Poljaci u maršu protiv seče poslednje velike prašume Evrope
Hiljade Poljaka prošle su danas centrom Varšave u protestnom maršu protiv seče drva u poslednjem velikom ostatku evropskih prašuma, Bjalovježskoj prašumi, na granici Poljske i Belorusije.
Seču u toj prašumi su dozvolile poljske konzervativne vlasti, pravdajući to najezdom insekta "potkornjaka".
"Bjalovježska prašuma je unikat i neponovljiva šuma. Nažalost, mora da se bori protiv najveće opasnosti ljudi koji žele da je pretvore u 'plantažu dasaka'. Predjena je crvena linija. Prašumi preti da bude izabčena s liste zaštićene svetske baštine UNESCO. Seča ima samo ekonomske razloge profit male grupe ljudi, a to nije cena koju možemo da platimo za gubitak tako neverovatnog mesta", objasnili su organizatori protestnog marša, iz ekološke organizacije Grinpis Poljska.
"Prašuma, a ne daske", "Ne rušite kuću evropskom bizonu", "Kvo vadis ministre Šiško", kao i parafraza prvih reči poljske himne: "Još Prašuma nije umrla", bile su poruke na transparentima s kojima su ekolozi i Varšavljani prošli centrom glavnog grada Poljske.
"Osmozubi 'smrčin potkornjak' jeste problem, ali u šumama za eksploataciju, a ne u Bjalovježskoj prašumi. Ona je takav unikat zato što je poslednja tako velika netaknuta prirodna šuma u Evropi. Zato moramo da štitimo prirodne procese u njoj", kazao je jedan od organizatora marša, Marek Južefjak iz Poljske zelene mreže.
Ministar životne sredine u konzervativnoj vladi poljske premijerke Beate Šidlo Jan Šiško nije izašao u susret zahtevima ekologa i naučnika da se proširi područje Nacionalnog rezervata, već je čak dopustio seču drva u neposrednom susedstvu striktno zaštićene zone.
Poljska je zbog mešanja u prirodne procese u sporu sa Evropskom unijom, umesto da prepusti prirodi da se izbori s "potkornjakom", kao što je to radila hiljadama godina.
Tešku tehniku i testere koju je proletos poslao u viševekovne šume kraj zaštićene zone, dobrovoljci ekolozi iz Poljske, Češke i Rumunije svaki čas blokiraju, vezujucí se za mašine.
Demonstranti su večeras na kraju marša posedali ispred zgrade Ministarstva životne sredine i pustili zvuk šumskih testera, a zatim pesmu ptica iz Bjalovježe.
Veći deo poslednjeg tako velikog ostatka prašuma koje su nekada davno prekrivale ogromne površine Evrope, nalazi se na teritoriji Belorusije 1.776 km2 nacionalnog rezervata od čega je 876 km2 pod zaštitom UNESCO kao svetska baština.
Poljski deo je osetno manji, oko 105 km2, a ekolozi i mnogi Poljaci plaše se da ako ljudska ruka počne da uredjuje poslednju veliku prašumu, od nje neće ostati ništa već za unuke današnje generacije ljudi.
Beta
