Neformalna ekonomija kao ključ za razvoj u svetu
Siromašne zemlje više se ne mogu razvijati na način na koji se razvio danas bogati Zapad jer industrijalizacija više to ne omogućava, u velikoj meri zbog automatizacije, navodi direktor Međunarodnog instituta za životnu sredinu i razvoj Endrju Norton (Andrew) u tekstu za britanski Gardijan (The Guardian). Kao rešenje on vidi razvoj zelene ekonomije i podršku neformalnoj privredi.
Industrijalizacija je do ranih 2000-ih godina za siromašne zemlje bila dobro sredstvo za razvoj – 83 zemlje u razvoju postizale su stope rasta dva puta više od proseka za članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Ovakve mogućnosti sada se urušavaju, velikim delom zbog automatizacije procesa. Norton se ovde poziva na ekonomistu sa Harvarda Danija Rodrika, koji u jednom ranijem blogu navodi da je reč o "nepogrešivom mehanizmu". Zemlje koje su ranije prošle kroz industrijalizaciju uspele su da 30% radne snage, skoro svakog trećeg potencijalnog radnika, uključe u proizvodnju, dok je zemljama koje su kasnije otpočele razvoj ovo retko polazilo za rukom, pa je u slučaju Brazila industrijalizacija zaposlila 16% a u slučaju Meksika 20% radne snage. U Indiji je industrijalizacija izgubila na zamahu već nakon što je u njoj zaposleno 13% radne snage.
Rodrik navodi i da zamah industrijalizacije danas počinje da jenjava na znatno nižem nivou bruto domaćeg proizvoda po stanovniku nego što je ranije bio slučaj. Prema njegovom proračunu, industrijalizacija se u zapadnim zemljama poput Britanije, Šveddske i Italije počela da opada na razvoju od 14.000 dolara po stanovniku, mereno faktorima iz 1990, a u Indiji i podsaharskoj Africi na nivou od 700 dolara.
Automatizacija, prema Rodrikovom viđenju, uzima više poslova za niskokvalifikovanu radnu snagu nego za srednjekvalifikovane i visokokvalifikovane, čime se povećava nejednakost.
Ovo će se po njegovom mišljenju ubrzati usled razvoja kompjuterizacije, budući da se kompjuterska moć koja se može dobiti za isti iznos povećava svakih godinu do godinu i po od 80-ih godina 20. veka. Automatizovani proizvodni lanci nisu ništa novo, ali je dana ssve češće da nadzor pogona nije potreban.
Kad se smanji potreba za niskokvalifikovanom jeftinom radnom snagom, povećava se i šansa da se proizvodnja vrati na Zapad. Kao primer se navodi probna proizvodnja Adidasa u visoko automatizovanim fabrikama u Nemačkoj i SAD, gde će kupci moći da poruče patike pravljene po sopstvenoj želji, a blizina fabrike znači da je isporuka brza i jeftina.
Podrška sivoj ekonomiji i zelenim inicijativama
Ovo je loša vest za zemlje koje žele da krenu putem Indije, Vijetnama i Kine, koje su zahvaljujući industrijalizaciji od zemalja s niskim prihodom postale zemlje sa srednjim prihodom. Norton navodi da već postoje naznake deindustrijalizacije u Latinskoj Americi i Africi, na znatno nižem nivou razvoja nego što je to bio slučaj sa Azijom.
Prema oceni Nortona, rešenje je u zelenoj ekonomiji, pri čemu ne treba težiti da se neformalna ekonomija zameni, već je treba vrednovati. Podrška neformalnoj ekonomiji tim je važnija što se ne očekuje spektakularan rast, pa je potrebna pravična raspodela dobrobiti razvoja.
U pogledu neformalne ekonomije, posebno se navodi pomoć malim poljoprivrednim uzgajivačima da ostvare više prinose, bolje cene i niži rizik, i omogućavanje malim neformalnim firmama koje čine gro ekonomije u zemljama u razvoju da dobiju pristup finansijama, energiji i infrastrukturi.
U izveštaju Instituta s početka ove godine istaknuto je da neformalna ekonomija u nekim delovima sveta dominira. U južnoj Aziji čini 82% zaposlenosti, a u podsaharskoj Africi 66%, istočnoj i jugoistočnoj Aziji 65%, Latinskoj Americi 51%, Bliskom Istoku i Severnoj Africi 45% a Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji 10%
Kada se govori o neformalnoj ekonomiji, Institut navodi da je samo u ubedljivoj manjini reč o namernoj utaji poreza, dok velika većina radnika u sivoj zoni pokušava da zaradi za život, a neki plaćaju neformalne takse. Sektori su raznoliki, od poljoprivrede preko rudarstva i usluga do izgradnje. U izveštaju se navode primeri poput sakupljanja otpada i snabdevanja drvnom građom i osnovnim namirnicama, ali i značajne izvozne grane, poput šivenja kvalitetnih fudbalskih lopti u Pakistanu, koji proizvodi 80% ovih lopti u svetu, a 58% šivenja obezbeđuju žene u neformalnom sektoru.
Ovde će takođe morati da se osmisli način za podršku, jačanje i zaštitu žena u neformalnom sektoru, jer su one tu zastupljenije nego muškarci.
U tekstu u Gardijanu navodi se da nije realno očekivati da će se uz pomoć zelenih inicijativa postići ista stopa rasta za siromašne zemlje koju je pre dve decenije donosila brza industrijalizacija, ali da je zato reč o održivijem rešenju koje stvara manje nejednakosti.
Da bi se to postiglo, potrebna je i pomoć bogatih država što po Nortonovom shvaranju znači "efikasno oporezivanje bogatstva i izuzetno visokih primanja", kao i "takse na zagađenje svih vrsta, a pre svega ugljen dioksidom".
Izvor: The Guardian i S.V.
