Prva jasna poruka kancelarke Merkel o klimatskoj neutralnosti

Kancelarka Angela Merkel prvi put je nagovestila da bi Nemačka mogla da se priključi Evropskoj alijansi za  dostizanje neutralnosti gasova sa efektima staklene bašte do 2050. Na nedavnom samitu EU Nemačka nije bila voljna da se pridruži inicijativi devet članica EU, piše Euraktiv Nemačka. Međutim, Merkel je drugog dana 10. Petersberg Klimatskog dijaloga u Berlinu prvi put beskompromisnim tonom govorila o cilju klimatske neutralnosti do sredine veka koji je predložila EU.

"Rasprava se ne vodi o tome da li, već kako možemo dostići taj cilj", rekala je nemačka kancelarka.

Prema saopštenju koje je objavio kancelarkin kabinet, ona je rekla da taj cilj ne znači da više uopšte neće biti emisije gasova sa efektima staklene bašte nego da te emisije moraju da se pokriju pošumljavanjem ili skladištenjem ugljenika.

Kako je dodala Merkel, doprinos obnovljive energije smanjenju štetne emisije takođe je značajan.

"Danas se svaki treći kilovat dobija iz energije vetra, vode, Sunca", istakla je Angela Merkel.

Nemački kabinet za klimu, koji je kancelarka nedavno osnovala, trenutno razmatra načine za dostizanje klimatske neutralnosti do 2050. Kabinet radi kako bi spremio predloge pre UN samita u Njujorku 23. septembra.

"Ako se nađe razuman odgovor, možemo da se priključimo inicijativi devet članica EU. Volela bih da se to desi", istakla je 14. maja Angela Merkel.

Klimatska strategija do kraja godine

Za sada je Nemačka za cilj postavila da do 2050. smanji emisiju gasova sa efektima staklene bašte za 80-95% u odnosu na nivo iz 2005.

Evropska komisija je u novembru 2018. predstavila strategiju za dostizanje klimatske neutralnosti u EU do sredine 21. veka. Takve napore podržava Evropski parlament.

Uoči neformalnog samita EU u Sibinju, alijansa devet članica EU koju je inicirala Francuska pozvala je na uvođenje cilja klimatske neutralnosti.

Nemačka je međutim istakla da članice EU najpre treba da se fokusiraju na dostizanje svojih ciljeva zaštite od klimatskih promena do 2030.

Na dvodnevni Petersberg Klimatski dijalog pozvani su ministri 35 zemalja da razgovaraju o implementaciji Pariskog klimatskog sporazuma, kao i o pripremama za narednu UN klimatsku konferenciju krajem godine u Čileu.

Klimatskim dijalogom zajedno su predsedavale ministarke zaštite životne sredine Nemačke i Čilea Svenja Šulce i Karolina Šmit.

U uvodnom obraćanju 13. maja nemačka ministarka, inačež  iz Socijaldemokratske partije, govorila je o nedolučnosti kancelarke. "Smatram da bi bilo veoma korisno ako bismo stali uz Francusku", rekla je Šulce.

Kasnije je komentarisala kancelarkine reči na završnoj pres konferenciji rekavši da je kancelarka dala "važno pojašnjenje" stava Nemačke o klimatskim promenama. "Kao industrijalizovana zemlja, Nemačka nosi veliku odgovornost za zaštitu klime", kazala je Šulce.

Nemačka ministarka je izrazila nadu da će kancelarkino obraćanje poslati jasan signal nedavno osnovanom kabinetu koji pre kraja godine treba da izradi zakon o zaštiti od klimtskih promena.

Merkel želi "koaliciju spremnih"

Na Klimatskom dijalogu se govorilo i o ceni ugljenika, o čemu se trenutno vodi debata u Nemačkoj.

Ponovo je ministarka Šulce govorila u prilog uvođenja takvog modela u Nemačkoj dodajući da će njeno ministarstvo predstaviti koncept do juna.

Angela Merkel se na samitu EU založila za evropski pristup i govorila je o "koaliciji voljnih" da se slože o sistemu cena ugljenika za sektore poput transporta i izgradnje koje trenutno ne pokriva EU sistem za trgovinu emisijama (EU ETS).

Ostale članice EU voljne su da podrže takvu inicijativu jer, kako smatraju, nema smisla da svaka zemlja utvrđuje svoj sistem. Međutim, u ovom trenutku nema konsenzusa.

"Ja se ne trudim oko jedinstvenog evropskog rešenja. Za tako nešto je potrebno mnogo vremena", rekla je Šulce, a s obzirom na veoma različite stavove članica.

U međuvremenu su na kancelarkine reči reagovala udruženja aktivista za zaštitu životne sredine.

Grinpis je pozdravio želju Angele Merkel da se ide ka Alijansi za klimatsku neutralnost ali se i založio za snažniji politički pritisak i završetak dekarbonizacije EU do 2040.

Zadovoljni su i u razvojnoj i ekološkoj organizaciji Džermanvoč gde ocenjuju da je "pravi trenutak" za akciju i kažu da Nemačka pre EU samita u junu treba formalno da podrži grupu ambicioznih zemalja i okonča prethodnu blokadu ciljeva za 2050.

Evropski komesar za zaštitu klime Migel Kanjete napisao je na Tviteru da se nada da će nemačka spremnost voditi ambicioznijim odlukama Saveta EU pred COP25 u Čileu u decembru.

Izvor: EURACTIV.com