Najčešći uzrok smanjenja populacije za brojne vrste: Trovanje divljih životinja kao (ne)rešiv problem na Balkanu
Trovanje divljih životinja jedan je od najčešćih uzroka mortaliteta i smanjenja populacije za brojne ranjive i ugrožene vrste.
"Stradala ženka orla belorepana", "Masovno trovanje divljih životinja zabranjenim pesticidom", "Ponovo trovanje divljih životinja u okolini Bačke Topole: Stradale čak i strogo ZAŠTIĆENE vrste", samo su neki od naslova na koje smo nailazili u medijima prethodnih godina. Trovanje divljih životinja jedan je od najčešćih uzroka mortaliteta i smanjenja populacije za brojne ranjive i ugrožene vrste.
Uprkos tome što je što je trovanje divljih životinja na Balkanu nelegalno, gotovo nikada nismo čuli epilog nijedne od ovih priča, odnosno da li je neko odgovarao.
Najčešći slučaj trovanja divljih životinja na Balkanu je namerno postavljanje otrovnih mamaca radi ubijanja divljih predatora ili drugih divljih i domaćih životinja koje mogu naneti štetu domaćim životinjama ili divljači. Pored ciljanih životinja, ispaštaju i druge ugrožene vrste, jer je trovanje neselektivno sredstvo za istrebljenje. Lešinari koji svojim načinom ishrane "čiste" prirodu od uginulih životinja, nažalost često postaju žrtve trovanja, bilo direktnim konzumiranjem mamaca ili hranjenjem prethodno otrovanih životinja.
"Ovaj alarmantni problem prouzrokovao je ozbiljno iscrpljivanje, pa čak i izumiranje vrsta lešinara u balkanskim zemljama, gde su populacije i dalje vrlo male i usitnjene. Problem se hitno mora rešiti ukoliko želimo da populaciju lešinara vratimo na raniju brojnost i rasprostranjenost. Lešinari – takođe poznati kao ekipa za čišćenje prirode, uklanja uginule životinje iz divljine, pomažucći da ekosistemi budu zdravi pružajući pritom besplatne važne ekosistemske usluge koje donose korist prirodi, divljini i društvu u celini", kaže Jose Tavares, direktor Fondacije za zaštitu lešinara.
Česti uzastopni slučajevi trovanja rezultirali su sa 465 potvrđenih smrtnih slučajeva lešinara tokom poslednjih 20 godina na Balkanu, a studija Fondacije za zaštitu lešinara procenjuje da najmanje 115 lešinara godišnje umire od trovanja na Balkanu, dok otkriveno i dokumentovano bude samo oko 20 odsto takvih incidenata.
Još jedno od pitanja na koje treba pronaći odgovor, ali i način da se taj problem sistemski reši je dostupnost pesticida koji su zabranjeni zakonom.
"Ne možemo to da razumemo (trovanje), budući da nam se čini da su neki od tih slučajeva vrlo lako rešivi. Bilo je čak i priznanja. Zašto nisu pronađeni, to je zaista pitanje za njih, no – sistematski još uvek imamo isti problem. Zabranjena materija je dostupna. Vi je možete naći ako se malo potrudite i možete bez problema da idete i da trujete", rekao je za N1 Marko Tucakov iz Pokrajinski zavod za zaštitu prirode 2017. godine povodom trovanja u ataru sremskog sela Vitojevci.
Iz gore navedenih razloga, Društvo za zaštitu i poroučavanje ptica Srbije pokrenulo je projekat BalkanDetox LIFE, koji finansira Evropska unija, ima za cilj da podigne svest i ojača nacionalne kapacitete za borbu protiv ovog velikog problema.
Kroz ovaj projekat devet organizacija će sarađivati sa raznim državnim i međunarodnim akterima, od državnih institucija do lovaca i stočara, kako bi umanjili ovu pretnju i postigli konkretne rezultate u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Grčkoj, Severnoj Makedoniji i Srbiji.
"Projekat ’BalkanDetox LIFE’ izgrađen je na dobrim osnovama Balkanskog projekta za borbu protiv trovanja (BAPP), posebno u obezbeđivanju angažovanja relevantnih državnih institucija u borbi protiv trovanja divljih životinja, te će omogućiti nastavak ove inicijative za poboljšanje rešavanja slučajeva trovanja i postići značajno smanjenje mortaliteta lešinara i drugih pogođenih vrsta izazvanih ovom ilegalnom praksom u regionu", kaže Uroš Pantović koordinator projekta BalkanDetox LIFE.
Cilj projekta "BalkanDetox LIFE" je da preusmeri ponašanje i percepciju više različitih zainteresovanih strana, sa donosioca odluka na širu javnost i ljude koji postavljaju zatrovane mamce.
