Žalba Evropskoj komisiji zbog plana o seči šume u Poljskoj

Ekološke organizacije medju kojima su i Grinpis (Greenpeace) i Svetski fond za zaštitu prirode (WWF) podnele su danas Evropskoj komisiji žalbu na plan poljske vlade da seče drveće u Bjalovješkoj šumi, jednoj od poslednjih prašuma u Evropi. 

Poljski ministar životne sredine Jan Šiško (Szyzsko) najavio je kontroverzni plan da poveća broj stabala predvidjenih za seču u ovoj šumi koja se nalazi izmedju Belorusije i Poljske, a kao razlog navodi invaziju insekata drvnih štetočina iz reda potkornjaka. 

Ekolozi i naučnici su odmah uputili protest, Evropska komisija je izrazila zabrinutost, a Grinpis je za poziv da se odluka povuče sakupio 140.000 potpisa. 

Ekološke organizacije tvrde da se ovom odlukom poljskog ministra krši evropska direktiva o očuvanju prirodnih staništa i divljeg životinjskog i biljnog sveta. 

"Lokalni zakoni nam ne omogućavaju da se u Poljskoj žalimo na tu odluku. Tako smo odlučili da se obratimo Evropskoj komisiji. Nadamo se da će ministar ponovo razmotriti odluku", izjavila je novinarima danas pravnica organizacije Klajen Ert (Client Earth) specijalizovana za pravo životne sredine i pitanja ekološke pravde u Evropi. 

NVO su pozvale i Eropsku komisiju da primeni privremene preventivne mere kako bi sprečila "nepopravilje posledice" u nekim od staništa evropske mreže zaštićenih prirodnih područja Natura 2000, budući da bi seča drveća mogla da počne, kako navode ekolozi "uskoro, čak ovog proleća". 

Prethodne godine, aktivisti Grinpisa su se popeli na krov Ministarstva životne sredine u Varšavi i okačili ogromnu zastavu sa natpisom: "Proširite površinu nacionalnog parka na celu Bjalovješku šumu", jer  bi to omogućilo da se garantuje zaštita svih 150.000 hektara. 

"Postoji opasnost da se ova šuma pretvori u plantažu drveća i da se naša prirodna baština svede na  drvene daske", upozorio je danas šef poljskog Grinpisa Robert Ćiglicki (Cyglicki). 

Bjalovješku šumu je Unesko 1979. godine proglasio svetskom prirodnom baštinom.

Ona postoji već 12.000 godina, i u njoj živi 20.000 vrsta životinja, od čega 250 ptica i 62 sisara, medju kojima su najveća kopnena životinja Evrope bizon, kao i ris i vuk. 

Ovde raste i najveće drveće na kontinentu, jele od 50 metara i hrastovi i jasenovi visoki više od 40 metara.

Beta