Male stvari stižu u velikim kutijama – šta ćemo s otpadom

Foto: Claudio Schwarz/Unsplash

Ponekad se pri kupovinama male stvari pakuju u veliku kutiju, slično je i kada naručimo onlajn. Veličina ambalaže može da bude globalni problem, zbog mnogo kabastog smeća i materijala od kojih se pravi ambalaža.

Odavno se kaže „da dobre stvari stižu u malim pakovanjima“, ali i oni koji kupuju onlajn često dobijaju velike kartonske kutije.

„Godišnje se isiječe oko tri milijarde stabala da bi se napravila papirna ili kartonska ambalaža, koja na kraju završi u smeću“, istakla je Nikol Rajkroft, izvršna direktorka „Kanopija”, ekološke neprofitne organizacije koja sarađuje sa kompanijama na očuvanju ugroženih šuma, prenosi rts.
Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), proizvodnja papirne ambalaže porasla je za 65 odsto u posljednje dvije decenije, a porast onlajn kupovine pravi sve veće probleme.

Nije lako naći rješenje

„Nesklad između veličine kutije i predmeta koji se pakuje nije lako riješiti, a problem nije samo nezainteresovanost kompanija. Kompanije koje se bave onlajn trgovinom pokušavaju da riješe taj problem i na taj zadatak troše mnogo vremena“, rekao je Bari Kronhaus, direktor prodaje i marketinga u „San pakidžing tehnolodžisu”.

Psihologija pakovanja

Veličinu kutije za pakovanje određuju softver ili algoritam, ali može da se dogodi da u magacinu nema kutije baš te veličine koja je predviđena za pakovanje, pa se uzima kutija drugih dimenzija.

Artikal koji stiže u velikom pakovanju čini da kupovina izgleda odlično, jer kupci misle da što je pakovanje veće, veće je i ono što su kupili, a to može da utiče i na odluke pri kupovini.

Otpad i održivost

Pored kartonskih kutija i velikih ambalaža koje štete životnoj sredini, ne treba zaboraviti ni ambalažu od plastike. Industrija ljepote, odjeće, hrane, pića, koristi i jednu i drugu ambalažu.

Šume koje nestaju, foto: Impuls

Oko 54 odsto celuloze koja se koristi za proizvodnju papirne ambalaže reciklira se, a ostatak se uzima od šuma koje nestaju. Samo tri odsto ambalaže nastaje od pulpe koja je napravljena od alternativnih, ekološki prihvatljivih vlakana, kao što su pšenična slama ili bagasa.

Sve ovo je veliki problem jer je očuvanje šuma postalo sastavni dio borbe protiv klimatskih promjena. Od 76,3 miliona hektara (189,5 miliona hektara) tropskih šuma izgubljenih samo u posljednjih 20 godina, otprilike jednu trećinu ukupnih svjetskih šuma uništio je čovjek.

Plastici je potrebno 20 do 500 godina da se razgradi, prema podacima UN. Studija organizacije za očuvanje okeana „Okeana” iz 2020. objavila je da je samo kompanija „Amazon” tokom 2019. godine bacila u okean oko 211 kilograma otpada od plastične ambalaže.

Portparol „Amazona” osporio je izvještaj, istakavši da su količine navedene u izvještaju mnogo manje.

„Kanopi”, neprofitna organizacija koja se bavi ekologijom, sarađuje sa kompanijama i prodavcima na malo kako bi imali uvid u to da li njihova ambalaža dolazi od sječe šuma. Savjetuju kompanijama da pređu na upotrebu reciklažnih, kompostabilnih materijala. Neke od američkih kompanija za pakovanje koriste reciklirane plastične folije i kutije sa regenerativnim filmom od morskih algi.

Ulog za budućnost

Evropska komisija je u novembru 2022. godine uvela zakone za smanjenje ambalažnog otpada.

„Nijedan aspekt problema ambalažnog otpada ne može se riješiti bez rješavanja čitavog lanca. Upotreba održivih materijala za pakovanje oslanja se na njihovu pristupačnost, a racionalizacija pakovanja ne oslanja se samo na precizne proračune već i na efikasne sisteme isporuke koji ne zahtijevaju višak ambalaže kako artikli ne bi bili oštećeni u transportu”, rekla je Nikol Rajkroft, izvršna direktorka „Kanopija”.