Treba napomenuti da se ovi ljudi u lokalnoj skupštini u Mladenovcu jedina prava opozicija SNS vlasti i da je upravo iz tog razloga Ljubiša Preletačević Beli u njegovom gradu, Mladenovcu, pobedio Aleksandra Vučića. Ovaj intervju su za Novi plamen zajedničkim snagama, pored MARKA GOLUBOVIĆA, relizovali i ISIDORA PETROVIĆ i MILAN ŠKOBIĆ.
Foto: Facebook
Na intervju sa pokretom Sarmu probo nisi (SPN) odlučili smo se, pored toga što nas je zanimalo ko stoji iza ekipe koja je – posle samo godinu i po dana političkog rada – na predsedničkim izborima bukvalno zbrisala sa političke scene Šešelja, Jeremića i Radulovića, i zato jer smo hteli da čujemo kako, dok govore o socijalnoj pravdi i koriste slogan ‘Sirotinja uzvraća udarac’, objašnjavaju ‘neideološki’ karakter svoga pokreta. Da bismo razumeli na koji način politički rezonuju i funkcionišu, dogovor je bio da fokus ne bude na njihovom najistaknutijem članu Luki Maksimoviću, tj. njegovom alter egu Ljubiši Preletačeviću Belom, tako da se pred vama nalazi razgovor sa najužom ekipom ljudi koji stoje iza celog ovog projekta, ljudi koji su osmislili Belog, uspeli da prikupe više od 10 000 sudski overenih potpisa u svega nekoliko dana, izađu na kraj sa svim zamkama koje su im postavljali etablirani političari kako bi ih sprečili da pokažu njihovu nesuvislost, i osvoje blizu 10% glasovima na predsedničkim izborima. Pritom, treba napomenuti da se ovi ljudi u lokalnoj skupštini u Mladenovcu jedina prava opozicija SNS vlasti i da je upravo iz tog razloga Ljubiša Preletačević Beli u njegovom gradu, Mladenovcu, pobedio Aleksandra Vučića. Ovaj intervju su za Novi plamen zajedničkim snagama, pored MARKA GOLUBOVIĆA, relizovali i ISIDORA PETROVIĆ i MILAN ŠKOBIĆ.
MARKO GOLUBOVIĆ: Učestvujete u radu skupštine opštine Mladenovac kao opozicija već nešto više od godinu dana. Da li je vlast na lokalu uopšte raspoložena za konstruktivnu saradnju ili sve predloge opozicije od starta odbacuju?
VLADA TRIPKOVIĆ: Pazi, oni su deklarativno za saradnju, čak kažu „dajte što više predloga“. Mi smo pod velikim pritiskom njihove kritike što ne radimo više, što ne dajemo više predloga, gde su ti projekti opozicije itd. Ali ustvari šta god konkretno da hoćeš da predložiš i radiš, to se seče odmah. Kako su rekli pre neki dan, naš jedan zahtev nije bio „pravno podoban“...
STEFAN GAJIĆ PRILEPAK: Znaš šta je zanimljivo... to kako su njihove službe stručne nama oformile kako treba da izgleda jedan zahtev, zaključak, šta je već. Pa onda oni to nama obore pošto nije dovoljno dobra forma, a njihova služba nam je to uradila.
JOVANA GAJIĆ: Mi smo tražili izveštaj rada veća i predsednika skupštine u proteklih 6 meseci jer su oni dužni, tj. na zahtev odbornika oni mogu da nam daju šestomesečni izveštaj, mi smo to našli u statutu, nismo izmislili. I onda oni pošto naravno nisu spremili to, oni su nam rekli „nije bilo pravno podobno“, eto, spremiće to za neku od narednih sednica, kad mi prepravimo taj zahtev.
STEFAN GAJIĆ PRILEPAK: Na poslednjoj sednici postavili smo 15 pitanja i ni na jedno jedino ne dobiješ odgovor, ni na jedno jedino.
JOVANA GAJIĆ: Konkretno pitanje – da li izvršni direktori u Komunalnom imaju stručnu spremu koja je dovoljna, da li ispunjavaju uslove iz zakona koji ih obavezuju, da bi uopšte postali izvršni direktori.
STEFAN GAJIĆ PRILEPAK: Mi smo sad provalili da ništa što dolazi od nas ne nailazi tamo na podršku. I onda su dolazili neki ljudi sa nekom idejom da mi pokušamo da proguramo, ali mi im kažemo – bolje vi sami, mimo nas, i oni budu primljeni lepo. Budu stvarno primljeni korektno od strane naprednjaka. A da smo mi pokušali to da proguramo, ne bi bilo ništa od toga.
JOVANA GAJIĆ: A evo šta su oni ljudi hteli... Mladenovac je deo Beograda, gradska opština, i pošto je Beograd visokorazvijena opština, i mi se tretiramo u Mladenovcu kao visoko razvijena opština i ljudi su hteli od nas, da mi to proguramo u skupštini da prosto prestanemo mi, kao Mladenovac, da se nazivamo visokorazvijenom zbog stranih investitora i tako dalje, jer se neke mnogo manje pare dobijaju za subvencije ako si dobro razvijena gradska opština, a Palanka recimo nije, i onda kod nas za radno mesto daju 3 hiljade evra, a tamo 7.
VLADA TRIPKOVIĆ: One još Dinkićeve subvencije koje i sad postoje, ovde dobiješ 3, a na 20 km odavde dobiješ 7 hiljada po radnom mestu, mada je to inače katastrofa i treba ukinuti, ali dok postoji, posmatra se da smo mi isto razvijeni kao Surčin sa svojih 110 – 20 hiljada prosečnom platom je isto kao Mladenovac sa 44 hiljade.
LUKA MAKSIMOVIĆ BELI: Mi smo šesta najsiromašnija opština u Srbiji.
ANA STOJANOVIĆ: Pritom možda i nije loš koncept to, davati subvencije, ali da budu izjednačeni strani i domaći investitori, to je najveći problem.
STEFAN GAJIĆ PRILEPAK: Ali to je sad već neka druga priča...
Kako ocenjujete mogućnosti lokalnih samouprava, tj. opštinskih mogućnosti?
VLADA TRIPKOVIĆ: Mladenovac kao beogradska opština nema nikakve ingerencije.
STEFAN GAJIĆ PRILEPAK: Ali i sa tim što ima može da se popravi život u kulturnom smislu.
ANA STOJANOVIĆ: Znaš šta je problem – to je to što je uništena privreda. Mi više maltene nemamo nijednu fabriku. Ti imaš privatnih nekoliko fabrika koje zapošljavaju do 100 ljudi. To je mnogo malo. Sama činjenica da ti nemaš odakle da crpiš porez, pitanje je koliko bismo mi uopšte mogli da napunimo budžet kao samostalna opština. Ali bismo mogli na neki drugi način, postoje sigurno investitori koji bi želeli da ovde započnu... i poslovni prostor su nam uzeli i novac ide za Beograd.
STEFAN GAJIĆ PRILEPAK: Jako bitno, kad bismo mi dobili u Mladenovcu, a naprednjaci ostali u Beogradu, to bi bila najgora moguća solucija za nas.
Nakon uspeha koji ste postigli na prošlogodišnjim lokalnim i ovogodišnjim predsedničkim izborima, negde je logično da ste privukli pažnju drugih političkih aktera. Da li je bilo pritiska i šta je najekstremnije što su vam nudili?
STEFAN GAJIĆ PRILEPAK: Znaš šta, nas su na početku pokušali nešto da vrbuju, nešto kao da radimo za mlade, mi smo to odbili i posle toga zaista, shvatili su na pravi način. Bilo je ponuda ono, lokalnog karaktera, tipa, zaposliću ti ćala, mi smo ono, među nama transparentni i tih problema nema. Što se tiče nekih ozbiljnih pretnji ili ponuda, zaista nije bilo.
ANA STOJANOVIĆ: Očekivali smo.
VLADA TRIPKOVIĆ: Vrhu SNS-a je još uvek ispod časti da pomene Belog.
STEFAN GAJIĆ PRILEPAK: Neko je Vučiću sigurno objasnio da smo mi stvarno mladi, neukaljani i nije normalno nas da napada, druga stvar, ja kapiram da je skontao da smo mi na neki način veća pretnja Jankoviću bili i da je on na taj način hteo Belog da pogura. To je nekako logično. A ovi ovde šta su radili, to bih voleo da stavite u tekst. Stavljali su po naselju gde mi živimo, naši rođaci su čitali te stvari, letke sa našim likovima, da je Beli narkoman, u dilu sa narkomanima i otmičarima. Ja ne mogu da verujem da ti ljudi ne shvataju da u maloj sredini, u kraju gde smo nas dvojica porasli, ti radiš to.
Već ste se izjasnili o samostalnom učešću na gradskim izborima. Sve ukazuje na to da ćete postići zavidan uspeh. Unapred ste najavili da ni vlast ni opozicija ne mogu od vas da očekuju saradnju. Šta je sa lokalnim, nestranačkim, inicijativama? Izvesno je da će NDBG učestvovati na tim izborima, a nije nemoguće da će se pojaviti još lokalnih pokreta, možda baš inspirisanih vama. Da li oni mogu da očekuju saradnju i podršku?
MILOŠ JEREMIĆ: To zavisi pre svega od odnosa tih pokreta i inicijativa u odnosu na ostale političke partije.
VLADA TRIPKOVIĆ: Kad kažeš saradnja, na koju vrstu saradnje misliš?
Pa, pošto ste izjavili da idete samostalno, ne mislim na saradnju u smislu koalicije, ali pošto ćete posle izbora vi verovatno biti tu opozicija, šta će da se desi ukoliko tu bude drugih lokalnih pokreta koji se bore za neke slične stvari kao vi?
VLADA TRIPKOVIĆ: Pazi, ovde se dolazi lako do vlasti. A čitav koncept našeg pokreta nije kako stići do vlasti, nego kako kontrolisati vlast. Tako da svaka ta lokalna grupa manje ili više poznata ako se bavi kontrolom vlasti, mi već imamo neku osnovu za saradnju. Nikada nećemo ići na to da uđemo u vlast ako mi glasačima nismo pre toga rekli – e, takvi i takvi su uslovi da mi uopšte uđemo. Ne može da se desi kao prošli su izbori pa mi kalkulišemo. Tako je bilo pre lokalnih, ako budemo imali 51%, mi smo vlast, ako budemo imali manje, mi smo opozicija. Tako nešto će da bude formulisano i pre beogradskih izbora, tako da ne može da se tumači ovako i onako, ali kontrola na prvom mestu.
Uprkos lepoj ideji da se deluje lokalno, negde je jasno da je ceo državni aparat truo na svim nivoima. Da li imate ideju kako uspehe na lokalu preslikati na više državne strukture, kroz lokalno delovanje, bez jedne ujedinjujuće političke strukture?
ANA STOJANOVIĆ: Neka ideja je, inače, sa lokalnim inicijativama, pa i sa NDBG, da opštine koje imaju identičan problem, kao što smo mi imali sa vodom, uvek možemo da sarađujemo, da se pomažemo da se ti problemi izdignu iznad lokalnih samouprava, tj. da postane problem čitave države.
MILOŠ JEREMIĆ: Mi pravimo platformu kroz koju bi pomagali drugim inicijativama i grupama građana koji hoće da se bave nekim društveno-politički korisnim radom i vidom kontrole, gde možemo mi savetodavno da pomognemo. Pre godinu dana ni mi nismo znali kako da dođemo do određenih informacija, a sada pošto imamo mnogo više znanja i mnogo više smo upućeni u to kako funkcionišu institucije i kako može da se dođe do nečega, da im jednostavno pomognemo da preskoče taj period učenja i saznanja o tome kako funkcioniše sistem. Većina ljudi uopšte nije ni upoznata kako može da dođe do nekih informacija koje su njima bitne. Npr. baš je Stevan, naš isto jedan odbornik imao kontakte dosta sa nekom opštinom u Vojvodini, sad sam zaboravio kojom, gde opština mnogo novca troši na suzbijanje komaraca, na primer, a oni i dalje imaju jako veliki problem sa komarcima. I onda je njih zanimalo kako može da se dođe do podataka kako se novac troši, i on je njih uputio kako oni uopšte mogu da priđu i podnesu molbe, zahteve, šta je sve potrebno da oni dođu do tih informacija i na osnovu tih informacija nastupaju dalje.
VLADA TRIPKOVIĆ: Srž priče je da upoznaš ljude vremenom kroz rad i saradnju, a ne pred izbore i posle izbora. Od eto tako upoznavanja nema ništa, ili se znamo, ili smo radili i sarađivali pre izbora, ili nismo. To je jedini način i inače.
A, pomenuli ste da vaš ulazak u neku vlast zavisi od procenta koji imate, konkretno 51% u Mladenovcu.
STEFAN GAJIĆ PRILEPAK: U Beogradu zavisi love koliko nam ponude. J
VLADA TRIPKOVIĆ: Zavisi koliko dobijemo spratova u Beogradu na vodi... J
Kao jedan od ciljeva ste naveli da želite da se naša generacija uključi što više u politički život. Šta mislite, koliko ste uspeha imali u tome da politizujete prethodno apolitične vršnjake? Koji je metod, po vašem mišljenu, bio od presudnog značaja?
ANA STOJANOVIĆ: Znaš kako, desilo se to da, humor, pesma, ne znam, satira, to što je ono, ono što je bilo u suštini centar celog našeg medijskog delovanja. Desilo se da su na primer klinci od naših prijatelja, bukvalno shvatili politiku kao nešto lepo, nešto veselo.
STEFAN GAJIĆ PRILEPAK: I treba da bude.
ANA STOJANOVIĆ: Klinci su krenuli, znači, od moje drugarice na primer sin, koji je drugi razred osnovne škole, počeo je da plače posle konvencije rekao je “oću još ovog, ovog političkog skupa”, ne znajući uopšte šta je politika. Znači što će da se desi, uskoro, znači da će ljudi da shvate da je politika, i kao što treba da bude, i kao što je nekada bila, nešto dobro, nešto lepo.
STEFAN GAJIĆ PRILEPAK: Pazi, deca da imaju pravo glasa, mislim koja bi realno trebala pre nego penzioneri da imaju pravo glasa, Beli bi imao 65%, sigurno, znači deca ga obožavaju vi ne možete da zamislit koliko, to je nenormalno potpuno.
VLADA TRIPKOVIĆ: Danas je neradni dan, inače bi bila fora samo da prošetate ispred škole ovde, i kada se načičkaju na sve prozore, “BELI!!”
LUKA MAKSIMOVIĆ BELI: Ja svaki dan prođem, svaki dan prođem...
VLADA TRIPKOVIĆ: Pa Luka zamisli za pet godina izbori, i generacija u Srbiji 80ak hiljada dece, to ti je 400 000 glasova za 5 godina
LUKA MAKSIMOVIĆ BELI: Ova neka naša generacija, ova i možda malo mlađi, oni su baš baš ukapirali priču, jer su se osetili kao, kao deo priče, možda iz tog razloga baš što smo zaboravljena generacija.
U toku, a pogotovo nakon, kampanje za predsedničke izbore je postalo jasno da ne želite da pravite stranku i da pokret SPN preuzme vođstvo na nivou cele republike. Smatrate da mladi ljudi treba sami da se organizuju u lokalnim pokretima. Ne bojite li se da će proliferacija sličnih pokreta širom Srbije da ublaži poruku koju šaljete i da će ljudi jednostavno oguglati na tu vrstu političkog delovanja? Šta ako ti pokreti ne pronađu neki svoj identitet, nego jednostavno budu vas kopirali?
LUKA MAKSIMOVIĆ BELI: Zaista ne.
ANA STOJANOVIĆ: Zato što ćemo mi ostati dosledni onome čemu smo težili.
STEFAN GAJIĆ PRILEPAK: Svakako, mi smo, mi smo nezavisni od tih. Mi smo se ogradili od toga. Ako nastane u Pirotu neki Beli, koji ono upropasti priču upropastio je svoju, a ne našu, mislim i to će videti, oni koji treba da shvate shvatiće, na pravi način.
ANA STOJANOVIĆ: Ono što bi trebalo da se desi, jeste da se na nivou države pokrene što više, što veći broj mladih, koji mogu da pariraju sutra i u tom parlamentu, i da dođe do promene garniture političara koji 20 godina, to jest, skoro 30 sada, ugušiše ovu državu. Ne samo što su ugušili državu, nego što su jasno dali do znanja da svi oni koji su se 90-ih borili za navodno neke ideale, su isti takvi kao i ovi protiv kojih su se borili, znači potpuno. I to su samo lični interesi, projekti se znači isključivo guraju da bi se neko tu znači okoristio, i da bi neko nekome nešto sredio, i tako dalje. Znači, možemo da tu njihovu ravnotežu, jer oni ipak imaju neku ravnotežu, oni su uvek na vlasti, ista ekipa je na vlasti, da poremetimo.
VLADA TRIPKOVIĆ: Pazi, kampanja jeste nešto kada se stvori jedna posebna energija. Ali mi baš ono što nismo hteli da širimo priču van lokala, da mi sada osnivamo pokrete, ili, još gore, da mi sada budemo neko ko će da određuje “ti si pokret koji je ok” kao “ti ličiš na nas, ti nisi, ti jesi, ti nisi” to nema smisla. A baš ta eksplozija kada se desi kratko traje. A ovde neće ništa da se promeni preko noći. Znači ovo mora da traje malo duže, i ovaj baš zato mi kontrolišemo tu eksploziju. Mora to sada da bude lagano.
JOVANA GAJIĆ: Različiti su senzibiliteti ljudi. Recimo, neka naša priča ne bi palila negde u Vojvodini, to smo na primer provalili kada smo skupljali potpise. Koliko se sa nekim ljudima, recimo ovi naši tu Šumadinci i tu jug, to je sve jasno ko dan. Znači nema, nema frke nikakve, znači u dve reči se dogovoriš. E onda kako se krene gore ka severu, nekako sa njima se ne uklapamo. Oni mogu, da imaju, identičnu priču kao i mi, ali u njihovom, u skladu sa njihovim senzibilitetom. Tako da mi ne možemo da odredimo da li će to nešto da prođe u Somboru. Znači oni će, u skladu sa sobom, da naprave svoju priču. Suština i jeste da se ljudi probude u smislu da počnu da misle svojom glavom i da kažu, “ej, ovo nije u redu – imam pravo da kažem da ovo nije u redu”, na šta mnogi, mnogo dugo nisu imali ideju i da bi smeli i da je to nešto što se njih tiče.
STANISLAVA BLAGOJEVIĆ: Ali smo isto pokazali za ovih godinu dana, živi zdravi, svi i dalje radimo svoje poslove.
JOVANA GAJIĆ: Da to može.
STANISLAVA BLAGOJEVIĆ: Niko nas ne dira, mislim stvarno. Doduše, bilo je nekih, onako, posrednih, provokacija, ne znam, ali, generalno svi smo tu gde smo bili i prošle godine u ovo vreme, što se tiče našeg privatnog života.
Iako kažete da je vaš pokret neideološki, u vašim javnim istupima ste se konkretno izjasnili protiv nekih ideologija (neoliberalizam i nacionalizam), a jasno ste prigrlili neke druge ideje (socijalne pravde i jednakosti). Koliko su te poruke deo satire, a koliko nešto u šta zaista verujete? Na osnovu čega ste se opredelili za baš te poruke?
ANA STOJANOVIĆ: Morate prvo da shvatite da smo se mi skupili bukvalno na osnovu poznastava. Ideja samog pokreta je da što manje pričamo o ideologijama zato što smo svi dosta različitih shvatanja. Ta različitost je dovela do uspeha, ali to će Vlada bolje da objasni.
VLADA TRIPKOVIĆ: Znaš kako je sa tim ideologijama, uglavnom se izbace na površinu kada neko treba da se zavadi. Zašto smo krenuli od lokalne priče? Zato što tu većinu životnih problema rešavaš. Što se tiče ideologije, malo je teško pred kraj druge decenije 21. veka pričati o ideologijama kada vidiš da masovno izumiru, da ih imaš u tragovima. Da ni na jednim izborima u bilo kojoj državi nije ideologija to što na prvom mestu objedinjuje ljude.
MIJAT KOSTIĆ: Osim ako nije populizam neki.
VLADA TRIPKOVIĆ: Taj populizam onda uzme pod svoje skute šta mu odgovara u tom trenutku. To je problem koji nije samo naš, to je problem kod svih demokratskih društava, da ideologije slabo ima više. I mladi se teško vezuju za ideologije.
Zar nije razlog tome to što se u javnosti predstavlja da neoliberalizam nije ideologija, a u stvari je ideologija koja je samo ostvarila hegemoniju u društvu?
VLADA TRIPKOVIĆ: Pa jeste iz tog ugla gledano, kad pogledaš šta se najbolje prima u društvu. Na žalost kapitalizam. On se prima i u totalitarnom društvu i u komunističkom društvu, i u nekoj izrazito muslimanskoj državi sa veoma striktnim zakonima. On je toliko prilagodljiv, ko da mu parira sada?
MIJAT KOSTIĆ: To je možda zato što je kapitalizam postao dominantna ideologija, što ti kažeš neoliberalizam, pa onda mi imamo utisak da ideologije ne postoje, a zapravo su sve obuhvaćene tom jednom opštom ideologijom. I sada kada vi nas pitate koja je ideologija tu, možda i ne treba da imamo neku suštinsku ideologiju, sem tog nekog zajedničkog cilja, da se neke stvari koje se na lokalnom nivou, ta neka direktna demokratija, ne rade kako treba. Jer možda treba taj sistem, takav kakav je da izmenimo i rekonstruišemo. Mi nemamo sistem u kom bismo neku ideologiju imali. I to je prednost pokreta što je Ana rekla, što smo mi svi različiti, ne postoji ideologija od koje će neko biti otpadnik ili da se prave frakcije. To je bukvalno čista, izvorna, suštinska stvar, demokratija, koju mi želimo kao predstavnici neke lokalne zajednice da izguramo, pa ćemo posle pričati o ideologijama. To je nešto što treba ljudi sa strane da procene da li je to levo ili desno.
VLADA TRIPKOVIĆ: Znate šta je problem u stvari kod naših stranaka kada treba da izaberu ideologiju? Oni to izaberu kroz naziv stranke veoma često, a naziv stranke biraju po trenutno slobodnim opcijama na političkoj sceni. Onda se neko sad proglasi za liberala ili socijalistu ili socijal demokratu, a u stvari u njegovom pojavnom delu, nema ništa od onoga za šta se zalaže na papiru.
MIJAT KOSTIĆ: Praksa.
VLADA TRIPKOVIĆ: Mi sa druge strane nismo ništa napisali na papiru vezano za to, ali vidim da vi već prepoznajete neke stvari koje se kristališu u programu i našem načinu rada, pa nas malo svrstavate u levo, što meni nije problem. Najbolji primer: prva decenija 21. veka u Južnoj Americi, to je bilo nešto neverovatno, koliko su ti levičarski pokreti procvetali. Pod autoritarnom rukom uglavnom, ali su napravili od Južne Amerike totalno drugačiju sredinu nego što je to bila u 20. veku. I sada imate ikonu tog njihovog sistema koji dođe ovde i sa Koštunicom pravi konferencije za štampu. O čemu mi sad tu da pričamo, kada ideologija zavisi od konteksta.
MIJAT KOSTIĆ: Sirotinja uzvraća udarac, opisuje tu stranu, potlačene radničke sirotinje. To mene podseća na priču sa kraja 19. veka kada se nije znalo tačno da li si socijalista, da li konzervativni nacionalista, ali svi ste protiv nečega, što je potlačenost od elita. To je i ovde stvar, mi ni ne znamo koje sve ljude obuhvata naše delovanje. Stvarno ljudi koji nas podržavavaju su od fašista do komunista, preko onih između.
VLADA TRIPKOVIĆ: Kakvi fašisti?
MIJAT KOSTIĆ: Pa Miroljub Petrović, ideš pod mač. Miroljub ne voli Belog, ali ljudi koji vole Miroljuba, vole ujedno i Belog. Sa tog nekog aspekta, ma ne neće više ovi, ajde sada narod. Bukvalno je to neka narodna priča. Konkretno da se neki narodni pojedinac stavi na neku tačku da može da odlučuje. I to je ono što su ljudi pogrešno skontali, da niko ne treba sad da očekuje da je Beli vođa koji će nama da donese promenu, da on treba da pobedi na izborima. Po uzoru na to svako treba da se u svojoj sredini organizuje i uradi nešto slično ili drugačije. Da vide da ljudi imaju moć. Da narod ima moć i da je uvek u narodu moć. Ko god dolazi gore dolazi zbog naroda, jer mu je on to dozvolio.
VLADA TRIPKOVIĆ: Meni se čini u 20. veku da je ideologija bila vetar u leđa. Sada, poslednjih 10-15 godina da je to otežavajući faktor. Ako odabereš, ti moraš stalno da se pravdaš i da objašnjavaš zašto si baš to. Levica na svakih nekoliko decenija prođe kroz neku transformaciju. Sve su ovo neke transformacije, videćemo na šta će da izađe. Da li će imati neke energije da stvarno postane ozbiljniji faktor.
MIJAT KOSTIĆ: Evo, u Francuskoj libertarijanci optužuju da izborima dominiraju socijalisti. Za njih je Marin Le Pen socijalista zato što ima neku regulativnu ekonomsku politiku. I to je sada više stvar perspektive. Mi pominjemo liberalizam, a ne mislimo svi na istu stvar. Zbog toga je nezgodno odrediti ko je šta. Najbolje je da se to ne nazove nikako nego da bude, da postoji jednostavno.
