Straže, barikade, incidenti na Staroj planini zbog malih hidroelektrana: Kad država ne radi svoj posao
Na Staroj planini u selu Topli Do, koje pripada nacionalnom parku, meštani danima organizuju danonoćne straže da bi sprečili investitora da uđe u selo i započne radove na izgradnji male hidroelektrane, za koje mu uskoro ističe građevinska dozvola.
Zapaljena kuća u kojoj je, prema tvrdnjama investitora Dragana Josića, trebalo da borave radnici, skoro svakodnevni incidenti, intervencije policije, barikade, lanci na mostu na ulazu u selo - trenutna je slika ovog mesta na Staroj planini. Ovo je, međutim, „samo“ vrhunac svega što se dešava prethodnih meseci u blizini reka na Staroj planini, a do toga je došlo jer sistemske reakcije države – nema.
Delovalo je da će do konkretne reakcije doći kada je Ministarstvo zaštite životne sredine najavilo izmenu Zakona o zaštiti prirode kojom bi izgradnja MHE bila zabranjena u zaštićenim područjima. Razlog za zabranu je, kako su ranije za Insajder naveli u tom ministarstvu, to što MHE negativno utiču na prirodu, potom jer je planirana izgradnja velikog broja MHE u zaštićenim područjima, ali i zbog pritiska stručne javnosti i lokalnog stanovništva. Međutim, prošlo je skoro pola godine od te najave, a izmene Zakona nisu došle do skupštinske procedure.
I meštani i investitor male hidroelektrane u Toplom Dolu tvrde da instutucije u ovom slučaju ne rade svoj posao ili da rade u korist suprotne strane.
Na Rekitskoj reci u Toplom Dolu investitor Dragan Josić planira izgradnju MHE za koju ima građevinsku dozvolu koja, međutim, uskoro ističe. S druge strane, Miljan Stojanović, meštanin Toplog dola i aktivista pokreta Odbranimo reke Stare planine za Insajder tvrdi da građevinska dozvola nije ispravna, odnosno da je investitor dobio dozvolu a da nije prikupio sve potrebne saglasnosti.
Zbog tih, kako tvrdi, neregularnosti, a i zato što su se meštani staroplaninskih sela izjasnili da ne žele da se u njihovim mestima grade male hidroelektrane, već pet dana se organizuju celodnevne straže na mostu koje se nalazi na ulasku u selo, kako bi sprečili investitora da uđe u selo sa radnicima i građevinskim mašinama.
„Ljudi su rešeni da odbrane selo i Rektisku reku. Očigledno niko iz države ne shvata ozbiljno ovu situaciju. Ovde nema nazad. Josić je najavio da će danas doći s policijom, ali nije došao. Predali smo ne znam koliko tužbi zbog neispravnih dovola za male hidroelektrane koje planiraju da grade investitori na Staroj planini, svima smo pisali – ministarstvima, predsedniku, ali nismo dobili nijedan odgovor. Kad investitor tuži – radi se po kratkom postupku, kad tuže građani investitore – to traje mesecima“, kaže za Insajder Stojanović.
Pre nekoliko dana na društvenim mrežama je objavljen snimak na kojem se vidi da meštani na putu u selu dočekuju Josića koji je prolazio automobilom. Kako se može videti na snimku, jedan od meštana je pljunuo u pravcu Josića, nakon čega je on izašao iz automobila i potom je došlo do guranja s meštanima, koji su ga vređali sve vreme. Policija je intervenisala, nakon čega je Josić ušao u automobil i otišao. Čuje se kako jedan meštanin kaže: „I tako zamalo investitor da pogine“.
Josić za Insajder kaže da „ne zna šta planira da radi“ povodom straža meštana, koje naziva uskraćivanjem slobode kretanja.
U noći između 2. i 3. septembra izgorela je kuća u kojoj je, prema tvrdnjama Josića, trebalo da borave njegovi radnici. On optužuje meštane da su zapalili kuću.
„Gledam kako država neće da radi svoj posao, imamo situaciju da su mi zapalili kuću u gde je trebalo da spavaju radnici. Tužilaštvo je delo okarakterisao kao oštećenje tuđe stvari i policija ne sme da skuplja dokaze osim ako ne podnesem privatnu tužbu, Konsultovaću se sa advokatom da li ću to da uradim“, navodi Josić.
S druge strane, meštanin Miljan Stojanović kaže da „može da garantuje da niko od meštana nije zapalio kuću“.
„Koji bi naš interes bio? Posle takve situacije meštani samo imaju više problema, a investitor opravdanje da dovede obezbeđenje. Mislimo da je on sam sebi zapalio kuću“, tvrdi Stojanović.
Investitor kaže i da mu meštani sela Stare planine preko društvenih mreža više od godinu dana prete smrću, a po prijavama koje podnosi Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal tvrdi da se ništa ne preduzima.
„Klizišta, razoren put i imanja, ugrožavanje zgrada i ljudi“
Inače, Savez mesnih zajednica Stare planine proglasio je vanredno stanje na toj planini zbog, kako je naveo, nepoštovanja zakona i Ustava Srbije. Meštani sela Stare planine okupljeni u ovaj savez su se još ranije izjasnili da ne žele da male hidroelektrane budu izgrađene u parku prirode.
Savez je pozvao predsednika Srbije Aleksandra Vučića da, kako se navodi, „konačno stane na put kriminalcima i da stane u odbranu zakona, kao i da ispuni svoj plan o očuvanju srpskih sela“.
„Klizišta, razoren put i imanja, ugrožavanje zgrada i ljudi, sve su to posledice kojima se mrcvari lokalno stanovništvo. Isti scenario se sprema i u Toplom Dolu kao i na još 50 lokacija u Parku prirode 'Stara planina'. Na barikadama smo 24 časa. Naši životi su već ugroženi i pod neprekidnim smo pritiskom. Da li je bogaćenje pojedinca dovoljan razlog da se unište najlepša srpska sela, reke, planinski potoci i šume u prvim zonama zaštite“, piše u saopštenju.
“Smatramo da je izgradnja velikog broja MHE u zaštićenim područjima nedopustiva“
Da je izradnja velikog broja MHE u zaštićenim područjima nedopustiva smatra i Ministarstvo zaštite životne sredine.
“One najpre negativno utiču na prirodu, a osim toga jednostavno ne ide da cevi budu usred zaštićenog područja. To su najvredniji delovi naše prirode u biološkom, hidrološkom, geomorfološkom msislu”, rekla je ranije pomoćnica ministra Jasmina Jović za Insajder.
Ona je novinarima Insajdera u martu rekla da je izmenama Zakona o zaštiti prirode predviđeno osnivanje komisije čiji će članovi obići sve lokacije na kojima su izgrađene MHE, ali i one koje su u izgradnji, a ako se pokaže da ne poštuje propise, investitoru može biti oduzet status povlašćenog proizvođača električne energije, a čitavo postrojenje može biti srušeno.
Pored zabrane izgradnje u zaštićenim područjima, Jović kaže da je predviđeno da inspekcijski nadzor bude rigorozniji, kako u periodu izgradnje mašinskog postrojenja, brane i cevovoda, tako i kasnije, kada postrojenje počne da radi.
Prema njenim rečima, izmena se predviđa osnivanje komisije čiji bi članov u roku od godinu dana od stupanja na snagu izmena trebalo da obiću sve izgrađene MHE, kao i one koje su u izgradnji, kako bi utvrdili da li postoje propusti u njihovom radu – na primer, da li ima dovoljno vode u reci.
“Ako se utvrdi da ne poštuju uslove zaštite priode, vodne uslove, dakle zakon, njima će biti oduzet status povlašćenog proizvođača. A ako svojim radom u velikoj meri narušava prirodu, ceo objekat će biti srušen”, kaže Jović.
Ove izmene zakona, ni pola godine od najave, nisu došle u skupštinsku proceduru.
