Životinje koje su nekad hodale Evropom

Ilustracija, foto: Google

Ovo je lista sa slikama impresivnih životinja Evrope koje nikad više nećemo vidjeti.

Pećinski medved

Izumro pre 27,500 godina. Naziv je dobio zbog činjenice da su njegove kosti nalažene uglavnom u pećinama širom Evrope (jedan čitav skelet je pronađen u Risovačkoj pećini u Aranđelovcu i može se videti u njihovom muzeju). Razlog njegovom izumiranju treba tražiti u više faktora koji su na to uticali. Poslednje ledeno doba je uticalo na to da nestanu biljke koje su bile osnova ishrane pećinskih medveda, a neka novija istraživanja pokazuju da je opadanje njihove populacije bilo postepeno za vreme dugog niza godina. Isključuje se uticaj čoveka, jer nas je u to vreme bilo premalo da bismo mogli da ih ugrozimo izlovljavanjem. Čak se pretpostavlja da smo ih izbegavali. S druge strane, izgleda da su neandertalci obožavali pećinske medvede, jer su nađene kosti poređane u specifičnom redu u pećinama za koje se zna da su neandertalci nastanjivali.

Urus

Urus je bila vrsta velikog govečeta. Bili su visoki oko 2 metra i teški jednu tonu. Nema ih od 1627.godine, a najvažniji razlog njihovog izumiranja je lov. Pravo da love ove velike životinje je ograničeno prvo na plemstvo a kasnije samo na kraljevske porodice. Kako je populacija urusa nestajala i lov je prestao, a za lovokradice je uvedena smrtna kazna. Međutim, bilo je kasno. 1627.godine poslednja ženka je uginula prirodnom smrću u Poljskoj. Da se ljudi ni na tome ne zaustavljaju, dokazali su Šveđani kojima je lobanja poslednjeg urusa bila interesantan ratni plen za vreme švedske invazije na Poljsku, tako da se ona i sada nalazi u Švedskoj. Početkom XX veka, dva nemačka naučnika su pokušala selektivnim parenjem domaćeg govečeta da dođu ponovo do urusa i rezultat toga je Hek goveče koje samo podseća na impozantnog urusa.

Kaspijski tigar

Kaspijski tigar je živeo u Jermeniji, Azerbejdžanu, Turskoj, Mongoliji, Iranu, Tadžikistanu, Kazakstanu... Poslednji je viđen krajem pedesetih godina prošlog veka tako da se to računa kao period njihovog izumiranja, iako postoje neproverene tvrdnje da su i kasnije ubijani u Kini i Turskoj. Ruska vlada je žestoko radila na njihovom uništenju za vreme melioracije zemljišta početkom XX veka. Smatralo se da nema mesta za tigrove u njihovim planovima i ruski vojnici su imali naređenje da ubiju sve tigrove oko Kaspijskog jezera i to je sprovedeno vrlo efikasno. Kada je istrebljenje bilo skoro sasvim izvršeno, seljaci su počeli da krče šume i sadili pirinač i pamuk. Zbog svega toga, kaspijski tigar se povlačio prvo u šumovite krajeve, pa u močvare oko velikih reka i na kraju u planine, gde je i skoro sasvim izvesno izumro. Još uvek postoje priče očevidaca da tigrovi postoje u šumama Turkmenistana, ali naučnici nemaju nijedan čvrst dokaz da se te priče i potvrde.

Dlakavi nosorog

Dlakavi nosorog je izumrla vrsta koja je živela u severnim stepama Eurazije i preživela poslednje ledeno doba. Odrasli primerci su bili preko 4 metra dugački i 2 metra visoki. Lov ljudi i neandertalaca se često navodi kao jedan od uzroka njihovog istrebljenja. Drugi navode da je klimatska promena koja je nastala posle ledenog doba imala za rezultat istrebljenje mnogih životinja, pa i dlakavih nosoroga u tom periodu.

Irski Elk ili Džinovski jelen

Irski Elk je bio najveći jelen koji je hodao Zemljom. Njegovi rogovi su dostizali i do 3,5 m u rasponu. Smatra se da je nestao pre 7700 godina. Kod elkova je postojala stroga seksualna selekcija u kojoj su pobeđivali mužjaci sa najvećim rogovima što je dovelo do toga, kako su neki smatrali, da telo elka nije moglo više normalno da funkcioniše zbog težine i veličine rogova. Ta teorija je opovrgnuta, ali rogovi ovom jelenu su izgleda ipak došli glave. Velike količine kalcijuma i fosfata su bile potrebne za formiranje rogova, a kada se desila klimatska promena promenila se i vegetacija, tako da jelen nije mogao da dobije dovoljne količine minerala. Izlovljavanje i bolest slična osteoporozi su glavni uzroci istrebljenja elkova.

Velika njorka

Velika njorka je živela u hladnim vodama duž obale Irske, Islanda, Norveške, Velike Britanije, SAD, i Kanade. Ove ptice su bile odlični plivači, međutim, kada bi se našle na suvom bile su veoma trapave i lak plen za ljude koji su ih lovili zbog hrane, perja, ali i za muzeje i privatne kolekcije. Lov traje sve do polovine 19.veka kada je u Škotskoj ubijen poslednji primerak.

Izvor: ekologija.rs