Postoje rešenja za klimatsku krizu, a bogate zemlje mogu da ih plate, ukazuju ekonomisti uoči Samita za Novi globalni finansijski pakt
Ilustracija; Pingvini na Antarktiku; Foto: Ann-Christin Johansson / Flickr
Danas počinje dvodnevni Samit za Novi globalni finansijski pakt koji organizuju Francuska, Indija i Barbados.
Samit se održava u Parizu sa ciljem da se uspostavi temelj novih finansijskih institucija putem kojim bi se podržavalo finansiranje rešenja za ublažavanje klimatske krize i krize biodiverziteta.
Uoči Samita za Novi globalni finansijski pakt, više od 150 ekonomista i stručnjaka za javne politike je potpisalo otvoreno pismo u kojem pozivaju lidere bogatih zemalja da u sklopu borbe protiv klimatske krize i nejednakosti preraspodele više biliona dolara naniže, od najbogatijih ka siromašnima.
„Zaustavljanje urušavanja klime nije nuklearna fizika“, prenosi reči jednog od potpisnika, ekonomskog antropologa Džejsona Hikela portal Common Dreams.
„Vlade treba da prestanu da subvencionišu naftne kompanije; međunarodne banke treba da otpišu spoljne dugove zemalja Globalnog juga; a mi [zemlje Globalnog severa] moramo da oporezujemo ekstremno bogatstvo“.
Prestanak subvencionisanja naftnih kompanija, otpisivanje dugovanja Globalnog juga i oporezivanje najvećih bogatstava obezbedilo bi više biliona dolara za javne investicije u društvene i ekološke ciljeve, objašnjava Hikel.
Kao ilustraciju odnosa nejednakosti i klimatske krize Hikel navodi nalaz istraživanja prema kojem će milioneri potrošiti 72% preostalog ugljeničnog budžeta kojim raspolažemo do 2050. godine ako mislimo da ostanemo ispod zagrevanja od 1,5°C.
„Ovo je eklatantan napad na čovečanstvo i živi svet, i niko od nas ne bi trebalo da ga toleriše. Moramo da shvatimo da je opasno nastaviti podržavati elitu koja previše troši usred klimatske vanredne situacije“, rekao je Hikel.
Razlog za otvoreno pismo stručnjaka je bojazan da će se na Samitu za Novi globalni finansijski pakt umesto iznalaženja rešenja mlatiti prazna slama. Potpisnici upozoravaju da „najistaknutiji predlozi lidera Globalnog severa uoči samita pokazuju da postoji rizik da se radi o pokušaju jednostavnog rebrendiranja postojećih pristupa.“
Ključni nedostatak dosadašnih pristupa koji, prema potpisnicima otvorenog pisma, treba prevazići je ideja da se privatne banke i korporacije mogu stimulisati da investiraju u razvoj klimatskih rešenja, bez velikih javnih ulaganja i značajnih promena regulativa.
Fokus treba da bude upravo na obezbeđivanju javnih rešenja, smatraju stručnjaci.
Ukidanje subvencija naftnim kompanijama bi samo na razini država G20 obezbedilo 500 milijardi dolara godišnje. Sa odgovarajućim porezima na naftne derivate taj iznos bi se mogao povećati za 200-300 milijardi dolara.
Ukoliko bi se državama Globalnog juga makar na naredne četiri godine otpisao spoljni dug, to bi oslobodilo oko 300 milijardi dolara godišnje. Taj dug je svakako nelegitiman, naglašava se u otvorenom pismu, budući da je nastao za vreme kolonijalizma ili posredstvom neo-kolonijalnog globalnog finansijskog sistema.
I na kraju, progresivni porezi na ekstremna bogatstva koji bi počeli od 2% doneli bi od 2,5 do 3,6 biliona dolara godišnje. Lideri globalnog severa bi mogli najpre da uvedu porez od „1,5% za 1,5°C” na ekstremno bogatstvo i da ga posvete novom fondu UN za „gubitak i štetu”, predlažu stručnjaci, kao i da pristanu na univerzalnu Poresku konvenciju UN.
