Oboreno hiljade temperaturnih rekorda
Foto: Pixabay
Zastrašujući bilans globalnog toplotnog talasa u julu.
Sredinom prošlog meseca toplotni talas je u Londonu prouzrokovao dvočasovno zatvaranje tamošnjeg aerodroma Luton zbog topljenja dela piste još jednom ogolivši koliko duboko u naš život prodire globalno zagrevanje.
Na udaru ekstremno visokih temperatura u proteklom periodu našlo se ukupno 33 zemlje sa pet kontinenata – Evrope, Severne Amerike, Južne Amerike, Afrike i Azije.
Temperatura vazduha u mnogim pogođenim delovima nije padala čak ni noću, ali su zato jedan za drugim padali temperaturni rekordi kao potvrda klimatske krize.
U sedam evropskih prestonica ‘probijene’ su maksimalne temperature u prethodnih 40 godina
Osamnaesti jul bio je drugi najtopliji dan od 1947. u Francuskoj odmah nakon 3. avgusta 2003. godine, uprosečena vrednost temperatura prikupljenih širom zemlje samo je za 0,1 °C niža u odnosu na prosek 19 godina ranije – iznosi 37,6 °C. Temperature su i prethodnih dana bile ekstremno visoke i uslovile su da svakodnevica Francuza izgleda znatno drugačije: tako je Dan pada Bastilje, nacionalni praznik koji se obeležava 14. jula, pretežno proslavljen bez tradicionalnog vatrometa zbog rizika od požara.
Od početka godine čak 27 meteoroloških stanica od ukupno 146, koliko ih se nalazi u sistemu francuske meteorološke službe, zabeležilo je nove maksimalne vrednosti temperature – većina rekorda u ovom podneblju oborena je 18. i 19. jula ili 18. juna s obzirom na to da je i mesec ranije bio izuzetno topao za Francusku.
Jedan od medijski najpropraćenijih ‘palih rekorda’ svakako je bilo prvo ikada merenje temperature koja je viša od 40 °C u Ujedinjenom Kraljevstvu – 19. jula u centralnoengleskom gradiću Koningsbi bilo je 40,3 °C što je za čak 1,6 °C više u poređenju sa prethodnom rekordnom temperaturom.
Nju su engleski meteorolozi izmerili 2019. godine u Botaničkoj bašti Univerziteta Kembridž i iznosila je 38,7 °C, ovaj rekord je u julu premašen na čak 46 meteoroloških stanica. Privremeno, živa u termometru je ‘prebacila’ četrdeseti podeljak na Celzijusovoj skali na sedam mernih mesta u ovoj ostrvskoj državi.
Koliko su Englezi nepripremljeni na ovakve epizode tropske toplote govori podatak da tek oko 5% domova poseduje sisteme za hlađenje zato što su ostrvljani navikli na prijatniju i blažu klimu koja zbog globalnog zagrevanja postaje njihova prošlost.
2019. godine u Botaničkoj bašti Univerziteta Kembridž izmereno je 38,7 °C, ovaj rekord je u julu premašen na čak 46 mernih stanica
Meteorološka služba Ujedinjenog Kraljevstva proverila je i potvrdila novoizmereni nacionalni rekord. Takođe je saopštila da su ekstremne vrućine tokom jula zvanično izazvale ‘probijanje’ temperaturnih rekorda i u Velsu i Škotskoj – u Velsu je izmereno 37,1 °C, a u Škotskoj 34,8 °C.
U prestonici susedne Irske, Dablinu, u parku Finiks izmereno je 33,1 °C. Ovo je najviša julska temperatura u ovoj republici u prošlih 135 godina. Ako je nadležni organi nakon provere i potvrde, biće to druga najviša temperatura u istoriji Irske. Na listi najviših temperaturnih rekorda prethodiće joj jedino 33,3 °C koliko je zabeleženo davne 1887. u zamku Kilken.
Zanimljivo je pomenuti da su se samo 10 dana nakon istorijskog toplotnog talasa delovi Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva suočili sa neuobičajeno niskim temperaturama za trenutno doba godine – rano ujutru 27. jula je u Fontenermontu u Normandiji bilo 3,9 °C, dok je u Senibridžu u Velsu bilo svega 2,9 °C.
Sedam od 28 evropskih glavnih gradova, obuhvaćenih analizom prestižnog lista Guardian, je u toku prošla dva meseca zabeležilo nove rekordne temperaturne vrednosti za jun i jul počev od 1980. Među njima je i već pomenuti Dablin, kao i prestonica Ujedinjenog Kraljevstva, London, gde izmerenih 39,8 °C predstavlja najvišu temperaturu koja je ikada izmerena. Na listi se nalaze i Zagreb (Hrvatska), Ljubljana (Slovenija), Berlin (Nemačka), Rim (Italija) i Štokholm (Švedska).
Natprosečno visoke temperature klimatolozi su opazili i u Mediteranskom moru koje se od početka maja suočava sa produženim morskim toplotnim talasom, mere se temperature vode koje su između 4 i 5 stepeni Celzijusa više od proseka.
Toplo je (bilo) i u ostatku sveta
Preko Atlantika, u Sjedinjenim Američkim Državama, situacija je što se tiče klimatizacije znatno drugačija nego u Ujedinjenom Kraljevstvu: procenjuje se da čak 95% kuća poseduje klima uređaje. Stoga ne čudi da je njihovo povećano korišćenje tokom smrtonosnog toplotnog talasa rezultovalo nestašicama struje – žitelji sa juga Bostona su najvrelijeg letnjeg dana ostali skoro 24 časa bez električne energije.
Prema podacima Američke nacionalne administracije za okeane i atmosferu (NOAA) u proteklih 30 dana najviša dnevna temperatura izmerena je na skoro 2000 meteoroloških stanica, a najviša noćna na 3929. Mesečni rekordi za najvišu dnevnu temperaturu pali su na ukupno 93 merna mesta, a za najvišu noćnu na 220. Istorijski vruće tokom dana bilo je na 28 lokacija, a tokom noći na 93.
Nisu oboreni samo rekordi koji se tiču temperature vazduha – nakon što se danima borio sa temperaturama koje su premašivale četrdeset stepeni Celzijusa, grad Sent Luis u američkoj saveznoj državi Misuri je iskusio najkišovitiji dan u poslednjih 148 godina koliko se vodi evidencija o padavinama. Ozbiljne oluje izručile su 183,4 litara kiše po metru kvadratnom.
***WETTEST DAY ON RECORD IN ST. LOUIS***
— Mike Seidel (@mikeseidel) July 26, 2022
Through 5:09 AM CT 7.22" of rain has fallen at @flystl.
Today now ranks #1 in 148 years of #record keeping.
The rainfall rate between 4:01 and 4:51 AM CT was 3.51"/hour.#Flood @NWSStLouis pic.twitter.com/lyjSbJpHTI
Aktuelne ekstremne vrućine ugrožavaju i južnu Zemljinu poluloptu. Zimski toplotni talas doneo je Paragvaju novu najvišu julsku temperaturu od 39,1 °C koliko je izmereno na aerodromu Valemi krajem meseca. Jug komšijske Argentine se smrzava, dok je na severu izrazito toplo, pa se na teritorije ove države istovremeno paralelno primećuju dva vremenska ekstrema.
Da ekstremna toplota prodire u svaku poru našeg života primer je Tunis. Suša i požari, nastali kao posledica visokih temperatura, narušavaju tamošnju žetvu, a samim tim i bezbednost snabdevanja hranom. Sredinom meseca bilo je neverovatnih 48 °C.
Na udaru ekstremno visokih temperatura u proteklom periodu našlo se još 33 zemlje sa pet kontinenata
Sa nedaćama se bori i Kina, i to sedam nedelja unazad – pod uticajem rekordnih vrućina, koje su oborile dnevne rekorde na 51 meteorološkoj stanici, stanovništvo pet kineskih provincija troši rekordne količine struje.
Surovi toplotni talasi su pored elektroenergetskog sistama uzdrmali i saobraćaj i zdravstvo. U 70 kineskih gradova krajem meseca nadležni organi su izdali upozorenje o predstojećim opasnim vrućinama. Šangajska opservatorija, koja meri temperaturu od davne 1873, zabeležila je 20. jula najvišu temperaturu u istoriji: 40,9 °C.
Da li će 2022. ući u top 10 najtoplijih godina?
Rekordna toplota koja je zahvatila ogromne delove naše planete u prošla dva meseca mogla bi da doprinese tome da 2022. dospe na peto mesto globalno najtoplijih godina, proračunao je specijalizovani vebsajt za klimatske promene Carbon Brief.
Osim toga, vrlo je verovatno da će poslednjih osam godina, uključujući i ovu, biti osam najtoplijih u istoriji. A sve to kao posledica globalnog zagrevanja: naleti ovako velikih vrućina u tom kontekstu postaju prostorno rašireniji, dugotrajniji, intenzivniji i češći.
Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC), u svom poslednjem izveštaju ove godine upozorava da je čovečanstvo na putu da izazove porast srednje globalne temperature od preko 2 °C. Već pri globalnom zagrevanju od aktuelnih 1,1 °C trpimo ozbiljne posledice, stoga je ključno preduzeti mere koje će doprineti zauzdavanju klimatske krize.
Piše: Jelena Kozbašić, Klima 101
