Nadzornom odboru da usvoji odluku i predloži Skupštini akcionara da je donese. Mali akcionari tvrde da u odluci nije bilo navedeno šta se iznajmljuje, na koje vrijeme i za koliko novca. Kažu da je Nadzorni odbor donio odluku u kojoj se ništa od navedenog ne zna.

Suprotno Zakonu o privrednim društvima, sazvana je vanredna skupština akcionara na koju je takva odluka upućena. Zapisničar je tada pročitao šta se iznajmljuje, na koliko i za koji iznos, a skupština akcionara je prihvatila odluku – iako su tek tada saznali o čemu se tačno radi.

Mali akcionari dalje navode da je zapisnik sa te skupštine falsifikovan, jer je iz njega izbačeno da je jedan od njih ponudio bolje uslove. Kažu da niko ne zna ko je predložio taj ugovor, jer mu nije prethodila ponuda.

"Ugovor nije potpisan, a oprema je predata na upravljanje. Takođe, iznajmljivanje opreme nije izvršeno putem javnog oglasa ni konkursa, dakle, nije bilo transparentno. Zakup je ugovoren za tri mjeseca – februar, mart i april, tako da su to platili 120.000 KM a ne 500.000, a za nastavak od maja do oktobra neće plaćati", kaže mali akcionar koji je želio ostati anoniman.

Zbog iznajmljivanja postrojenja stare toplane novoj eko-toplani koja sama ne može da grije grad, Sindikat radnika stare toplane ranije je podnio krivičnu prijavu protiv menadžmenta Toplane i Gradske uprave. Sindikalci i mali akcionari su bili protiv da se stara toplana stavi na raspolaganje eko-toplani bez njihove saglasnosti.

U martu ove godine predsjednik Udruženja termotehničara Republike Srpske Pero Petrović i glavni projektant Gostimir Radić zatražili su eskpertizu kompletnog sistema eko-toplane od strane stručnih institucija tvrdeći da je njen način rada tehnički i zakonski nedopustiv.

Nova manipulacija?

Mali akcionari napominju da se nadležne institucije imaju zabaviti problemom korupcije po više osnova. Podsjećaju i na to da je jedan od glavnih izvođača Eko-toplane - "Elnos" čiji je vlasnik Borko Torbica, ujedno i vlasnik firme IEE koja je investitor. "Sada je on direktor Eko-toplane. Uzeo novac od grada i upumpao ga u svoju firmu", kaže jedan od njih.

Gradonačlnik Banjaluke Igor Radojičić na sve sve kritike odgovara tvrdnjom da iza njih stoji materijalni interes naftnih lobija.

"To je naftni lobi koji ostaje bez posla, jer nova toplana radi na drvo, a ne, kao stara, na mazut. Isključivanjem mazuta naftni lobi gubi desetine miliona maraka prihoda", rekao je Radojičić.

Radnici stare toplane, međutim, pitaju zašto su se onda Banjalučani u februaru i martu uglavnom grijali na mazut i koji, precizno, lobi stoji iza te činjenice.

Podozrijevaju, kažu, od još jedne moguće malverzacije. Na jednoj od posljednjih sjednica Nadzornog odbora Banjalučke toplane imovina preduzeća procijenjena je na oko 34 miliona maraka što je, smatraju radnici, daleko ispod njene realne vrijednosti. Pitaju da li se ide na to da se vrijednost preduzeća smanji, kako bi je IEE d.o.o. mogla privatizovati, uz to da se dugovi stare toplane od 90 milona KM vraćaju iz gradske kase.

Bila bi to, tvrde, još jedna u nizu malverzacija na štetu građana Banjaluke koji su i ove zime dobili nekvalitetno i skupo grijanje.