Opada broj automobila u gradovima
Stručnjaci već dugo predvidjaju kraj vlasništva nad automobilom i budućnost u kojoj većina stanovnika gradova koristi javni prevoz, bicikle ili iznajmljivanje zajedničkih automobila verovatno onih koji upravljaju sami sobom i električnih, preko "pametnog telefona", piše u članku na sajtu Svetskog ekonomskog foruma.
Ali, u nekim gradovima razvijenog sveta, broj automobil već opada.
Podaci agencije "Euromonitor internešnel" sadrže odeljak o gradovima u kojima je najviše opao broj automobila između 2010. i 2015. godine.
Po tom izveštaju, u Bostonu je najveće smanjenje oko devet odsto manje automobila tokom tog petogodišnjeg perioda. Osaka je sledeća sa oko sedam odsto, a potom Rim sa oko šest procenata automobila manje.
Izveštaj "Euromonitor" kaže da je do smanjenja korišćenja automobila u tim gradovima delom došlo zbog toga što ljudi odlučuju da žive u gradskim centrima umesto u predgrađima, da bi skoro svuda mogli pešice.
Takođe primetna je rastuća popularnost alternative posedovanju automobila, kao što su zajedničko korišćenje auta i usluge "prevoza na poziv" "Ubera" i "Lifta".
Istovremeno, u nizu zemalja medju kojima su SAD, Velika Britanija i Australija, opada broj ljudi koji imaju vozačke dozvole.
Na promene utiče i politika gradske vlasti. Tradicionalni gradski transportni sistemi se modernizuju korišćenjem rešenja integrisanih s "pametnim telefonom", kao što su aplikacije koje obaveštavaju kada će stići sledeći autobus do najbliže autobuske stanice.
Uprkos ovom trendu, neki razvijeni gradovi su i dalje zagšeni saobraćajnom gužvom i zagađenjem vazduha. Rim, gde je broj putničkih automobila od 2010. do 2015. godine opao za šest odsto, proglašen je u izveštaju vodeće francuske firme za upravljanje saobraćajem "TomTom" za peti grad s najvećom gužvom u Evropi 2015. godine.
Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma nvodi da se vlasti okreću inovativnom urbanističkom planiranju i alternativnim vidovima transporta kao načinu za rešavanje gužve i zagađenja vazduha.
U Majamiju i Bostonu, na primer, sve više restorana, trgovina i objekata za zabavu je na mestima do kojih je najlakše doći pešice i javnim prevozom.
Mnogi gradovi takodje su shvatili socijalne, zdravstvene, ekonomske i ekološke prednosti bicikla i uložili u infrastrukturu kako bi ga podržali.
Kopenhagen, grad koji najviše odgovara na potrebe biciklista, 2015. godine je izvestio da je po prvi put broj bicikala koji ulaze u gradski centar dnevno prevazišao broj automobila. Tokom te godine dnevno je u centar glavnog grada Danske dolazilo prosečno 252.600 automobila, a bicikala 265.700.
BETA
