Foto: Picography
Zloupotreba digitalnog traga postaje svakodnevna pojava kojoj doprinosi ekspanzija društvenih mreža kao i slaba regulativa.
Ako ste ikada gledali političke emisije sigurno ste videli kako političari često pokazuju odštampane fotografije svojih političkih suparnika. Same fotografije, osim što predstavljaju lični podatak čija je privatnost garantovana Zakonom o zaštiti informacija o ličnosti, ne odaje nužno ništa značajno, posebno ne značajno za temu o kojoj bi trebalo da bude reči u emisiji, no dosta pokazuje na nivou fenomena – privatne fotografije sa zabava i proslava se često vade iz konteksta i zloupotrebljavaju sa ciljem narušavanja integriteta i kredibiliteta političkih protivnika.
To je samo jedan od primera kako se nečiji digitalni trag može (zlo)upotrebiti. Sve je češći primer da poslodavci pre zapošljavanja proveravaju društvene mreže kandidata i kandidatkinja što može uticati na odluku o zapošljavanju.
Kako je takav mehanizam diskreditiranja postao skoro svakodnevna pojava, važno je govoriti o digitalnom tragu u okviru digitalnih prava.
Šta je digitalni trag?
Razvoj digitalne sfere i društvenih mreža dovodi do toga da svaki naš postupak online ostavlja neizbrisiv digitalni trag – sve objave u vidu postova, lajkova, tvitova, fotografija i snimaka, svaka naša online aktivnost ostaje zabeležena i dostupna drugim ljudima. Digitalni trag tako postaje sveska naših aktivnosti i informacija o nama, našim aktivnostima, stavovima, navikama i slično. Takve informacije se lako mogu negativno odraziti na našu reputaciju, ili mogu tendencionzno biti zloupotrebljene.
Digitalni trag može biti aktivan i pasivan. Aktivan digitalni trag podrazumeva sve one svesne radnje i aktivnosti na internetu i društvenim mrežama – objave u vidu statusa, tvitova, fotografija i snimaka, ili komentara, korišćenje različitih platformi i online usluga, ali i sve aktivnosti na sajtovima na kojima smo prihvatili prikupljanje podataka (cookies). Međutim internet prikuplja i beleži i naše aktivnosti za koje možda i nismo dali saglasnost – stranice koje posećujemo, kao i informacije koliko ih često posećujemo, koliko se na njima dugo zadržavamo itd. Mnoge lične podatke sami odajemo u mejlovima i četovima na društvenim mrežama.
Digitalni trag korisnika i korisnica društvenih mreža i interneta je značajan za, pre svega, marketinške agencije koje uz pomoć informacija koje se na sajtovima prikupljaju targetiraju buduću publiku za svoje proizvode, reklame i slično. Digitalni trag je izuzetno važan za targetiranje publike za plasiranje proizvoda prema interesovanjima, ali i za istraživanja i politički marketing.
Sve je češća situacija i da poslodavci najpre provere potencijalne kandidate i kandidatkinje za posao preko njihovih profila na društvenim mrežama. Istraživanja pokazuju da svaki peti šef odbija kandidate za posao ako mu se ne dopadne njihov profil na društvenim mrežama i opšte su poznate informacije da su mnoge osobe dobile otkaz zbog objava neprimerenog sadržaja na svojim profilima.
A društvene mreže se danas koriste u sve mlađem i mlađem uzrastu. Iako se navike i načini korišćenja interneta i društvenih mreža vremenom kod svakog pojedinca i pojedinke menjaju, oni ostaju zabeleženi i upamćeni. A nikada ne znate ko gleda šta objavljujete na mrežama i za šta to može da iskoristi.
Pravo na privatnost
Podaci o ličnosti su lični podaci koji se ostavljaju na internetu i društvenim mrežama – ime, prezime, mesto stanovanja, radno mesto, ali i fotografije, video sadržaji koje mogu bliže odrediti vaš identitet. Pravo na privatnost na društvenim mrežama podrazumeva da svaki pojedinac i pojedinka imaju pravo da znaj kako i u koje svrhe se koriste njeni podaci, ko ih čuva i koliko dugo, kao i ko sve njima raspolaže.
Da li ste nekada bili u situaciji da neko objavi printskrinove vaših poruka ili email prepiske? Pored toga što je objavljivanje privatne prepiske krivično delo, ovakav postupak dodatno krši i vaša ustavom zagarantovana prava.
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima značajno mesto daje pravu na privatnost, te u članu 12 se kaže: Niko se ne sme izložiti proizvoljnom mešanju u privatni život, porodicu, stan ili prepisku, niti napadima na čast i ugled. Svako ima pravo na zaštitu zakona protiv ovakvog mešanja ili napada. Član 8 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda reguliše pravo na privatnost: Svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske. Javne vlasti neće se mešati u vršenje ovog prava sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih.
Opšta uredba Evropske unije o zaštiti ličnih podataka je na snazi od maja 2018. godine, i važeća je za sve zemlje članice EU, a predstavlja trenutno standard za zaštitu podataka o ličnosti, kao i posebne podatke o ličnosti (nacionalnu, rasnu, versku pripadnost, članstvo u sindikatima i slično).
Ustav Republike Srbije zabranjuje upotrebu podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni i prepoznaje pravo svakog da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, kao i pravo na sudsku zaštitu u slučaju njihove zloupotrebe. Pravo na privatnost uređuje i Krivični zakon Republike Srbije. Dakle, čak i kada svojevoljno nekome pošaljete fotografiju ili snimak, bez vašeg eksplicitnog pristanka oni se ne mogu objavljivati ili dalje prosleđivati.
Zloupotreba digitalnog traga postaje svakodnevna pojava kojoj u ogromnoj meri doprinosi ekspanzija društvenih mreža kao i generalno slabo praktikovanje zakonske regulative koja, kakva – takva iako neuređena, postoji i u Srbiji. Imamo li onda pravo na blesave fotografije na internetu? Imamo. Imamo pravo na fotografije sa slavlja, sa čašom alkohola, u klubovima. Ali je neophodna svest da se one mogu uvek zloupotrebiti i koristiti protiv nas.
Politički obračuni svim sredstvima
Zloupotreba nečijeg digitalnog traga je suštinski zakonski nedovoljno regulisana. Siva zona narušavanja digitalnih prava pojedinaca i pojedinki koji koriste internet i društvene mreže je velika, o čemu svedoče brojna istraživanja i primeri narušavanja digitalnih prava građana i građanki koji prolaze bez pravnih posledica.
U praksi to znači da svako ko ima pristup vašim podacima koji se nalaze na internetu, može da ih izvuče iz konteksta i zloupotrebi a da vi malo šta možete da uradite.
Mahanje privatnim fotografijama političkih protivnika, koje mogu ali i ne moraju biti kompromitujuće, ima jasnu funkciju – da dovede u pitanje kredibilitet osobe o kojoj se radi, njihovih stavova i interesa. Takva vrsta manipulacije u javnom prostoru, a posebno u medijima, odlika je političkih obračuna i nije novost.
Slična situacija je i sa poslodavcima koji proveravaju vaše društvene mreže kako bi doneli odluku da li ili ne treba da dobijete posao, ili da li treba da ga zadržite.
Kako zloupotreba lilnih podataka i informacija, ali i naših objava na društvenim mrežama jeste svakodnevnica i mnogi zbog svojih objava trpe nasilje na internetu i uznemiravanje, neophodno je da učinimo sve što je u našoj moći kako bismo se zaštitili.
Za početak je dobro proveriti politiku privatnosti na društvenim mrežama i podesiti podešavanja tako da nema svako pristup sadržaju koji delite. Dobro je voditi računa o ljudima koje prihvatate na svojim društvenim mrežama, ali i da pazite na sadržaje koje objavljujete. Da li odajete posebne lične podatke u objavama poput fotografija i snimaka su važna pitanja pre postovanja sadržaja na internetu.
Irena Pejić, Mašina
