Većina izgubljenih predmeta se često vraća istog dana kada su izgubljeni.
Svake godine u Japanu ljudi izgube milione ličnih stvari.
Ali za razliku od drugih zemalja, ako izgubite telefon ili novčanik u Japanu, najverovatnije ćete ga dobiti nazad.
Svi predmeti čuvaju se u Centru za izgubljenu imovinu u Lidabašiju u Tokiju.
U 2019. godini radnicima ovog centra predato je rekordnih 4,15 miliona izgubljenih i pronađenih predmeta.
Centar trenutno čuva više od 600.000 predmeta.
Kako objašnjava Jukiko Igaraši, šef Centra za izgubljenu imovinu u Tokiju, dnevno su dobijali oko 7.700 izgubljenih predmeta.
„Tokio ima 20 odsto svih izgubljenih stvari u Japanu", kaže ona.
„A stavka koja se najčešće vraća vlasnicima je mobilni telefon.
„Oko 90 odsto izgubljenih mobilnih telefona stigne nazad do vlasnika", navodi.
Drugi po broju pronađenih artikala su novčanici, kaže Igaraši.
Skoro 70 odsto novčanika se vraća vlasnicima.
„Još jedna vrlo česta stvar koja nestaje su zvanični dokumenti", navodi on.
„Među njima su vozačke dozvole, kartice zdravstvenog osiguranja, kreditne kartice ili diskontne kartice u prodavnicama".
Većina izgubljenih predmeta se često vraća istog dana kada su izgubljeni.
Ali neki nisu te sreće i retko se vraćaju vlasnicima.
„Najređe se vraćaju kišobrani, manje od jedan odsto. Lako možete zameniti jeftini plastični kišobran, tako da ih ljudi često ni ne traže", kaže Igaraši.
Koja je tajna uspeha japanskog sistema?
U suštini, sva izgubljena imovina se predaje 'Kobanu' , odnosno policijskoj stanici", kaže načelnik Centra za izgubljenu imovinu.
U Sukijabaši Kobanu, policajac Vada kaže:
„Dužnosti policajca u Kobanu su patroliranje, prihvatanje izgubljene imovine i podnošenje izveštaja o njoj.
„Takođe vodite računa o ljudima koji su izgubljeni ili pijani, a bavite se i saobraćajnim nesrećama i kriminalcima", dodaje on.
Službenici Kobana imaju drugačiji imidž od policajaca na drugim mestima.
Pristup zasnovan na zajednici i sveprisutnost Kobana olakšavaju prijavljivanje predmeta koji nestane.
„U ovom Sukijabaši Kobanu u proseku dnevno dobijemo sedam izgubljenih predmeta", kaže Vada.
Reklamacije
Ali šta se dešava ako niko ne traži izgubljene stvari?
„Ako se vlasnik ne pojavi određeno vreme [u Kobanu], predmet će biti prebačen u Centar za izgubljene i pronađene stvari", objašnjava Jukiko Igaraši.
Ukoliko niko ne preuzme predmet u centru, onaj koji ga je vratio može da ga traži posle tri meseca.
Ako ne žele da zadrže predmet, vlasništvo će biti preneto na grad, koji ga može prodati na aukciji.
„Najupečatljiviji predmet koji smo dobili je koverat sa 8.800 dolara u gotovini", kaže agent Vada.
„Bila sam iznenađena", kaže ona.
Rukovodilac Centra za izgubljenu imovinu Jukiko Igaraši objašnjava da nije neobično videti velike sume novca poput one u koverti.
„Meni su najupečatljiviji predmeti bili veštački zub i štake. Pitala sam se kako bi se vlasnik mogao vratiti kući bez njih?
„Ima toliko retkih predmeta koji se izgube!"
Efikasan sistem olakšava vraćanje izgubljenih stvari.
Ali ovaj proces ne bi bio moguć bez stanovništva Japana.
„Više od 1.000 godina Japan ima zakon o izgubljenoj imovini", objašnjava Igaraši.
„Verujem da su japanska moralna načela odigrala važnu ulogu u oblikovanju našeg stava prema izgubljenoj imovini", kaže ona.
I danas decu uče da vraćaju izgubljene stvari.
„Često vidite decu kako sa roditeljima predaju izgubljene predmete", kaže Igaraši,
„Čak i ako je to samo novčić od 100 jena (0,88 dolara)."
Profesor Masahiro Tamura sa Univerziteta Kjoto Sanđo smatra da većina ljudi prvi put u životu dođe u dodir sa policijom kada odu da predaju izgubljenu imovinu.
„Ovo stvara blizak odnos između policajaca i građana", kaže on.
Japanski koncept „hitono-me ", što znači „oko društva" , važan je deo procesa.
„Naš unutrašnji moral nam često pomaže da promenimo ponašanje", kaže profesor Tamura.
Kultura sprečava ljude da rade pogrešne stvari, čak i bez prisustva policije.
„Japancima je mnogo stalo do toga kako drugi gledaju na njihovo ponašanje, tako da je njihov stav prema izgubljenoj imovini povezan sa njihovim imidžom u društvu", kaže Tamura.
Moralna disciplina se održava čak i kada dođe do prirodnih katastrofa.
„Često kada se katastrofe dogode u Japanu, stopa kriminala se ne povećava", kaže Tamura.
„Jedini izuzetak je bio tokom katastrofe u Fukušimi, kada smo imali slučajeve zločina.
„Moć očiju ljudi oko nas je mnogo veća od vlasti", dodaje on.
Tokom pandemije se smanjio broj izgubljenih predmeta u Japanu.
Ali ipak, u tom periodu u Centar je stiglo 2,8 miliona predmeta.
