Planina smeća, kako je Bregzit zatrpao Gibraltar đubretom
Uz obalu zapadnog Mediterana, hrpe smeća od hrane, ambalaže i drugog otpada samo su se povećavale od januara ove godine. Neprestani konvoj kamiona za odlaganje đubreta ubrzo je od njih napravio pravu planinu tešku 6.000 tona.
„Bila je to planina smeća. Svakakve vrste đubreta pomešane zajedno“, kaže Antonio Munjoz iz ekološke grupe "Verdemar-Ecologistas en Acción".
Ta organizacija bila je prva koja je signalizirala uzbunu zbog neočekivane posledice Bregzita – na hiljade tona smeća ostalo je neprerađeno dok se Gibraltar borio sa papirologijom.
Sićušna teritorija je pre izlaska Britanije iz EU slala smeće u obližnje postrojenje u španskoj pokrajini Kadiz. Kada je tranzicioni period Bregzita prošao, taj aranžman sa njim prestao je da važi.
I dok su se zvaničnici i Gibraltara i Londona borili sa papirologijom oko procedura potrebnih za prevoz đubreta kao zemlja van EU, mala teritorija površine 6,7 kilometara kvadratnih počela je da traži prostor da odlaže sve veću količinu otpada.
Nova oprema koja je pristigla iz Britanije omogućila je finiju obradu đubreta, sečenje i mlevenje što je pomoglo u tome da zauzme manje mesta.
Planovi su napravljeni i nove opcije razmatrane za 30.000 tona smeća, koliko se godišnje proizvede na Gibraltaru, od skladištenja u podzemnim tunelima do potencijalnog transporta do Engleske.
Ipak, dva meseca nakon početka taloženja smeća, Madrid je dao zeleno svetlo za novi dogovor i papirologija je završena krajem februara. Bilo je potrebno narednih mesec dana da se svo zaostalo đubre očisti i preveze do španskih postrojenja.
