Evropska komisija 12. oktobra usvojila je Paket proširenja za 2022. godinu te dala preporuku da Vijeće dodijeli status kandidata Bosni i Hercegovini. Navedeno je kako je neophodno poduzeti niz koraka na jačanju demokratije, funkcionalnosti državnih institucija i vladavine prava u zemlji, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, garantovanju slobode medija i upravljanja migracijama u zemlji.
Piše: Slađan Tomić
Ove “uslove” javnost i mediji su shvatili kao nove prioritete, u odnosu na 14 prioriteta u odnosu na one koji su stavljeni pred vlasti Bosne i Hercegovine u Mišljenju Evropske komisije iz 2019. No, iz Evropske unije kažu da dobijanje statusa kandidata nije uslovljeno, te da 14 prioriteta ostaje uslov za pristupanje Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji.
-Preporuka Evropske komisije da se Bosni i Hercegovini dodijeli kandidatski status predstavlja važnu prekretnicu za ovu zemlju na njenom evropskom putu. Sada je na Evropskom vijeću da donese konačnu odluku o dodjeli statusa kandidata BiH, uzimajući u obzir preporuku Evropske komisije. Evropska komisija je dala preporuku za status kandidata bez ikakvih uslova. Međutim, postoje jasna očekivanja od bh. vlasti da hitno pristupe radu i ostvare napredak u osam oblasti na koje se potrebno fokusirati. Osam oblasti na koje se potrebno fokusirati predstavljaju konkretne prijedloge za djelovanje koji se uklapaju u 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja iz 2019. godine – stoji u pisanom odgovoru glasnogovornika Delegacije Evropske unije i Ureda specijalnog predstavnika Evropske unije u Bosni i Hercegovini, Ferdinanda Koeniga za Newipe.
Na naše pitanje zašto među osam oblasti na koje se Unija fokusirala u posljednjem Mišljenju nema govora o presudama Evropskog suda za ljudska prava i ljudskim pravima, odgovara:
“Izborna i ustavna reforma, koja uklanja diskriminaciju u skladu s presudama Evropskog suda za ljudska prava, poboljšava integritet izbora i jača funkcionalnost institucija ostaje među 14 ključnih prioriteta. Nakon što Bosna i Hercegovina dobije status kandidata, odluka o otvaranju pristupnih pregovora bit će donesena kada 14 prioriteta bude ispunjeno.”
Azra Zornić koja je prije osam godina dobila Bosnu i Hercegovinu pred Evropskim sudom za ljudska prava, jer kao građanka BiH koja se ne izjašnjava kao konstituent ne može se kandidovati za Dom naroda BiH i Predsjedništvo BiH. Sud je odlučio da su povrijeđena njena prava garantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima te da je njen slučaj identičan slučaju “Sejdić-Finci”.
Implementacija njene i ostalih presuda zahtjev je Evropske komisije iz 2019. ali se presude ne pominju uz preporuku za dobijanje kandidatskog statusa. Dok neki smatraju da je to opravdano jer Bosna i Hercegovina ne bi imala dovoljno vremena da ispuni svih 14 preporuka, neki smatraju da je ovo znak da jača evropska desnica koja ne želi da Bosna i Hercegovina izmijeni diskriminatorske odredbe svog Ustava.
-S obzirom da desničari preovladavaju u Evropskoj uniji, onda je razumljivo zašto se ne pominju presude. Desničarsko krilo i pod uticajem Zagreba naravno da ne želi pominjati implementaciju presuda ESzLJP jer bi takvom implementacijom sa scene nestale etnonacionalističke stranke u BiH. BiH bi konačno postala građanska zemlja u kojoj bi građani birali političare prema njihovoj stručnosti i sposobnosti partije prema njihovim srednjoročnim ekonomskim planovima razvoja i napretka zemlje, ostanka mladih u zemlji. To su sve životna pitanja kojima bi trebalo da se bavi izvršna i zakonodavna vlast. Pod uticajem nacionalista to se ne dešava, njihov jedini predizborni slogan je zavadi pa vladaj – kaže Zornić.
Ona dodaje da Hrvatska putem HDZ-a BiH vrši političku agresiju na BiH i sve to uz pomoć visokog predstavnika u BiH. Preporuka za dobijanje kandidatskog statusa bez pominjanja ljudskih prava i diskriminacije Zornić vidi kao korak unazad kada je u pitanju usklađivanje Ustava BiH sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
-Sve zahvaljujući desničarima. Njima nikako ne odgovaraju presude ESzLJP jer te presude ukidaju, moja presuda konkretno, nalaže donošenje građanskog ustava, nacionalni prefiksi se gube, postaju nebitni, irelevantni oni više nemaju na osnovu čega da izađu na izbore jer niko više neće glasati za njih samo zato što su SDA, SNSD, HDZ – kaže Zornić.
Dodaje da BiH nije dobila status kandidata već preporuku za dobijanje statusa kandidata za koji ona vjeruje da neće biti dodijeljen bez provedbe osam tačaka koje Komisija stavlja u fokus.
„Traži se usvajanje tri osnovna zakona koja nikako neće proći u našem parlamentu zahvaljujući upravo etnonacionalistima jer zakon o visokoj korupciji bi najviše pogodio etnonacionalne stranke. Jedni druge podržavaju u pljačkanjima svoje vlastite zemlje i svog vlastitog naroda. Svaka etnonacionalistička stranka pljačka svoj vlastiti narod, a narod nažalost nije svjestan šta mu se dešava i šta rade ti nacionalisti. Prema tome mi nećemo dobiti taj kandidatski status jer ne možemo ispuniti ni tih 8 uslova iako među njima nisu najvažniji – ljudska prava i presude. Oni su to isključili jer ne žele da se to desi, Evropa to ne želi, HDZ to ne želi, desničarska Evropa to ne želi“, smatra Zornić.
Ombudsmenka za ljudska prava BiH, Jasminka Džumhur, za Newipe, posmatrajući ranijih 14 prioriteta, kaže da ne možemo prostom računicom od 14 oduzeti 8 jer su neki podprioriteti od ranijih 14 sada uzeti kao zasebna cjelina. Za naš portal je komentarisala svaku od osam novih tačaka i napravila paralelu u odnosu na ranije prioritete.
-Ako uzmemo prva dva nova prioriteta vezana za VSTV oni su sublimirani, čak su razdvojeni kao dva zasebna prioriteta, ali se odnose na prioritet 6 iz 2019. – unaprijediti rad pravosuđa donošenjem zakona o VSTV-u u skladu sa evropskim standardima. Slična je situacija s novim prioritetima 3 i 4, to je prioritet 7 koji se odnosi na prevenciju i jačanje borbe protiv korupcije i organiziranog kriminala uključujući pranje novca i terorizam. S tim što taj prioritet 7 ima nekoliko podprioriteta pod tačkama, pa je kao zasebni prioritet u novom 4 dat startni prioritet 7A usvajanje i provedba zakonodavstva o sukobu interesa limitirano, čak je oduzet dodatak i zaštite zviždača, reducirana je obaveza vlasti u BiH. Novi prioritet 5 se odnosi na stari prioritet 8 vezano za učinkovito kontroliranje i koordinaciju granica, migracija i pitanje sistema azila. Ako govorimo o novom prioritetu 6 i on je reduciran jer je to stari prioritet 10. I samo je uzet 10b koji se odnosi na uspostavu nacionalnog mehanizma. Prioritet 7 je također reducirani prioritet 12 i samo se odnosi na prioritet 12a. I prioritet 8 je prioritet 2 – kaže Džumhur za Newipe.
Kaže da je samo jedan prioritet iz oblasti demokracije sada stavljen u fokus:
„Posebno je zabrinjavajuće da nisu uvrštena temeljna poboljšanja institucionalnog okvira koja uključuje ustavnu razinu koja podrazumijeva pravnu sigurnost, raspodjele nadležnosti, reformu Ustavnog suda, pravnu sigurnost, osiguranje jednakosti i nediskriminacije, odnosno rješavanje presuda Sejdić-Finci i ostalih presuda, i pitanje klauzule koja bi državi omogućila privremeno ostvarivanje nadležnosti drugih razina u cilju osiguranja postupanja u skladu sa pravnom stečevinom.“
Reduciranje prioriteta koji se stavljaju pred vlasti Bosne i Hercegovine može imati više uzroka. Džumhur vidi tri potencijalna razloga za to:
• nepostojanje političkog konsenzusa
• određena pitanja koja nisu obuhvaćena u 8 oblasti su involvirani u ranijih 14 prioriteta i nalaze se u nekom procesu implementacije
• ovo je minimalna lista oko koje ne bi trebalo biti problema u postizanju političkog konsenzusa kako bi se proces pristupanja BiH Uniji pokrenuo.
Dejan Lučka, direktor Banjalučkog centra za ljudska prava mišljenja je da je ovakav stav Evropske unije prije svega uslovljen novonastalom situacijom u Ukrajini i željom da BiH čvršće veže uz sebe.
“Tu nije toliko u pitanju popuštanje nego bojazan da bi postavljanje strožih uslova BiH okrenulo u jači zagrljaj Rusije. Međutim, sasvim je jasno da BiH ni prethodne prioritete nije mogla ispuniti, a nešto mi se čini da u dogledno vrijeme neće moći ni ove, rekao bih prepakovane prioritete, odnosno uslove. Ono što je zabrinjavajuća stvar u ovome je da mi se čini da se sve manje priča o tome da se u BiH mora eliminisati izborna diskriminacija i svi se prave kao da ne vide da ona i dalje postoji, i da se jedna naizgled jednostavna stvar ne može eliminisati iz Sistema”, kaže naš sagovornik.
Govoreći za Newipe napominje da sama EU ima mnogo unutrašnjih problema i čini se da se ponaša na veoma sličan način kao što je bilo s prijemom Bugarske i Rumunije, gdje se nije gledalo u „sitna crijevca ”, već se zažmirilo na mnoge nedostatke u sistemima ovih država.
“Izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz Unije, kovid kriza i posljedice sadašnjeg rata u Ukrajini čini se da su dobrano uzdrmale EU pa tako uzdrmana Unija za svoje prioritete izgleda da više ne uzima vladavinu prava, stepen demokratije, poštovanje ljudskih prava i netoleranciju korupcije, nego je sada mnogo bitnije na koju će stranu zemlja da gleda u budućnosti, prema Istoku ili prema Zapadu. Jasno je da BiH nije zaslužila priču s EU, kada bi Unija gledala stvari po PS-u, ali to svakako nije zaslužila ni Ukrajina, a ni mnoge države koje su danas članice Unije. U doba velikih kriza ljudska prava nisu prva na listi prioriteta, a u vrijeme kada se dolazi do nove blokovske podjele u Evropi, jasno je da Zapadne države, uz jaku podršku Slovenije i Austrije, žele da BiH stave na EU stranu podjele, čak iako je jasno vidljivo da poštovanje ljudskih prava u njoj nije na baš previše zavidnom nivou”, smatra Lučka.
Profesor Ustavnog prava Šukrija Bakšić kaže da nije siguran čime se rukovodila Evropska komisija kada je pred BiH stavila osam oblasti na koje se vlasti moraju fokusirati.
“Moguće je da su se vodili logikom dajte da BiH ispuni bar ovih osam i od njih dosta”, kaže Bakšić.
Ukoliko bi kandidatski status za Bosnu i Hercegovinu bio uslovljen, Bakšić ocjenjuje, to ne bi bilo fer u odnosu na države koje su nedavno dobile kandidatski status.
“Kandidatski status dat Moldaviji i Ukrajini je bio po olakšanim uslovima te nije u skladu s principima Evropske unije da se druge države u paralelnim procesima pridruživanja dovode u neravnopravan položaj. Dat je relativno kratak rok do Nove godine za ispunjenje 8 uslova. Nije isključeno da poslije toga, ako ih ispunimo, Brisel postavi nove. Na kraju Evropski sud za ljudska prava je institucija Vijeća Evrope, a ne Unije pa Komisija nije u obavezi nadzirati njihovu primjenu”, stave je Bakšić.
Dok se političari u BiH nezasluženo hvale preporukom za status kandidata, BiH neće moći otvoriti preogovaračka poglavlja bez ispunjena 14 prioriteta iz 2019. Najveći strah naših sagovornika_ca je da bi EU u međuvremenu mogla odustati od njih. Što se, u ovoj konstalaciji snaga u Evropskoj uniji neće dogoditi. Kako god, izbacivanje temeljnih ljudskih prava iz fokusa javnosti nije dobar put. A put Bosne i Hercegovine treba i mora da bude evropski.
Izvor: Newipe
