Put pod solarnim panelima u Francuskoj
Francuska 22. decembra u Normandiji otvara kilometar puta prekrivenog solarnim panelima koji je finansiran sa pet miliona evra državne donacije. Kritike na račun projekta su ozbiljne, a najveća se odnosi na ekonomsku održivost ovakvog modela razvoja solarne energije i manju efikasnost panela na putu od standardnih nakrivljenih panela na krovovima, dok neki zajedljivi smatraju da je ovo zapravo način da se podrže francuski proizvođači opreme.
Kilometar solarnog puta otvara sama ministarka životne sredine Segolena Roajal (Segolene Royal), koja ovaj poduhvat predstavlja kao primer energetske tranzicije.
Put se nalazi u Normandiji u maloj zajednici Turuvr-o-Perš koja broji 3.400 stanovnika, a postavljanju solarnih panela prethodilo je pet godina istraživanja i testova. Ovaj projekat pod nazivom Vatvej (Wattway), što bi u prevodu bilo put vata, sprovodi preduzeće za javne radove Kolas (Colas) iz grupe Buig (Bouygues) i Nacionalni institut za solarnu energiju (INES), uz saradnju sa Komesarijatom za atomsku energiju i alternativne energije (CEA) i univerzitetom iz Savoje.
Iako je u svetu bilo pokušaja da se postave paneli na puteve kako bi se energija dobila bez narušavanja prirode i pejzaža, nije bilo projekata ovolikih razmera. Kako prenosi francuski Mond (Le Monde) postavljeno je 2.800 metara kvadratnih panelnih ploča. Silicijumski listići za generisanje struje prekriveni su zaštitnom smolom koja po rečima partnera u Vatveju omogućava da po ovom solarnom putu idu svi tipovi vozila, čak i teški kamioni, a da se put ne ošteti. Pored toga, ova smola omogućava i dobro prijanjanje guma na putu.
Ova oprema proizvodi se u mestu gde se put i nalazi, Turuvr-o-Perš.
Kako prenosi francuski Ekspres, ovakav koncept već se isprobava u Francuskoj na četiri probna mesta, dva u departmanu Vandeja na zapadu zemlje, jedan u mestu Septem-le-Valon nadomak Marseja, a jedan u Ivlinu u pariskom regionu, na parkinzima i javnim mestima, s tim što su površine znatno manje - od 50 do 100 metara kvadratnih. Tako u Roš-sir-Jonu u Vandeji od juna električna vozila dolaze da napune bateriju na punjaču koji se snabdeva od solarnih panela.
U firmi Kolas navode da 20 kvadratnih metara puta pod solarnim panelima može da zadovolji potrebe jednog domaćinstva za strujom, ukoliko se ono ne greje na struju, dok je jedan kilometar dovoljan za javnu rasvetu grada od 5.000 stanovnika.
Ekološki portal Reporter (Reporterre) ovo dovodi u pitanje, navodeći da će proizvodnja sa panela biti 767 kilovat časova, a ne 17.963 koliko je inicijalno najavljeno, a za taj podatak se poziva na izvor iz Vatveja. To bi bilo dovoljno za 50 kuća, navodi se na ovom portalu.
U Kolasu ističu da Francuska ima milion kilometara puta i da bi mogla u teoriji da dostigne energetsku nezavisnost popločavajući panelima četvrtinu puteva. Navode i da je put prekriven automobilima tek 20% vremena.
Čemu te skupe novotarije?
Stručnjaci i pobornici obnovljiih izvora energije međutim nisu jednoglasno podržali ovaj projekat, a pre svega dovode u pitanje cenu i efikasnost, odnosno ekonomsku održivost.
"Bez sumnje je reč o tehničkom dostignuću, ali da bi se razvili obnovljivi izvori ima drugih prioriteta od novotarije za koju sznamo da je skupa, a nismo u potpunosti sigurni da radi", rekao je potpredsednik Mreže za energetsku tranziciju CLER i generalni direktor udruženja za solarne izvore Hespul Mark Jedlička (Mark Jedliczka).
Kako prenosi Mond, predsednik Sindikata za obnovljive izvore Žan-Luj Bal (Jean-Lous) dovodi u pitanje održivost projekta. U tekstu se navodi da je Roajal iznela plan da se pod panelima nađe 1.000 kilometara puta, što bi značilo da treba uložiti pet milijardi evra, dok cena po instaliranom vatu maksimalnih kapaciteta na ovom putu iznosi 17 evra, dok je na krovovima 1,3 evra, a na tlu 1 evro.
Vatvej računa da bi do 2020. godine mogao da snizi proizvodnju cenu na nivo standardnih solarnih panela, a u Kolasu smatraju da je taj cilj ambiciozan ali realan. Navode i da je cena proizvodnje standardne solarne energije smanjena za 60% između 2009. i 2015.
Kako prenosi francuski Ekspres (l’express), problem je i manja efikasnost ovih panela u odnosu na nakrivljene standardne panele, pa na 300 kilovat časova instalisanih kapaciteta ploče Vatveja proizvedu pet do 10 kilovata manje od nakrivljenih panela na krovovima.
Skeptici se pitaju i da li će paneli zaista biti otporni na saobraćaj van "laboratorijskih uslova", budući da će prelaziti i teški kamioni, a biće i vremenskih nepogoda.
Portal Reporter donosi i zajedljive ocene analitičara za solarne izvore iz analitičarske kuće Blumerg nju enerdži fajnens (Bnef), da se čini da je solarni put sredstvo za subvencionisanje francuskih preduzeća koja proizvode opremu, a ne sredstvo za proizvodnju struje. Osnivač Bnef navodi satirično da je francusko preduzeće dobilo subvenciju za izgradnju solarnog puta sa otplatom invsticije od 170 godina, uz nultu mogućnost da budu komercijalno isplativi.
Izvor: francuski mediji i S.V.
