Šta je „upcycling”? Iza popularnog novog termina kriju se – lekcije naših baka o popravkama, održivosti i prenameni

Foto: Getty Images

Danas, 30. marta, proslavlja se drugi po redu Svetski dan nultog otpada kojim se teži održivijim upravljanjem otpadom, ali i široj primeni zelenih praksi. Zato nudimo vodič kroz tzv. upcycling i nekoliko ideja koje bi mogle da vas inspirišu na sopstvene mini-projekte za veću održivost vašeg životnog stila.

Reciklaža (recycling) je naširoko poznat pojam: plastiku, staklo ili papir šaljemo u posebne centre, gde se od uslovno rečeno đubreta dobijaju novi materijali.

A da li ste čuli za tzv. apciklažu (upcycling)? Suština je zapravo slična, baš kao što sugeriše osnova obe reči u engleskom jeziku – cycling, kojom se označava kruženje.

Prefiski tu prave razliku.

Reciklaža zahteva fabričku obradu, a reciklirani materijali nastavljaju da kruže tržištem u obliku neke nove flaše ili čak nakita u slučaju da se reciklira srebro ili zlato.

Sa druge strane, apciklaža je nešto što svako od nas može da uradi u kućnim uslovima tako što će od nusproizvoda, otpada ili starih, neispravnih ili istrošenih, predmeta koje već poseduje napraviti – novi, apciklirani proizvod više vrednosti. Upravo up- (eng. gore) oslikava taj napredak nekog predmeta ka proizvodu koji je u datom momentu za vas vredniji.

Dobar primer su krpe od izanđale odeće ili posteljine kojima su naše bake brisale podove umesto da ih jednostavno bace, kao i čaše napravljene od posuda u kojima su ranije „stanovale” sveće koje ste prethodno očistili od tragova voska.

Ako uzgajate povrće ili cveće, verovatno ste već apciklirali, a da toga niste ni bili ni svesni: možda ste nekada plastične flaše nakon korišćenja napunili vodom, probušili po njima sitne rupice i zaboli ih u zemlju u svojoj bašti ili saksijama.

Tako ste produžili život nečemu što se uobičajeno smatra smećem. Ali i dalje od toga – plastičnim flašama ste dali znatno veću svrsishodnost nego što bi imale truleći na deponijama: one sada služe za navodnjavanje biljaka.

Naravno, ne treba da budete baštovan da biste apciklirali – apciklaža je svima dostupna, a njene granice su kreativnost samog apciklera.

Danas, 30. marta, proslavlja se drugi po redu Svetski dan nultog otpada kojim se teži održivijim upravljanjem otpadom, ali i široj primeni zelenih praksi. Zato nudimo vodič kroz apciklažu i nekoliko ideja koje bi mogle da vas inspirišu na sopstvene mini-projekte.

Apciklaža je zastupljena hiljadama godina unazad, mnogo pre nego što smo skovali termin za ovu praksu

Bez obzira na to što je kovanica upcycling novijeg datuma, nastala devedesetih godina prošlog veka, koreni apciklaže sežu duboko u istoriju i bila je zastupljena još u antici. 

Još u petom veku pre nove ere, na području Grčke, Rima i Vizantije (današnji Istanbul), istoričali su otkrili da su ljudi upotrebljavali materijale, uključujući i ukrase, sa starih građevina pri izgradnji novih objekata.

Iako apciklaža postaje sve popularnija u modernom dobu, ne smemo da zaboravimo da su i naši preci na sličan način nastojali da očuvaju ograničene resurse hiljadama godina pre nas, mnogo, mnogo pre nego što je ova praksa i zvanično dobila svoj naziv.

Među kulturama sa viševekovnom tradicijom apciklaže su i Japanci. Već stotinama godina, oni svoje slomljeno posuđe spašavaju pomoću zanimljive tehnike, kintsugi. U bukvalnom prevodu sa japanskog to znači „zlatna popravka” i dobro ilustruje sam postupak:

• Pukotine na grnčariji popunjavaju se lakom u koji je najčešće umešano zlato u prahu. Ovo služi kao svojevresni lepak, ali i dekor s obzirom na to da je kintsugi keramika prošarana zlatnim linijama nepravilne forme koji napukle delove drže na okupu.

Pre dvadesetak godina, dok smo brat i ja bili mali, i kod nas u kući su se lomile razne keramičke posudice. A mama je, slično Japancima, uspela da ih „oživi” – doduše, ne pomoću zlata. Ona bi polomljene delove sakupila i koristila kao dekoraciju u kamenjaru sa zelenilom u našem dvorištu. 

Na internetu se može pronaći bezbroj saveta za apciklažu – dovoljno je samo da prepoznate svoja interesovanja, veštine, resurse i potrebe.

Od drvenih paleta – baštenski nameštaj i osnova za zeleni zid, od stare tkanine – tupferi

Pre nekoliko godina, društvenim mrežama je odjeknuo trend pravljenja baštenskog nameštaja od drvenih paleta. Tako da smo u mnogim domovima mogli da ih vidimo na terasama ili u baštama. Ma – od drvenih paleta pravili su se i kreveti.

Ali ovakvi kauči, ugaone garniture, fotelje i kreveti nisu uopšte neudobni kako se čine na prvu loptu. Za to su zaslužni jastuci, a drvene palete su tu kao baza. S obzirom na to da se one uobičajeno koriste u prevozu robe, veoma su izdržljive.

Ako ste vični majstorisanju i redovan ste posetilac uradi sam radnji, ovo je pravi upcycling projekat za vas – a proći ćete jeftinije nego da svoju garnituru za dvorište kupite.

Pored drvenih paleta, trebaće vam već pomenuti jastuci za udobnost, kao i šrafovi, nosači i eventualno okretni točkići. Na YouTubu ćete pronaći mnoštvo video vodiča za ovakav majstorski poduhvat, a ovo je samo

Sa druge strane, ako promenimo perpektivu, tačnije orijentaciju drvenih paleta, i uspravimo ih, možemo da im damo potpuno drugu namenu – još jednom na terasi ili u bašti. Od uspravljenih paleta moguće je napraviti i zeleni zid.

Dovoljno je da uklonite nekoliko dasaka sa palette, prišrafite je za zid i u praznine smestite saksije odgovarajuće veličine. Na

Ali nisu svi upcycling projekti toliko zahtevni i rezervisani za baštovane.

U skladu sa težnjom ljudi ka većoj održivosti životnog stila, mnogo ljudi odlučuje da zameni jednokratne tupfere onim koji će im trajati mnogo duže. A njih je moguće pazariti u brojnim online prodavnicama, ali isto tako ih možete napraviti u kućnoj radinosti.

Uslovi: minimalno umeće šivenja i posedovanje barem jednog komada odeće od čvršćeg pamuka koji vam stoji u ormanu.

Od stare tkanine treba da isečete kvadrate ili krugove u dimenzijama koje vam odgovaraju za čišćenje lica. Zatim se ovi parčići pamuka opšiju kako se ne bi cepali i vaša rutina posle šminkanja upravo je postala – zelenija. Em više ne bacate jednokratne tupfere i plastiku u kojoj su najčešće upakovani, em ste produžili život odevnog predmeta koji niste ni koristili.

Apciklaža se javlja i u umetnosti pa je tako nemački umetnik Johan Dieter Vasman 1897. izradio neobičnu skulpturu naslovljenu Idemo napred. Oni koji redovno posećuju oftalmogloga prepoznaće u pozadini karton za proveru vida sa slovima, a ostali ga se verovatno sećaju sa sistematskih pregleda. 

Građevinarstvo takođe ima veliki potencijal za implementaciju apciklaže. S obzirom na to da vetrenjače imaju životni vek do trideset godina, savremeni inženjeri potrudili su se da one nastave da žive čak i kada se rasklope – u formi mosta.

Ljudi posežu za apciklažom u kriznim vremenima – a trenutno proživljavamo krize na više frontova

Naizgled intuitivno, većoj održivosti i štednji pretežno pribegavamo u krizna vremena kada u svemu oskudevamo.

Primera radi, dok je besneo Drugi svetski rat, 1943. godine, u Velikoj Britaniji je pokrenuta kampanja pod sloganom Make Do & Mend. Ona je podstrekivala žene na popravku i pronalaženje kreativnih načina za ponovnu upotrebu odeće.

Danas kada se naša planeta suočava sa ogromnim zagađenjem i klimatskim promenama (a ni ratove nismo ostavili u prošlosti), očuvanje resursa nije ništa manje bitno. Apciklaža je samo jedan od načina na koji možemo doprineti ovoj globalnoj misiji – istovremeno jačajući sopstveno kreativno razmišljanje i smanjujući troškove.

klima101.rs