Emocionalna inteligencija za početnike

Pre više od dve decenije, emocionalna inteligencija pojavila se kao koncept koji je danas temeljno proučavan i o kom je napisan veliki broj knjiga i radova. Ona je i danas u fokusu brojnih ljudi širom planete, bez obzira na to da li govorimo o stručnjacima iz oblasti mentalnog zdravljaili o opštoj populaciji.

Šta je emocionalna inteligencija?

Emocionalna inteligencija (EI) se definiše kao sposobnost praćenja i razlikovanja emocija, što se odnosi kako na sopstvene, tako i na emocije drugih ljudi, uključujući i delanje u skladu sa tim. Ona se često izjednačava sa socijalnom inteligencijom, ali ova dva pojma nisu istovetna, iako imaju dodirnih tačaka. Temom socijalne inteligencije bavićemo se u posebnom tekstu.

Autor koji se najčešće citira pri razmatranju prirode i komponenti emocionalne inteligencije je Danijel Goleman, autor knjige „Emocionalna inteligencija”. Prema ovom autoru, osnovne komponente emocionalne inteligencije su:

1. Samosvest – sposobnost prepoznavanja sopstvenih emocija i uviđanje načina na koji one mogu uticati na okolinu
2. Lično donošenje odluka – podrazumeva analizu sopstvenih postupaka i prepoznavanje njihovih posledica
3. Regulacija emocija – prepoznavanje onoga što stoji u osnovi neke emocije
4. Nošenje sa stresom – poznavanje načina (uključujući i njegovu važnost) na koje se možemo opustiti
5. Empatija – prepoznavanje i razumevanje osećanja drugih ljudi
6. Komunikacija – podrazumeva spremnost za otvoren razgovor o emocijama, iz perspektiva osobe koja govori i koja sluša
7. Samootkrivanje – prepoznavanje situacija i načina za govorenje o sopstvenim emocijama
8. Pronicljivost – prepoznavanje obrazaca koji postoje u sopstvenom, kao i u životima drugih ljudi
9. Samoprihvatanje – mogućnost prihvatanja sopstvenih mana, kao i vrednovanja sopstvenih vrlina
10. Lična odgovornost – preuzimanje odgovornosti za sopstvene postupke
11. Samopouzdanje – mogućnost iznošenja sopstvenih emocija bez pasivnosti i osećanja ljutnje
12. Grupna dinamika – sposobnost prepoznavanja kada pratiti, a kada voditi
13. Rešavanje konflikata – mogućnost zauzimanja i drugih perspektiva u konfliktnim, „zapaljivim”s situacijama

U čemu je razlika između emocionalne i praktične inteligencije?

U svakodnevnom govoru, kada govorimo o inteligenciji, uglavnom se misli na takozvanu praktičnu inteligenciju, koja se izražava putem koeficijenta inteligencije (IQ). Međutim, pojava koncepta emocionalne inteligencije motivisala je brojne naučnike da je iznesu iz akademskih krugova u živote ljudi. Kao posledica toga, ne samo da se o emocionalnoj inteligenciji više govori, već se i podiže njen prosečni koeficijent, zahvaljujući tome što su ljudi sve više informisani i spremni da rade na ovom važnom aspektu života svakog od nas.

Postoje dve važne razlike između praktične i emocionalne inteligencije:

1. Prva je ta da se koeficijent praktične inteligencije drastično ne menja u toku života (što zavisi i od toga koji koncept praktične inteligencije koristimo), izuzev kad su u pitanju neke organske promene koje za posledicu imaju kognitivno propadanje. Koeficijent praktične inteligencje, dakle, u toku života nema značajnije oscilacije. Sa druge strane, emocionalna inteligencija se sa godinama može menjati, odnosno rasti. To je zato što možemo da činimo mnoge stvari kako bismo poboljšali svoju emocionalnu inteligenciju.
2. Druga važna razlika posmatra se u kontekstu povezanosti između emocionalne inteligencije i uspeha u poslu. Emocionalna inteligencija je, prema nalazima istraživanja, četiri puta jači prediktor uspeha u poslovnom svetu u odnosu na praktičnu inteligenciju. Ovo je još jedan dokaz u prilog ideji da je mudro baviti se sopstvenom emocionalnom inteligencijom. Takođe, prema dostupnim podacima, među poslovno uspešnim ljudima više od 70% njih ima visok koeficijent emocionalne inteligencije (EQ).

Kako izgleda razvoj emocionalne inteligencije?

Deca stara samo sedam meseci u stanju su da prepoznaju emocije ljudi koji ih okružuju. U dobi od pet godina, deca postaju sposobna da razlikuju lažna spram pravih osećanja. Sa 11 postaju svesna postojanja mešovitih emocija.

Emocije, pa tako i emocionalnu inteligenciju, regulišu dva važna sistema unutar našeg mozga. To su limbički sistem i amigdala. Jedna ćelija u okviru ovih struktura u stanju je da stvori čak 15 hiljada sinapsi (neuronskih veza) sa susednim ćelijama. To je važan podatak, zato što se uvežbavanjem veština emocionalne inteligencije stvaraju novi neuronski putevi u našem mozgu.

Ipak, treba imati na umu da su za uvežbavanje potrebni vreme i doslednost, te da u ovom kontekstu nema brzih rezultata i instant rešenja. Funkcionisanje po principu „korak napred, nazad dva”, nije retkost kada radimo na svojoj emocionalnoj inteligenciji. Razlog leži u činjenici da nam je potrebno dosta vremena i strpljenja da se odreknemo svojih starih načina funkcionisanja. Prema nekim istraživanjima, potrebno je oko šest godina da bi se određena emocionalna veština razvila i ustalila.

Emocionalna inteligencija svoj vrhunac dostiže u petoj deceniji života. To svakako ne znači da posle ovog perioda više ne možemo raditi na poboljašnju svoje EI. Činjenica da ona ima značajnu ulogu u čak 58% ponašanja i odluka sa kojima se suočavamo na svakodnevnom nivou još je jedan dobar podstrek za bavljenje spostvenom emocionalnom inteligencijom.

Da li se žene i mušarci razliku po EI?

Neretko se može čuti stav da su žene, generalno, emocionalno inteligentnije od muškaraca. To, međutim, nije u potpunosti tačno. Žene ostvaruju više skorove u samoopažanju sopstvenih emocija i u međuljudskim odnosima, dok muškarci imaju bolje rezultate kada je reč o samoregulaciji i toleranciji stresa. Dalje, muškarci imaju razvijenije samopoštovanje, što ih čini manje osetljivim na kritiku. Osim toga, razvijenija nezavisnost muškaraca dovodi do direktnije usmerenosti ka cilju i manjoj podložnosti uticaju okruženja. Za tumačenje ovih nalaza, neophodno je u obzir uzeti i razlike u vaspitanju između devojčica i dečaka, odnosno društveno uslovljena očekivanja koja se stavljaju pred oba pola.

Gde žive i šta rade emocionalno najinteligentniji ljudi?

Istraživanja emocionalne inteligencije pokazala su da najviši EQ imaju stanovnici Filipina i El Salvadora, a najniži stanovnici Rusije, Belorusije, Litvanije i Singapura. Profesije koje su povezane sa visokim koeficijentom emocionalne inteligencije su psiholozi, psihijatri, menadžeri, socijalni radnici i prodavci.

*      *      *

Emocionalna inteligencija nam značajno može olakšati život, bilo da se radi o odnosima sa drugim ljudima ili sa samima sobom. Ako razumemo svoje emocije i znamo šta sa njima možemo da radimo, povećavamo šansu da donosimo dobre, konstruktivne odluke. Na primer, ređe ćemo se ljutiti sami na sebe, a i bolje ćemo razumeti emocije ljudi koji nas okružuju i tako povećavati svoj kapacitet za empatiju i uspostavljanje kvalitetnih, podržavajućih međuljudskih odnosa.

Iako je u pitanju relativno nov konstrukt, o emocionalnoj inteligenciji se i te kako se pisalo i govorilo ranije, samo se ona nije zvala onako kako se zove danas. O tome svedoči citat čuvenog antičkog filozofa Aristotela:

„Svako se može naljutiti, to je lako. Ali, naljutiti se na pravu osobu, u pravoj meri, u pravom trenutku, zbog ispravnog razloga i na ispravan način – to nije lako.”

Reference:

Bradberry , T. (2014). Emotional Intelligence - EQ. Preuzeto 2. februara 2017. sa tekst

Carlson, C. R., Gantz, F. P., & Masters, J. C. (1983). Adults' emotional states and recognition of emotion in young children. Motivation and Emotion, 7, 81–101.

Emotional Intelligence: Developing Strong "People Skills". (n.d). Preuzeto 2. februara 2017. sa tekst

Goleman, D. (1997). Emocionalna inteligencija. Geopoetika.

Goleman, D. (2011). They’ve Taken Emotional Intelligence Too Far. Preuzeto 2. februara 2017. sa tekst

Ovans, A. (2015). How Emotional Intelligence Became a Key Leadership Skill. Preuzeto 2. februara 2017. sa tekst

Pinker, S. (2015). How Intelligence Shifts With Age. Preuzeto 2. februara 2017. sa tekst

Autori: Liza Piščević i Ina Borenović

 Psihoverzum