Slonove i dalje ubijaju, zar ne?!
Marsden Momanyi
Istraživanje koje su u 15 kineskih gradova sproveli WWF i TRAFFIC (nevladina organizacija za monitoring trgovine divljim životinjama) pokazalo je da se potražnja za slonovačom neće tako lako iskoreniti.
Zabranom kupovine i prodaje slonovače i proizvoda od nje, zatvoreno je jedno od najvećih legalnih tržišta slonovačom na svetu. Toj odluci, koja je stupila na snagu 1. januara 2018. godine, prethodilo je zatvaranje više od stotinu prodavnica i radionica za rezbaranje slonovače širom Kine.
“Ova zabrana znači da smo u 2018. korak bliže svetu u kojem će nestati trgovina slonovačom, a ne slonovi”, izjavio je dr Fred Kwame Kumah, direktor WWF kancelarije u Africi.
Kini tek predstoje izazovi da ovu zabranu sprovede u delo, jer se slonovača i dalje smatra statusnim simbolom među kineskom elitom, dok je među turistima primamljiva kao suvenir. Upravo se potražnja za slonovačom na kineskom tržištu smatra jednim od glavnih uzroka za drastično smanjenje broja afričkih slonova u divljini.
WWF procenjuje da se zbog legalne i ilegalne trgovine slonovačom svake godine ubije preko 30 hiljada afričkih slonova, što je dovelo do toga da se njihova populacija u proteklih sto godina smanji sa nekoliko miliona na svega 400 hiljada slonova.
Istraživanje koje su u 15 kineskih gradova sproveli WWF i TRAFFIC (nevladina organizacija za monitoring trgovine divljim životinjama) pokazalo je da se potražnja za slonovačom neće tako lako iskoreniti.
Svaka četvrta anketirana osoba i dalje planira kupovinu slonovače uprkos zabrani. Čak 42% ispitanika izjavilo je da bi kupili slonovaču ukoliko bi bili u prilici, ali taj procenat se smanjuje na 18% nakon što ispitanici budu informisani o zabrani.
Zbog toga će informisanje javnosti o zabrani biti ključno za njeno uspešno sprovođenje, jer isto istraživanje pokazuje da je za nju čulo svega 19% ispitanika.
“Narednih nekoliko meseci biće ključni za informisanje građana, kako bi ova zabrana bila uspešno sprovedena. Nelegalno tržište i dalje je rasprostranjeno, kako na internetu, tako i u nezakonitim prodavnicama širom Kine. Ukoliko se ne budemo bavili tim tržištem, sav napor koji smo uložili u usvajanje zabrane biće uzaludan, a efekti koje smo očekivali će izostati, upozorava dr Fred Kwame Kumah iz afričkog WWF-a.
Očekuje se da među narednim koracima bude apel Kine da i susedne države slede njihov primer, pre svega Laos, Tajland, Mjanmar i Vijetnam, gde se očekuje da će se tržište preseliti nakon zatvaranja kineskog.
Kina zbog toga mora da osigura da preostale zalihe slonovače ne dospeju na ilegalno domaće ili strano tržište i da se uhvati u koštac sa trgovinom preko interneta, koja je veoma rasprostranjena.
Uprkos velikom pomaku, Kina i dalje ostaje najveće ilegalno tržište slonovačom, uz brojne prodavnice i rezbarnice skrivene od očiju inspektora.
Marsden Momanyi
WWF
Marsden Momanyi
