Stari reaktori ozbiljan bezbednosni rizik u EU

U Evropskoj uniji radi 128 nuklearnih elektrana sa reaktorima malo starijim od 30 godina u proseku, što izaziva ozbiljnu zabrinutost. Ukupno u Evropi ima 185 nuklearnih elektrana od čega 58 u Francuskoj a 35 u Rusiji. Bezbednosno rizične elektrane su svuda po kontinentu, od Velike Britanije i Francuske na zapadu, do Bugarske i Ukrajine na istoku. Uprkos tome, u Evropi se trenutno gradi 16 nuklearnih elektrana pri čemu osam u Rusiji.

Stručnjaci za nuklearnu energiju potvrdili su u Izveštaju o stanju svetske nuklearne industrije da je starost atomskih centrala u Evropskoj uniji ozbiljan razlog za brigu.

Ništa manje bojazni nisu ni izvan EU, posebno kada je reč o Ukrajini. U izveštaju se upozorava da s obzirom na ekonomsku nezivesnost u toj zemlji zbog finansijske krize i građanskog rata, ne treba očekivati ulaganja u stare nuklearne reaktore u 15 ukrajinskih elektrana.

Najozbiljniji incident u Ukrajini zbio se početkom 2015. kada je elektrana u Zaporožju na jugu zemlje, koja je trenutno najveća atomska centrala u Evropi, morala da obustavi rad reaktora zbog fluktuacija na elektromreži. Austrijska ekološka organizacija Global 2000 tvrdi da je elektrana stigla u stanje blizu katastrofe zbog sabotaže.

Tri decenije od katastrofe u Černobilu, posledice se još osećaju. Aktivista Grinpisa (Greenpeace) Tobijas Minhmejer (Tobias Münchmeyer) kazao je na jednom skupu u Hamburgu da su mu lekari iz Ukrajine i susedne Belorusije rekli da "tamo nema zdrave dece".

Pored toga, zbog konflikta sa Rusijom, cene gasa su skočile i ljudi su primorani da lože drvo. "To na prvi pogled deluje ekološki. Međutim, drvo je kontaminirano. Kada se loži, širi se pepeo koji vodi do ponovnog izlaganja radijaciji", rekao je za nemački Tagešpigel (Tagesspiegel) Minhmejer.

Najviše nukleranih elektrana u EU ima Francuska (58) a slede Velika Britanija (15) i Švedska (10), pokazuju podaci evropskog nuklearnog društva.

Trenutno Slovačka, koja ima četiri atomske centrale, gradi još dve, a Finska i Francuska po jednu.

Rusija gradi osam nuklearnih elektrana, a Ukrajina i Belorusija po dve.

Nemačke brige zbog Belgije i Francuske

Nemačka ministarka za prirodnu sredinu Barbara Hendriks (Hendricks) zabrinuta je pak zbog stanja u susedstvu. Ona je nedavno sa belgijskim kolegom razgovarala o nuklearnim elektrana Doel i Tihange. Od 2012. godine na delovima reaktora tih elektrana pojavile su se hiljade finih pukotina koje je nemoguće popraviti dok bi zamena koštala mnogo i zahtevala toliko rada, da bi bilo jednostavnije izgraditi novu elektranu. Problem bi bio i nabavka delova za ta zastarela postrojenja.

Ipak, to nije sprečilo nadležne za nuklearne elektrane u Belgiji da vrate reaktore u pogon u septembru 2013. U martu 2014. ponovo su zatvoreni radi novih testiranja. Svih sedam reaktora u te dve elektrane staro je više od tri decenije a najstariji, u elektrani Doel, ušao je u 42. godinu proizvodnje.

Na početku 2016. u 31 zemlji sveta radilo je 398 nuklearnih reaktora, osam više nego godinu dana ranije ali i 40% manje nego 2002.

U 2015. je na mrežu u svetu povezano deset novih nuklearnih reaktora, više nego u bilo kojoj godini od 1990.

Istovremeno su dva reaktora zatvorena, u Nemačkoj i Britaniji, dok su dva reaktora u Japanu ponovo pokrenuta, prvi put od katastrofe u Fukušimi 2011.

I dok se stanje u nuklearnoj industriji u svetu pogoršava, Kina kvari trend - osam od deset reaktora pokrenutih u svetu u 2015. pokrenuto je u Kini i ta zemlja sada ima u radu 31 reaktor i gradi još šest-sedam.

 

Belgijska vlada je uprkos problemima odlučna da obe elektrane nastave da rade do 2025. Tada će blok 1 u elektrani Doel biti star 51 godinu.

Odluka da se produži radni vek zastarelih reaktora zasnovana je na zavisnosti Belgije od nuklearne energije. Te dve elektrane pokrivaju 47% belgijskih potreba za električnom energijom.

Razloga za brigu zbog starosti ima i kod najstarije francuske nuklearne elektrane Fesenhajm (Fešenheim), na nemačkoj granici. Ona je imala celu seriju problema - 2009, 2012, 2014. i 2015, pri čemu je najozbiljniji bio 2014. ali se za incident saznalo tek nekoliko dana pošto se desio. Ukupno je do sada iz Fesenhajma izvešteno o 750 incidenata.

U još jednoj nuklearnoj elektrani u blizini nemačke granice, severnije, u Katenomu (Cattenom), reaktori su mlađi ali svejedno imaju problema sa bezbednošću.

Francuska ima 59 nuklearnih elektrana koje obzbeđuju 75% potreba za energijom u zemlji. Ta zemlja je najviše zavisna od atomske energije na planeti.

Najopasnijim u Evropi smatraju se reaktori u bugarskoj nuklearnoj elektrani Kozloduj. U Kozloduju su četiri od šest reaktora isključena kada je Bugarska ušla u EU.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) kritikovala je Sofiju 2013. nakon što je njen izveštaj ukazao na brojne bezbednosne rizike. Posebno je istaknuto da nema planova za slučaj vanredne situacije i obuke zaposlenih.

Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP