Svijet želi da zaustavi krčenje šuma do 2030. Ali nismo na dobrom putu da to ostvarimo
Fot: Impuls
Lideri preko 140 država, u kojima se nalazi 85% svetskih šuma, potpisali su na Klimatskom samitu 2021. u Glazgovu deklaraciju o zaustavljanju krčenja stabala do kraja decenije.
Ipak, kako pokazuje nova analiza, čovečanstvo nije na dobrom putu da taj cilj i ostvari. U toku prošle godine nestalo je ukupno 6,6 miliona hektara pod šumama. Kako se navodi, to je za 21% više nego što bi trebalo da bude kako bi se sprečila deforestacija do 2030.
Podaci još više zabrinjavaju kada se u obzir uzmu prašume: u toku 2022. izgubili smo 4,1 milion hektara tropskih šuma što je za 33% više u odnosu na brojku potrebnu da se ovoj negativnoj praksi u prašumama stane na kraj u narednim godinama.
Ovo nazadovanje predstavlja opasnost po ispunjenje ciljeva iz Glazgova nakon malog, ali nedovoljnog, napretka u 2021.
Ali bez obzira na sumornu globalnu sliku, ne treba da gubimo nadu, već da se ugledamo na pojedinačne zemlje koje bi, prema aktuelnim procenama, zaista mogle da okončaju krčenje šuma do kraja decenije u okviru svojih nacionalnih granica. Takvih ima preko pedeset.
U njih spadaju Indonezija i Malezija koje postižu neprekidna smanjenja u iskrčenoj površini šuma. Ove dve zemlje smeštene su u tropskoj Aziji, jedinom regionu na svetu koji je trenutno blizu mogućnosti da nultu deforestaciju sprovede u delo.
Dramatične rezove u deforestaciji ostvarile su i Sjedinjene Američke Države, Vijetnam i Venecuela, koje su u godini iza nas izgubile između 26 i 61% šume manje u odnosu na referentni period (2018-2020).
Nažalost, individualni uspesi ne mogu da odnesu prevagu nad masovnom gubitku i degradaciji kritičnih šumskih ekosistema širom planete. U globalizovanoj ekonomiji, sve zemlje snose odgovornost za očuvanje šuma, stoji u publikaciji.
Ubedljivo najviše šume tokom prošle godine izgubio je Brazil, čak 2,34 miliona hektara. Za Brazilom slede Indonezija (bez obzira na ostvaren progres, nestalo je 0,83 miliona hektara šume), Bolivija (0,53 miliona hektara) i Demokratska Republika Kongo (0,51 miliona hektara), proračunali su eksperti.
Iako se čak 96% zabeležene deforestacije odigralo u tropima, to ne znači da su ne-tropske oblasti bezbedne: kako se ocenjuje, degradacija šuma je ozbiljna pretnja kako u tropskom pojasu, tako i van njega.
Emisije gasova sa efektom staklene bašte, potekle od krčenja šuma, porasle su u toku 2022. za 6% u poređenju sa godinom ranije i dostigle 4 milijarde tona ekvivalenta ugljen-dioksida.
Naposletku, treba imati u vidu da ne gubimo samo drveće, već i biodiverzitet. Procenjuje se da je izobilje šumskih vrsta od 1970. do 2018. opalo za 79%, a ključna uloga pripisuje se gubitku i uništavanju staništa, prekomernoj eksploataciji i klimatskim promenama.
Autori izveštaja poručuju da trenutna eksploatacija i uništavanje šuma nisu održivi.
„Ekonomski sistemi koji se oslanjaju na vađenje i korišćenje prirodnih sistema već su destabilizovali šest od devet planetarnih granica, koje čine sistem podrške za život Zemlje, uključujući granicu za upotrebu zemljišta”, pišu oni. „Bez sveobuhvatnog i trasformativnog uvođenja alternativnih modela razvoja, svet neće ispuniti svoje ambiciozne ciljeve na polju održivog razvoja, klime i šuma.”
