Veliki jaz između članica EU u reciklaži otpada
Dok Evropska unija očajnički traga za održivom cirkularnom ekonomijom, kritičari upozoravaju da usvajanje ciljeva u reciklaži otpada za 2035. godinu predstavlja samo kompromis između veoma različitih realnosti u 28 članica. Za razliku od Nemačke, za koju se procenjuje da će bez većih teškoća dostići te ciljeve, nekim drugim članicama će biti potrebno mnogo truda i ulaganja da se približe nemačkim standardima.
Nemačka je pre više decenija prepoznala koristi recikliranja i smatra se svetskim prvakom kada je u pitanju reciklaža. Nemačka je prva zemlja u kojoj je počeo da se primenjuje dualni sistem recikliranja ambalažnog otpada, poznat kao Zelena tačka, još 1990. godine, četri godine pre prve direktive o ambalaži koja je dogovorena na nivou EU.
Još jedna prekretnica se očekuje početkom 2019. godine, kada će u Nemačkoj stupiti na snagu novi ambiciozni zakon o ambalaži, koji predviđa da do 2022. bude reciklirano 63% plastike. Sada se u toj zemlji reciklira 36% plastičnog otpada.
U drugim zemljama EU situacija se međutim, veoma razlikuje.
U EU svake godine nastane 2,5 mlijardi tona đubreta, od čega je 10% komunalni otpad. Prema podacima Evropskog parlamenta, 2016. godine je reciklirano ili kompostirano 47% tog otpada.
U Slovačkoj i na Malti taj procenat je samo 12%, a u osam članica, koje jedva da recikliraju otpad, dve trećine đubreta završi na deponijama.
U Nemačkoj je odlaganje na deponije zabranjeno 2005. godine, a kasnije su i Austrija, Begija, Danska, Švedska i Holandija zabranile slanje komunalnog otpada na deponije.
Institucije EU od 2015. pregovaraju o akcionom planu u cirkularnoj ekonomiji u cilju produženja životnog ciklusa reciklažnog materijala. Takvi materijali treba što je moguće duže budu deljeni, popravljani ili reciklirani.
Evropski parlament je u aprilu usvojio paket propisa koje sada treba da usvoji Savet EU. Fokus tih zakona je na cilju da sve zemlje članice recikliraju najmanje 65% komunalnog otpada do 2035.
Nedostižni ciljevi
Adrijana Nelidžen iz Nemačkog ekonomskog instituta smatra da su nove kvote EU kompromis između zemalja koje su na potpuno različitim nivoima kada je u pitanju cirkularna ekonomija.
Prema njenom mišljenju, samo 10 zemalja će postići visoko postavljene ciljeve, dok će druge članice morati da ulože ogromne napore i investicije.
Mnoge evropske zemlje nemaju infrastrukturu za takvu cirkularnu ekonomiju. Prema istraživanju Fondacije Elen Mekartur, za proširenje sistema recikliranja u svim članicama bilo bi potrebano uložiti oko 108 milijardi evra.
Federalno udruženje za sekundarne sirovine i odlaganje (BVSE) pozdravilo je paket zakona EU sa više optimizma. Ta organizacija je ukazala da je iskustvo Nemačke pokazalo da je samo sa zabranom deponija postignut značajan napredak u recikliranju otpada.
Nova tržišta za Nemačku
Nemačka bi relativno lako trebalo da dostigne standarde EU, posebno uz pomoć novog zakona o ambalaži koji će verovatno dati veliki podsticaj tržištu reciklaže.
Portparol Zelene tačke Norbert Vel kaže da to predstavlja i ekonomsku priliku, ali da je rast potražnje za reciklažnim materijalima i dalje spor.
"Da bi napredovli ka cirklukarnoj ekonomiji, moramo da unapredimo reciklažnu industriju. Za to je potrebno da kompanije za reciklažu postanu veće da bi radile jeftinije", kazao je Vel.
Iako su prvaci po recikliranju, Nemačka je na četvrtom mestu u Evropi po godišnjoj proizvodnji otpada, sa 626 kilograma otpada po stanovniku, prema podacima Eurostata.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Pixabay.com
