Maga Magazinović i Ženski svet

Ilustracija: Ljiljana Đajić

Iako je po svom delu u oblasti moderne igre ostala upamćena, Maga Magazinović bavila se i novinarskim radom. Veličinu njenog doprinosa novinarstvu kruniše činjenica da se njena kratka biografija našla među sto najvećih srpskih novinara, zajedno sa biografijama još dve žene, Milice Jakovljević Mir-Jam i Dese Glišić.

Piše: Milica Marjanović

Maga Magazinović počela je da piše za dnevni list Politiku avgusta 1905. godine, samo godinu dana po njegovom osnivanju. Bila je prva žena koja je pisala za Politiku, što je čini i prvom ženom koja je pisala za informativno-politički list. Uglavnom je uređivala rubriku Ženski svet, koja se nalazila na naslovnoj strani, a pored nje, po potrebi uređivala je Feljton kada bi njen kolega, Steva Stojković, zbog mamurluka preskočio da ga spremi. Rubriku Ženski svet snabdevala je vestima o feminizmu iz Zapadne Evrope, najviše iz Engleske i Nemačke.

Prvi tekst koji je objavila zvao se Obrazovanje ženskinja u Srbiji i on predstavlja komentar na, tada novodonesenu, odluku vlasti da žene ne treba da se školuju. Prema njenom shvatanju, vlasti se plaše „sposobnih” žena koje bi same zarađivale za hleb, a kad bi im se oduzelo pravo na školovanje, moglo bi im se oduzeti i pravo da se bave svim poslovima van kuće, što to bi svakako dovelo do gladi. Uz to, veliki broj siromašnih udovica i žena, ako je školovan, mogao bi se zaposliti i na taj način izdržavati porodicu ili doći do većeg miraza. Kroz ovaj tekst, Maga je naglasila važnu ulogu žene u životu porodice i društva u celini, a postavila je formu za svoje dalje tekstove, koji su takođe bili analitički komentari.

Svi Magini tekstovi mogli bi se podeliti na dve grupe: članci posvećeni kritikovanju žena i članci posvećeni realnoj perspektivi i borbi za žene. U prvoj grupi mogli bi se izdvojiti članci Persijanka, Kultura i žene i Nepravda o ženama. Prva dva predstavljaju poređenje žena iz sveta i Srpkinja. Persijanka govori kako su muslimanke obespravljene, ali nemaju razumevanja jedna za drugu, već su podmukle. Za razliku od njih, Srpkinje su nezainteresovane. Kultura i žene na sličan način analizira Engleskinje i Amerikanke koje Maga naziva „izopačenim” jer postaju hladne i svaka se ponaša po istom modelu koji odiše unutrašnjom prazninom, što dovodi do nestanka porodične čari. Jedino Irkinje smatra „čitavim”, Ruskinje su se našle među „izopačenima”, a ironično je naglašen nemački patriotizam i narcisizam zbog shvatanja da samo njihove žene idu pravim putem, na šta je Maga rekla da su i njihove žene kao i sve ostale na svetu – raznovrsne. Iako je većina pomenutih žena „izopačena”, ipak napreduju u kulturi i nauci, za razliku od Srpkinja. Nepravda o ženama je sarkastična priča koja govori o četiri žene koje su otišle na četiri strane sveta i na kraju došle do zaključka da žene „samo” polovinu svog vremena troše na besposlice kao što su tračarenje, sređivanje i očaravanje muža, a ostatak vremena posvećuju korisnom radu. Maga ovaj tekst završava rečenicom: „Prema tome, jednoglasno su rešile, da ljudi prosto iz zlobe i pakosti i potpuno neosnovano i nepravedno osuđuju i zlostavljaju žene.”Kroz tekst se provlači i preterano sažaljenje što doprinosi podsmešljivom tonu priče, jer ženi ne treba sažaljenje, već da bude borac.

Posebno zanimljivi članci posvećeni borbi za žene su Šopenhauer i žene, Ženomrsci i Drugarstvo. Prva dva teksta predstavljaju analizu slika žena iz Šopenhauerovog, Ničeovog i Strindbergovog ugla. Šopenhauer je predstavljen kao nesrećnik koji samo trči za ženama, a nijedna ga neće, što dovodi do mržnje prema ženama i ophođenju prema njima kao prema predmetima. Niče i Strindberg opisani su kao ljudi koji su voleli jednu ženu u nesvakidašnjim granicama i doživeli razočaranje. Maga zaključuje da se to dogodilo svim ženomrscima i da su sreli jednu jaku ženu, ne bi tako mislili. U članku Drugarstvo Maga je iznela mišljenje da devojčice treba učiti da se slobodno druže sa dečacima bez ikakve koketerije, kao i da bi to pomoglo da se i jedni i drugi međusobno razumeju. Smatra da bi tako ženskinje postale svestranije i realističnije, a mladići bi dobili u utančanosti osećanja, taktičnosti i usrdnosti, čime bi oba pola dopunjavala jedan drugog.

S obzirom na to da je veliki broj žena ne samo u Beogradu, već u celoj Srbiji bio nepismen, muškarci su bili ti koji su čitali Magine članke. Ti članci, koji su se nalazili već na prvoj strani, imali su zadatak da pripreme muškarce za „novu ženu” menjajući i njih same. Ova ideja da promena shvatanja žena u društvu zahteva i promenu muške perspektive, sprovedena je već u prvom Maginom članku. Smisao promene je u promeni patrijarhalne svesti. Ženi, koja je želela da se otrgne od autoriteta muškaraca, pa čak i mladićima koji su hteli da se otrgnu autoritetu očeva, trebalo je dati slobodu. Kroz članke se provlači shvatanje da je žena ličnost sa mnogim sposobnostima, a muškarci tek treba da je upoznaju i priznaju.

Maga insistira na buđenju svesti kod žena. Naime, žena je u tom trenutku tek poželjan ukras za muškarca. Uzrok takvom shvatanju žene je vekovno ropstvo pod Turcima, čiji je uticaj još uvek bio jak, budući da je prošlo tek tri decenije od oslobođenja. Beograd se jeste okrenuo evropskim shvatanjima, ali ni žene u Evropi nisu uživale neka velika prava niti su imale probuđenu svest u vezi sa poboljšanjem svoga položaja. Evropske žene su se prepuštale lakoj zabavi i koketeriji. To su bile žene koje su svoje vreme posvećivale doterivanju da bi očarale čaršiju, živeći dosadan i monoton život, bile su bez ikakvih interesovanja. Maga takvu ženu nije zamišljala. Njena vizija bila je jaka, samostalna žena, kuturno obrazovana i sa jasnim stavovima. To su morali biti glavni izvori njene privlačnosti Kao biće koje slobodno misli, koje je zainteresovano za dešavanja u društvu, žena postaje interesantna. Iznoseći ovakve ideje, Maga biva pokretač ženske revolucije, u čijem centru je ostvarenje slobode, i to slobode na svim nivoima. Na prvom mestu je sloboda u izražavanju stavova, zatim osećanja i na kraju, ali ne najmanje važna, sloboda izražavanja kroz pokret, koja je ključna u njenoj filozofiji moderne igre.

Izvor casopiskus.rs