Površine pod GMO se povećale za 3% u svetu

Površine pod genetski modifikovanim kulturama povećale su se 2016. za 3% na 185,1 miliona hektara u 26 zemalja, saopštila je nevladina organizacija koja se zalaže za korišćenje genetski modifikovanih organizama (GMO). Rast je obnovljen, pošto je godinu dana ranije prvi put posle gotovo 20 godina zabeležen pad. U Evropi, površine pod GM kulturama su se prošle godine povećale za 17% u odnosu na 2015. na više od 130.000 hektara, a 95% tih površina se nalazi u Španiji koja jedina beleži rast među evropskim zemljama. Rumunija je prošle godine prestala da gaji GM kulture.

Organizacija Međunarodne usluge za nabavku poljoprivrednih biotehnoloških rešenja (ISSAA) koju delom finansira američki Monsanto, ocenila je da rast u 2016. samo potvrđuje njenu ocenu da je pad u 2015. bio posledica trenutnih okolnosti, odnosno pada cena hrane.

U godišnjem izveštaju te organizacije se navodi da su se ostvarila njena predviđanja da će se površine pod GMO ponovo povećavati čim cene porastu, "suprotno tvrdnjama protivnika GMO" koji su navodili da poljoprivrednici nisu ubeđeni u korist biotehnologije.

Pre dve godine, posle 19 godina uzastopnog godišnjeg rasta površine pod tim kulturama su se smanjile za 1% na 179,7 miliona hektara. U 2014. su se gajile na 181,5 miliona hektara.

Proše godine SAD su i daje bile prva zemlja po uzgojui GM kultura u svetu sa 72,9 mliona hektara. Slede Brazil sa 49,1 milion hektara, Argentina (23,8 miliona), Kanada (11,6 miliona) i Indija (10,8 miliona hektara).

Na tih pet zemlja otpada 91% površina pod GM kulturama.

U Evropi, površine pod GM kulturama su se povećale za 17% u odnosu na 2015. na 136.363 hektara na kojima se gaji kukuruz MON81 koji proizvodi Monsanto.

Najveći proizvođač GM kultura u Evropi je Španija na koju otpada 95% površina pod GM kukuruzom u EU, odnosno 129.081 hektara. To je ujedno i jedina evropska zemlja u kojoj su se povećale površine pod GM kulturama.

Po površinama pod GMO sledi Portugalija koja bleži pad u 2016. na 7.069 hektara, zatim Slovačka sa 138 hektara i Češka sa 75 hektara. Rumunija je prestala da gaji GMO 2016. godine.

U Africi samo su Južna Afrika i Suda prošle godine posejale GM kulture na 2,8 miliona hektara, dok je u Burkini Faso i Egiptu obustavljeno uzgajanje tih kultura.

Burkina Faso, jedina zemlja zapadne Afrike koja je gajila modifikovane kulture od 2000. godine, 2016. je odustala od proizvodnje genetski modifikovanog pamuka jer se nije pokazao kao isplativ, dok je njegovo vlakno postajalo sve kraće. Ta zemlja je pokrenula proizvodnju Monsantovog GM pamuka 2008.

ISAAA je konstatovala da je u Africi ipak ostvaren napredak u fazi istraživanj i uspostavljanju pravnog okvira za uzgajanje GMO. Kenija, Malavi i Nigerija su iz faze "ispitivanja" prešli na davanje odobrenja za "puštanje u životnu sredinu". Šest zemalja – Burkina Faso, Etiopija, Gana, Nigerija, Svazilend i Uganda napreduju u testiranjima na više mesta s mogućnošću da se odobri komercijalna proizvodnja.

U svetu je najraširenija genetski modifikovana soja koja se proizvodi na 91,4 miliona hektara, što je polovina površina pod GMO.

"U GMO svetu soja se dobro drži, ali se smanjuju površine pod pamukom", rekao je protivnik GMO Kristof Noazet, urednik sajta InfoGM.

"ISAAA je navela da su se u Indiji površine smanjile sa 11,6 na 10,8 miliona hektara GM pamuka u 2016. Prema indijskim vlastima, taj pad je još veći i iznosi 8,5 naspram 10,6 miliona hektara", rekao je Noazet.

Prošle godine svetsko tržište GM biljaka vredelo je 15,8 milijardi dolara, što je 3% više nego 2015, pokazuju podaci konsultantske kuće u oblasti poljoprivrede Cropnosis.

Rene Velve iz nevladine organizacije Grejn rekao je da izveštaj ISAAA ne govori o štetnim posledicama GMO, a da su pokazatelji loši, posebno u Latinskoj Americi.

On je naveo da su "milioni poljoprivrednika raseljeni a seljaci ubijani jer su štitili svoju zemlji od uzgoja soje". Dodao je i da su milioni hektara šume uništeni u Brazilu, a kao problem je naveo i nekontorlisani uzgoj stoke koji doprinosi globalnom zagrevanju. Ukazao je i na problem pojave raka zbog masovne upotrebe herbicida.

ISAAA od 1996. godine objavljuje podatke o površinama pod GM kulturama u svetu. Kako se navodi na sajtu te organizacije, ona se finansira iz privantih fondova i od donacija, a sredstva dobija i od američkog Ministarstva poljoprivrede i grupe Monsanto koja je u proceduri spajanja sa Bajerom, nemačkim gigantom.

Izvor: AFP

Foto: Shutterstock.com