Tuče, šamaranja, pretnje smrću neretko su deo rijalitija koji se emituju na domaćim televizijama. Uprkos tome što emiteri na taj način krše pravilnike, a često i zakone, nikada do sada, nijedna televizija, nije kažnjena oduzimanjem frekvencije. Zbog poslednjeg slučaja emisije Zadruga, u kojoj se muškarac i žena tuku i vređaju, Fondacija Slavko Ćuruvija podnela je prijavu REM-u. U toj fondaciji kažu da je emitovanje nasilja razlog za trajnu zabranu rialitija, a možda i nedodeljivanje frekvencija na konkursu koji je u toku.
U samo desetak sekundi snimka iz Zadruge, stalo je preko deset psovki, nekoliko šamara i, kako deluje sa snimka, jedan pokušaj davljenja. Za Fondaciju Slavko Ćuruvija više nego dovoljno da prijave emitera, televiziju Pink, Regulatornom telu za elektronske medije. Adekvatna kazna za prikazivanje krivičnog dela bila bi privremena ili trajna zabrana emitovanja rialitija, misli izvršna direktorka Fondacije.
„Trajna bi bila sigurno najbolja zabrana ovakve vrste rialitija u kojima je zapravo sve dozvoljeno i u kojima se emiteri ponašaju bukvalno kako hoće, bez ikakvog nadzora, zloupotrebljavajući ono što je dobro svih nas, javno dobro, a to je ta nacionalna frekvencija“, smatra Ivana Stevanović iz Fondacije Slavko Ćuruvija.
Krajnje je vreme, misle u Fondaciji, i da REM izmeni pravilnik o rialitijima. Hoće li im to biti na dnevnom redu neke od narednih sednica, predsednica Saveta REM-a ne otkriva, samo kratko odgovara:
„Sačekaćemo izveštaj stručnih službi i eventualno preduzimati mere. Rijaliti programe svakako nećemo ukidati. To je cenzura, a valjda se svi protiv toga borimo“, kaže predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije Olivera Zekić.
U borbu protiv rialitija krenula je pre ti godine incijativa Kreni – promeni. Prikupljali su i potpise za Narodnu inicijativu kojom bi konačno stali na put prizorima nasilja u udarnim televizijskim terminima. Skupština se o tome do danas nije izjasnila, pa zato aktivisti najavljuju nove korake.
„Mi planiramo lansiranje peticije za nedodeljivanje nacionalne frekvencije televizijama Hepi i Pink. Dakle, to nije neki elitistički stav protiv šunda ili bilo šta slično“, rekao je Luka Tripković iz inicijative Kreni-promeni.
Već je to potez za koji postoje pravni argumenti, dodaje Tripković. Ako borba kroz institucije ne bude dala rezultat, ne preostaje im ništa drugo nego protesti, kakve su, podseća Tripković, zimus organizovali zbog rudnika Rio Tinta.
„Što kaže pesma Branka Miljkovića, „ko ne sluša pesmu, slušaće oluju“ i to je jednostavno modus operandi na koji ste vi primorani da reagujete da biste pomerili jedno društvo, makar za pedalj“, dodao je Tripković.
Da bismo se pomerili za pedalj napred REM bi trebalo da se vrati jedan unazad i pogleda šta su sve do sada televizije sa nacionalnim frekvencijama emitovale, misli direktorka Fondacije Slavko Ćuruvija. Dodaje da bi upravo poštovanje zakona u dosadašnjem radu trebalo da bude kriterijum u predstojećoj podeli frekvencija.
„Ako budemo dodeljivali nove dozvole na osnovu spiska lepih želja koji stoje u elaboratima, a koji zapravo nikoga ni na šta ne obavezuju, onda ja ne znam šta radimo kao društvo“, naglašava Ivana Stevanović.
