Dešava se s vremena na vreme da pojedini izrazi koje koriste mladi dospeju u mejnstrim medije. Nešto od tog slenga se zadrži, nešto ne, dok neki budu iskorišteni samo za sezonu. Tako možemo da naiđemo i na ono što je „krindž“, dok na pojedine naslove „bukvalno odlepimo“. Tu je i prilično suptilna primena sintagme „ide gas“, pogotovo u kontekstu toga da li ga Vladimir Putin „zavrće“ ili „odvrće“. Kada je teško pronaći reči za to koliko je nešto dosadno, iz vokabulara primenjivanog u svakodnevnim konverzacijama može se iskoristiti i – jednostavno – „smor“.
Jedna od obaveza u bavljenju dnevnim novinarstvom je i praćenje drugih medija, pa i tabloidnih. U konstantnom osvežavanju naslovnih strana, najnovijih vesti, ali i skrolovanju beskonačne Fejsbukove početne stranice, mogli ste da uočite jedan novi trend, iritantan u svoj svojoj prenaglašenosti kakvu tabloidi obožavaju. Radi se o tome da su, otprilike pre dve godine, tabloidi sve češće počeli da koriste izraz „IZGRMELA“.
Tako dobijamo i neke fascinantne naslove. Na primer, početkom septembra ove godine „Kurir“ piše: „SELMA HAJEK IZGRMELA NA 56. ROĐENDAN U OPASNOM BIKINIJU: Godine ne mogu ništa ni njenoj VITKOJ LINIJI ni OSMEHU NA LICU“. Sledeći naslov istog medija, ovog puta iz februara ove godine, može da se okarakteriše i kao neka vrsta post-natalnog fetiša: „LUNA IZGRMELA U MINIĆU! Mlada mama nakon porođaja izgleda BRUTALNO: Otkrila vitke noge i raspametila sve“.
„Alo“ igra na kvarno. Krajem juna 2021. pučanstvu daje na znanje: „IZGRMELA Stanija Dobrojević opet išla pod nož, najnovijim izdanjem pomela konkurenciju“. Kako je konkurencija u tabloidnom svetu velika, samo nedelju dana kasnije neko je ponovo morao da bude pometen: „ZATEGNUTA KAO PRAĆKA Supruga poznatog košarkaša izgrmela na jahti, Mina Milutinović opet pomela konkurenciju“.
Ubedljivo najkreativniji je portal „Espreso“. „MAMA MIA! SKINULA SE STOJA DO GOLE KOŽE! Folkerka izgrmela u TANGICAMA, SRUŠEN INTERNET!“ javlja ovaj tabloid u junu 2020. Posebno je zanimljiv slučaj u kome je u centru nadraživane fantazije Svetlana Ražnatović Ceca. U tom defileu minijaturnih bikinija koji otkrivaju sve, remontovanih grudi i dekoltea do pupka, vitkih nogu i sveopšte raspamećenosti, „Espreso“ se odlučuje da cenzuriše reč – seks: „CECA SE*SI KAUBOJKA! Izgrmela ODEVNOM kombinacijom, definitivno NAJBOLJA DO SADA: Minijaturni ŠORC i ČIPKASTI korset“.
Ukoliko već do sada nije bilo najjasnije da ovi naslovi potpadaju u domen soft-porna, evo jednog koji će odagnati svaku sumnju u to: „ULAZITE NA SOPSTVENU ODGOVORNOST! ŠIJANOVA VERENICA IZGRMELA U BIKINIJU: Bojana pokazala čime raspolaže! (FOTO 18+)“.
Kao što možete da primetite, tabloidna scena u Srbiji „grmi“ kao nikada pre. Međutim, ne želimo da budemo jezička policija i tvrdimo kako je katastrofalno to što se „izgrmela“ koristi u svakodnevnom novinarstvu. Najpre, to ne bi ni bilo tačno, jer je ovaj izraz gotovo isključivo namenjen za rubrike koje pažnju posvećuju zabavi i poznatim ličnostima. Druga stvar, važnije od toga što se neka reč koristi jeste način njene upotrebe, funkcija u „caps lock“ naslovima.
Nema ničeg neobičnog u tome da ljudi jedni drugima pripisuju neljudske osobe. Simboli munje, odnosno groma, duboko su ukorenjeni u našem mitološkom bekgraundu, a pripadaju i popularnoj kulturi. Danas „izgrmeti” jeste deo mladalačkog slenga, one generacije koju ni mi u drugoj polovini dvadesetih, koliko god to smešno zvučalo, ne razumemo najbolje.
Ipak, čujemo „izgrmeti” i vidimo isto u hashtag-ovima. Dakle, u početku beše reč. Posle nje, logično, pesma. Pojava ove reči u naslovima tabloida dolazi kasnije, nakon objavljivanja pesme „GRMI“ koju izvodi Mili. Ova pesma, sa refrenom „Grmi, mala stvarno grmi, ej, ta mala grmi, ta mala stvarno grmi“, na YouTube-u je preslušana više od 78 miliona puta. Da, dobrodošli u današnjicu u kojoj pesma nastala u Srbiji ima 78 miliona slušanja.
Pesma utvrđuje značenje izraza, ali ga i popularizuje. Oni stariji sećaju se da je nekada grmela, na primer, „Marakana“ ili da je onaj ko je „zagrmeo“ zapravo bio bučan (i besan). I ova „praizvedba“ reči našla je svoj put do mejnstrim medija, pa tako „Blic“ 2019. godine objavljuje „’ŽENETINE, SABERITE SE’ Goca Tržan je zbog ovoga ‘IZGRMELA’, komentar koji je dala će vas naterati da se zamislite“. Koju godine kasnije, nove generacije, popularna kultura i mas-mediji dali su nam drugačije „obline“ ove reči, smeštajući je u kontekst telesnog.
Upravo tu dolazimo do onoga kako se reč koristi. To da je osoba „izgrmela“ nekome može da bude zanimljivo, smešno, ali nije baš inventivno. Zapravo, reč je o još jednom oružju u tabloidnom arsenalu za objektivizaciju žena. Primećujete da je u svim naslovima žena „izgrmela“ zato što je otkrila fizički deo sebe, ponovo postavši objekt koji zadovoljava naše voajerske potrebe. U prošlosti smo imali to da je žena bila „riba“, „mačka“, „seks bomba“ samo zbog svog izgleda, a sada je samo načelno subjekt, osoba koja je „izgrmela“ (aktivna, ali u prošlom vremenu) i sada je tu ponovo pred nama, izložena našim pogledima i tumačenjima – iz istog razloga zbog kog je do juče bila „mačka“.
Žene nisu „izgrmele“ zato što su, recimo, podigle glas protiv nepravde, seksualnog zlostavljanja ili zato što su ostvarile neki veliki uspeh, iako se ove stvari svakodnevno dešavaju. U prilog tezi da je reč samo o leksičkom instrumentu stereotipizacije, jeste i to što muškarci uglavnom ne „grme“ a ako se to i dogodi, značenje je potpuno drugačije. Evo primera iz „Republike“, iz aprila 2020. godine: „PENTHAUSČINA IZGRMELA: Baka Prase pokazao svoj ELITNI stan!“
Ovim se potvrđuje onaj stereotip po kom, kako je opisao Džon Berdžer, muškarci delaju, a žene izgledaju. Muškarci su tu da iskažu svoj status, svoj posed, dok su žene tu da prikažu sebe kao objekat naših želja, kao naš potencijalni posed. U eseju „Od Britni Spirs do Erazma: žene, muškarci i njihovo prikazivanje“ Ajrin Kostera Mejer i Lizbet Van Zonen se pozivaju na feminističku teoretičarku filma Lauru Malvej koja ukazuje na to da je pornografija „najočigledniji izraz upotrebe ženskog tela kao objekta želje i fantazije“. Naslovi, tekstovi i njihovo korespondiranje sa fotografijom u ovim slučajevima jesu pornografski, lišeni erotičnosti u svom osnovnom značenju.
Mogli bismo i da se vodimo onim kako značenja ima onoliko koliko postoji recipijenata određene poruke. U tom smislu, ukoliko bi prikaz pevačice u minijaturnom bikiniju doprineo seksualnom oslobađanju neke devojke, to bi bilo u redu. Pa i važno, imajući u vidu „moralne policije“ koje se pojavljuju, opresiju nad ženama i praktično njihovo fizičko zaklanjanje od sveta odećom.
Međutim, stvari neretko bivaju drugačije, pogotovo kada se stvarnost posmatra kroz tabloidnu prizmu. Na sajtu Novosadske ženske inicijative, koji vredi posetiti, navodi se da se „forsiranjem fizičkog izgleda ženama nameće ideal lepote koji je površan i nedostižan, što može imati brojne negativne posledice na žensku publiku – dolazi do nezadovoljstva sopstvenim izgledom, što se negativno odražava na fizičko i psihičko zdravlje“. Američko udruženje psihologa i u poslednji izveštaju o seksualizaciji devojaka ukazuje na to da objektivizacija stvara nelagoda u vezi sa sopstvenim telom, što dovodi do negativnih posledica kao što su stid, anksioznost ili gađenje samog sebe.
Tako je mali fragment mladalačkog slenga postao svojevrsni putokaz ka sadržaju ispunjenom stereotipima i ženskim telom kao objektom. Međutim, problem objektivizacije je sveprisutan i nije deo samo tabloidnog sveta. Žene se u medijima prikazuju u svojim „tradicionalnim” ulogama, dok ih manje ima na „ozbiljnim stranicama” politike, ekonomije…
Dakle, u početku beše reč, a potom i pesma. Ko ne sluša pesmu, slušaće oluju. Žene odavno „grme“ u svim oblastima života, od nauke do sporta, zato je sada vreme za oluju, onu u kojoj će novinarke i novinari da „izgrme“ i počnu da podjednako tretiraju sve, menjajući svet.
Piše: Zoran Strika/ Novosadska novinarska škola
