Brojne firme su shvatile da veća raznolikost donosi veći poslovni uspeh. One se trude da, na primer, spreče diskriminaciju žena, ali često ne vide prepreke koje su pred ljudima na osnovu njihovog socijalnog porekla.
Svakome ko pokazuje rezultate i vredno radi, sva su vrata u Nemačkoj otvorena. Zvuči dobro, ali na žalost u stvarnosti nije tako. U iskazu nedostaje deo „ko potiče iz dobre kuće“.
Talenat i spremnost na učinak često nisu dovoljni. Moraju se razumeti skriveni kodovi elita, poznavati određen način ponašanja, nositi određena vrsta odeće, baviti se određenim hobijima, imati određeni način govora – kako bi se otvorila vrata ka šefovskim pozicijama. Drukčije rečeno, socijalni sloj iz kojeg pojedinac potiče ima veliki uticaj na to da li će on u poslovnoj ili akademskoj sferi biti uspešan ili da li će doživeti diskriminaciju.
U Nemačkoj diskriminacija počinje rano. „Deca iz porodica u kojima su roditelji fakultetski obrazovani, upisuju gimnaziju u više od 80 odsto slučajeva. A iz porodica u kojima postoji niže formalno obrazovanje, u gimnaziju ne dođe ni polovina dece“, kaže Konstantina Vasiliju-Enc. Ona je novinarka i jedna od osnivačica organizacije Diversity Kartell, koja se zalaže za više raznolikosti u medijima.
I posle srednje škole obrazovni put je povezan sa obrazovnim nivoom roditelja. Od 100 mladića i devojaka čiji roditelji imaju fakultetsku diplomu, njih 79 upišu fakultet. A iz porodica u kojima roditelji nemaju završene fakultete, studira samo 27 od stotinu dece.
U jednom istraživanju u SAD na konkurs za posao u poznatim advokatskim kancelarijama poslate su fiktivne, a identične biografije kandidata koje su se razlikovale samo po hobiju. Rezultat: 16 odsto kandidata sa elitnim hobijima kao što su jedrenje, polo ili klasična muzika pozvano je na razgovor, a samo jedan odsto onih koji nisu imali takav hobi.
Socijalno poreklo ne posmatrati izolovano
Osim obrazovanja roditelja, važan je socioekonomski status porodice – da li ona raspolaže imovinom i da li su roditelji zaposleni. Otežavajuća okolnost za osobe iz nižih slojeva je i to što doživljavaju diskriminaciju i na osnovu drugih osobina, na primer, kada dodatno imaju i strano poreklo.
„Za obrazovni uspeh u Nemačkoj posebno su važni dohodak i obrazovni nivo roditelja, a deca stranog porekla, na primer, često dolaze iz porodica s niskim primanjima“, objašnjava Vasiliju-Enc.
Put uspona iz takvog socijalnog miljea je težak. Ona ga je prešla. Ali mnogim drugima nije lako da odluče da ulože u svoje školovanje. Deca iz siromašnijih socijalnih slojeva često ne mogu računati na podršku roditelja, ako dobiiju finansijske probleme, kaže Vasiliju-Enc, dodajući da čak deca često moraju da pomažu roditeljima.
Tako sebi ne mogu svi da priušte neplaćenu praksu. Ljudi iz privilegovanih slojeva najčešće su dobro umreženi, pa brže dobijaju vrlo tražena praktikantska mesta. Ko se odluči za to da studira, često mora posle studija da vrati studentski kredit. Oni koji dolaze iz siromašnijih slojeva zbog toga teže donose odluku da ulože u obrazovanje.
„Ljudi iz siromašnih porodica moraju da preuzmu na sebe mnogo više rizika i moraju da pokažu veći učinak od vršnjaka rođenih u srednjem sloju ili visokobrazovanom građanstvu“, kaže Vasiliju-Enc. Ona je i sama, kako kaže, odrasla u siromašnoj porodici, pa najpre nije htela da studira i zaduži se, već da radi i zarađuje.
Socijalne razlike se u Nemačkoj uglavnom prenose na sledeću generaciju. Samo oko četvrtine mladih ima više obrazovanje od svojih roditelja, a u drugim industrijalizovanim zemljama u tome uspeva njih više od 40 odsto, na primer u skandinavskim zemljama, Francuskoj, Holandiji, Grčkoj, Rusiji i mnogim azijskim zemljama.
Socijalni uspon za primer
„U mom slučaju roditelji su godinama bili nezaposleni, od sredine devedesetih“, seća se Natalija Nepomjašha. Ona opisuje nedostatak samopouzdanja roditelja, koji se onda preneo na decu, koja su imala osećaj da možda ni ona ne mogu daleko da doguraju.
Ni njena karijera nije bila pravolinijska. Roditelji su bili doseljenici iz Kijeva, odrasla je u socijalno problematičnom kraju u Bavarskoj. Najpre je uspela da se prebaci u bolju školu, ali je u gimnaziju nisu primili, uprkos dobrim ocenama. Ona je završila stručnu školu, potom master studij u Velikoj Britaniji, a danas ona radi u uglednoj konsultantskoj firmi. Osnovala je i organizaciju „Mreža šansa“.
„Suštinski je važno da se prevaziđe to što ti utuve da nisi dovoljno dobar i da nećeš dobiti dobar posao“, kaže ona iz iskustva. „Bitno je da se shvati šta su sopstveni talenti i u čemu si jak, koji ti poslovi pričinjavaju zadovoljstvo“. Njena organizacija pomaže mladim ljudima koji žive u teškim okolnostima, a žele da napreduju. Nudi se besplatno savetovanje, treninzi, radionice, mentorstvo, pomoć u traženju posla.
„Nakon što je u tzv. ’Povelju o raznolikosti’ uključeno i ’socijalno poreklo’ kao dimenzija različitosti, mnogo se toga promenilo. To primećujemo i u našoj organizaciji – mnoge kompanije i drugi poslodavci dolaze kod nas i pitaju kako mogu da izbegnu diskriminaciju“, kaže Natalija Nepomjašha.
Više socijalne raznolikosti u firmama
Ako se želi da se izbegne ta vrsta diskriminacije, nije samo važno da se pruži podrška ljudima koji su time pogođeni, već se prepreke moraju ukloniti i na drugoj strani. Većina ljudi ne bi priznala da tretiraju nejednako ljude iz siromašnijih društvenih slojeva. Istraživanja ipak pokazuju da su ljudi skloniji tome da podrže sebi slične. Uzrok treba tražiti u nesvesnim predrasudama.
Poteškoće u borbi protiv te vrste diskriminacije sastoje se i iz činjenice da je ona manje vidljiva od diskriminacije na osnovu starosti, boje kože ili stranog porekla. Zato je važno da zaposleni u obrazovnim institucijama i kadrovskim službama dodatnim obukama budu senzibilizovani za tu problematiku i da kritički preispitaju sopstvenu praksu.
Nepomjašha kaže da sve to počinje već prilikom objavljivanja konkursa za radno mesto. Njena organizacija preporučuje da u samim oglasima naglasak bude više na kompetentnosti kandidata, a manje na formalnom obrazovanju. Upravo ljudi koji svojim sposobnostima uspevaju da preskoče socijalne barijere, nisu studirali na elitnim univerzitetima ili nemaju uvek najbolje ocene. Ali uprkos tome mogu biti izuzetno talentovani.
Otprilike polovina od 580 rukovodilaca potvrdila je da su uočili da postoje zaposleni koji su u nepovoljnom položaju zbog svog socijalnog porekla
Veća šarolikost – veći profit
I mediji su relativno homogeni, s niskim stepenom raznolikosti. U redakcijama su uglavnom ljudi s fakultetskim diplomama. „U međuvremenu se to u nekim medijskim kućama menja“, kaže kaže Vasiliju-Enc. Ona navodi kako su javni radio-televizijski servisi nekih pokrajina počeli da primaju mlade novinare na obuku bez dosadašnjih uslova – da su završili fakultet.
Mada je to zahtevniji put, za firme u Nemačkoj bi mogao da se isplati. Prema proračunu konsultantske kuće „Makinzi“, čak polovina od predviđenog manjka stručne radne snage u Nemačkoj mogla bi se nadoknaditi kadrovskom raznolikošću. Ako je upravni odbor neke firme etnički šarolikiji, ta je firma prosečno 36 odsto profitabilnija. Ti rezultati počivaju na istraživanju sprovedenom u više od hiljadu preduzeća iz 15 zemalja.
Autor Inza Vrede DW
