Zločin sa kojim su kriminalizirali Muslimane i Hrvate, a zatim ih počeli proganjati. Ubistvo Miodraga Šušnice, policijskog inspektora – dokumenti

Zabranjivanje novina socijalna je kategorija koja naročito dolazi do izražaja u "tvrđim" režimima i vremenima kada se vladajuća klasa osjeti ugroženom. Ovim riječima redakcija "Preloma" započela je svojevremeno temat u petom broju o zabranjenim novinama osamdesetih godina. Uglavnom omladinskih.

Nova knjiga bivšeg grčkog ministra financija Janisa Varufakisa "Trpite ono što morate?" u manje od mjesec dana od objavljivanja u Hrvatskoj je gotovo rasprodana, a Nacional donosi ulomak koji otkriva na čemu počiva Varufakisova filozofija suprotstavljanja financijskim mozgovima EU-a

Neko je jednom izračunao da prosečni Amerikanac provodi kumulativno šest meseci života čekajući da se upali zeleno svetlo na semaforu. Ne znam da li slični podaci dostupni kada je u pitanju vreme koje izgubimo pri ispunjavanju raznih obrazaca, ali po svemu sudeći mora da traje najmanje isto toliko. 

U prirodnim naukama, tiraniji menadžerizma možemo pridodati i privatizovanje istraživačkih rezultata. Kako nas je britanski ekonomista Dejvid Harvi podsetio, “open source” istraživanja nipošto nisu neka savremena novina. Naučna istraživanja oduvek su bila “open source”, izvor otvoren za naučnu zajednicu, u smislu da naučnici dele materijale i rezultate. Tu je i konkurencija, naravno, ali sva je energija upravljena kako bi se dostigao zajednički cilj: radi postizanja ključnih naučnih proboja. Ovo više nije opštevažeći princip za naučnike.

Čak i ako uzmemo zdravo za gotovo da je sav novac od NASA i alternativnih energija preusmeren na istraživanja u oblasti naoružanja, ne možemo se oteti utisku da je fantastičan tempo otkrića koji je obeležio početak XX veka, u 50-tim godinama zastao.

Marks i Engels verovali su da kapitalizam u sebi sadrži klicu propasti – a ta klica je potreba za stalnim usavršavanjem tehnološkog procesa, pod uticajem konkurencije, koja će ga na kraju dovesti do praktičnog svođenja profita na nulu. Ali to se nije dogodilo. Umesto toga, kapitalisti su pronašli nov način za stvaranje profita seljenjem prvo fabrika u zemlje sa jeftinom radnom snagom, gde potreba za usvajanjem novih tenologija nije bila urgentna, a zatim i autsorsovanjem inteligentnog rada. Istraživanja su za to vreme usmerena na one izume koji imaju veze sa nadgledanjem procesa rada i privatnih života i nametanjem discipline.

Sredinom prošlog veka našim roditeljima činilo se da su robotizovane fabrike iza ugla. Prosečna američka porodica bila je šokirana tehnološkim napretkom u kojem su se gotovo istovremeno pojavili mikrotalasna pećnica, antibebi pilula i laser. Pa iako se tada činilo da će sve dotadašnje društvene vrednosti biti pometene  nezaustavljivim napretkom, danas još nemamo kompjuter s kojim smisleno možemo da razgovaramo, nemamo robotizovanu kućnu pomoćnicu niti smo blizu ostvarenja ideja teleportacije i kriogenike. 

Sredinom prošlog veka činilo se da je tempo tehnološkog napretka nezaustavljiv, a onda je usledilo zatišje. Za razliku od naših roditelja i roditelja naših roditelja koji su živeli u vreme u kojem se svet naučne fantastike ogromnom brzinom selio u realan život, naša generacija reciklira tehnološka otkrića iz prošlog vremena. 

Nakon što je uspješno odstranjen Adil Beg, na red je došao i Fikret Abdić. Počeli su pristizati i Iranci, a neki lokalni banditi su postali mnogo važni.

01.06. 1990. godine, na tajnom sastanku na kojem su bili prisutni: Alija Izetbegović, Omer Behmen, Timun Numić, Ismet Grbo i Muhamed Čengić odlučeno je da se ide u rat bez obzira na posljedice

Svaka organizacija ima svoju strategiju i taktiku. U slučaju vojske to je očigledno, ali isto važi i za korporacije, nevladine organizacije, humanitarne fondacije, sindikate, vlade i političke partije. Ipak, strategija i taktika koje se usvajaju zavise od tipa organizacije. Štaviše, strateške razlike su izraz razlika u klasnoj osnovi različitih organizacija u društvu.