Nije svaki genetski inženjering genetsko modifikovanje
EU treba da ima širi uvid u nove tehnike odgajanja i inovacije u sektoru semenskog materijala, rekao je izvor u Evropskoj komisiji povodom novog naučnog izveštaja o tehnikama genetskog inženjeringa u poljoprivredi. Na te tehnike se gleda kao na obećavajuće novo polje u poljoprivredno-prehrambenom sektoru i čak ih smatraju neophodnim da bi se odgovorilo na globalne izazove poput rasta populacije i klimatskih promena.
Evropski komesar za zdravlje i bezbednost hrane Vitenis Andiukaitis tražio je obrazloženje o novim tehnikama u poljoprivrednoj biotehnologiji.
Nove tehnike odgajanja biljaka (NPBT) fokusirane su na razvoj novih osobina semena neke vrste genetskim inženjeringom. Biljke nastale uz pomoć novih tehnika odgajanja u poljoprivredno-prehrambenoj industriji se neće smatrati genetski modifikovanim jer u njihovim genima neće biti strane DNK i moći će da se razvijaju prirodno.
Protivnici međutim kažu da je to samo još jedan pokušaj da se Evropljanima "na mala vrata" prodaju genetski modifikovai organizmi (GMO).
Portparol Komisije za zdravlje, bezbednost hrane, prirodnu sredinu i ribarstvo Enriko Brivio (Enrico) rekao je u aprilu 2016. za EurActiv.com da "moramo da se odmaknemo od priča o GMO kada je reč o inovacijama u oblasti reproduktivnog materijala biljaka". "Ne treba da tretiramo sve nove tehnike kao 'skriveni' GMO", istakao je tada Brivio.
Širi pogled EU
Izvor u Komisiji rekao je da u izveštaju nema stava o pravim pitanjima, niti preporuka. Međutim, kako je naveo izvor, "uopšteno govoreno, Komisija razmatra širi pogled EU na nove tehnike odgajanja i inovacije u sektoru semena i dalje ako bude potrebno".
Komisija će 28. septembra organizovati konferenciju na visokom nivou o biotehnologiji u poljoprivredi i izvori iz EK kažu da će to biti "ključni trenutak" za tu temu.
Jedan od glavnih zaključaka u izveštaju Zajedničkog istraživačkog centra (JRC) EK jeste da se nove tehnike znatno razlikuju od drugih i da njihovo grupisanje "nije optimalno sa naučne i tehničke tačke gledišta".
Pored toga, naučnici ističu da te tehnike mogu da donesu promene biljkama, životinjama i mikroorganizmima.
"Te promene mogu da uključe ubacivanje gena iste ili druge vrste ali i direktnu modifikaciju genetskog koda organizma na precizan i ciljan način, bez dodavanja DNK u genom krajnjeg proizvoda", navodi se u obrazloženju i dodaje da neke nove tehnike uopšte ne menjaju genetski kod.
"Precizne i kontrolisane promene daju veće rezultate od korišćenja konvencionalnih tehnika genetske modifikacije. Kao rezultat, te nove tehnike imaju manje neželjenih posledica", smatraju naučnici.
Kada je reč o procenama uticaja na zdravlje i prirodnu sredinu vrsta nastalih uz pomoć tih tehnika, u izveštaju se ocenjuje da je potreban pristup "od slučaja do slučaja" kako bi se razmotrili brojni faktori, uključujući uticaj na okolinu u kojoj iskorišćeni proizvod završava i primenu poljoprivredne prakse.
Procene bezbednosti
Evropsko udruženje za seme (ESA) pozdravilo je izveštaj navodeći da najnovije metode treba staviti u širi istorijski kontekst konstantnih inovacija u odgajanju biljaka.
"Važno je naglasiti preciznost i efikasnost metoda i nemogućnost razlikovanja tih biljaka od onih koje su proizvedene ranije primenjivanim metodama ili same rastu", rekao je za EurActiv generalni sekretar ESA Garlih von Esen (Garlić von Ešen) dodajući da ne vide potrebu za postavljanjem pravne osnove za odgajanje biljaka uz pomoć tih novih tehnika.
U Udruženju pokreta za organsku poljoprivredu EU (IFOAM EU) kažu da je vreme da Komisija pod hitno nešto preduzme.
Erik Gali iz tog udruženja ističe da su biljke proizvedene uz pomoć novih tehnika genetskog inženjeringa već na tržištu i da Komisija više ne treba da odlaže razjašnjenje zakonskog statusa novih procesa i proizvoda.
Iz Udruženja poručuju da novi izveštaj nije doneo nove elemente za debatu ali i kažu da ima razloga za brigu i da je potrebno više detalja, uključujući o mogućnostima za razvoj novih metoda detekcije.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Freeimages.com
