Krov sveta pun đubreta i fekalija
Od prvog pokušaja uspona 1922. godine na Mont Everest, na putu ka najvišem vrhu na svetu bilo je nekoliko miliona ljudi, a većina je za sobom ostavila smeće i pokvarene šatore.
Zbog toga dolina planine sada izgleda mnogo drugačije nego što je prikazuju u turističkim reklamama.
Mont Everest je sa 8.848 metara najviši vrh na svetu, a prvi pokušaji uspona datiraju iz 1922. godine.
Prvi uspešan uspon do vrha planine zabeležen je 1953. godine, a Edmund Hilari i Teinzing Norgej su prvi koji su videli svet s vrha Everesta.
Mnoštvo ljudi se uspelo na planinu nakon njih, a devedesetih godina 20. veka ona postaje jedna od glavnih destinacija za sve planinare sveta. Nešto kasnije, godišnje je na planini bilo oko 150.000 ljudi.
Smeće se taloži u podnožju Mont Everesta
Planinari koji prvi put posete planinu ostaju šokirani prizorom smeća i starih šatora kojih je mnogo u podnožju.
Oni koji provode dosta vremena u okolini Everesta kažu da posetioci ne ostavljaju smeće na vrhu, nego ga gurnu prema dnu, jer nemaju snage da ga nose nazad.
Smeće se kupi u podnožju planine. Tu su prirodne rupe koje su pune smeća, od plastike, aluminijuma, konzervi i staklenih flaša, do papira i sličnih otpadaka.
Još jedan veliki problem su ljudske fekalije koje se odbacuju u rupe, a stignu do dna planine s lavinama.
Procenjuje se da godišnje na planini ostane oko 5.400 kilograma ljudskog izmeta, jer svi koji posete Everest imaju stomačne probleme zbog nefiltrirane vode koju piju.
Mont Everest godišnje čisti nekoliko stotina volontera, a u tu akciju želi da se uključi nekoliko organizacija koje planiraju da otvore centre za čišćenje u blizini planine.
Fonet
