Koliko klimatskim promenama zaista doprinose ratovi?

Na posao putujete biciklom, koristite štedljive sijalice i uopšte uređaje koji troše malo energije, nikada ne letite avionom, oslanjate se na obnovljive resurse i na svaki način pokušavate da smanjite sopstveni CO2 otisak.

Globalno zagrevanje koje je izazvano bespoštednim spaljivanjem fosilnih goriva i koje bi, sudeći po izveštajima Međuvladnog panela za klimatske promene (IPCC), ako srednja globalna temperatura poraste za više od 1,5 stepeni, dramatično izmenilo planetu, ne može se, naime, zaustaviti ako svaki pojedinac ne pokuša da umanji emisiju ugljen-dioksida, piše sajt Klima 101.

I onda, s večeri, kad ste učinili sve što je u vašoj moći, uključite vesti i posmatrate kako se na drugom kraju sveta vodi – rat. Gore naftna polja, gusenice tenkova pokretanih dizel motorima gaze preko plodnih polja, ljudi napuštaju uništene domove, eksplodiraju bombe na putevima, vojni avioni u niskom letu nadleću sela, a ljuti plamen guta pogođene kuće, dok se dim nad ratištem podiže ka nebu. I sa njim, gore visoko, raste koncentracija ugljen-dioksida.

Uz mnoga teška zla koja se rađaju u oružanim konfliktima, najmanje je ispitano pitanje klimatskih promena do kojih ratovi dovode. U skorašnjoj analizi koju je napravila organizacija Conflict and Enviromental Observatory (CEOBS) procenjuje se da je samo u sukobima tokom prethodne, 2020. godine, oslobođeno 1456 miliona tona ugljen-dioskida. Ova količina CO2 potekla je od požara koji su se dogodili u ratnim zonama (od kojih su, istina, neki buknuli i na sasvim "mirnodopski" način), a srazmerna je godišnjem CO2 otisku polovine Evrope (prema Worldmeter podacima, veća je čak 35 puta od godišnje emisije u Republici Srbiji).

Koliko klimatskim promenama zaista doprinose ratovi?

Klimatski ratovi

"Klimatski rat" je česta sintagma kad se govori o globalnom zagrevanju, javlja se u naslovima knjiga, članaka i dokumentarnih filmova, ali gotovo se nikad ne odnosi na efekte koji ratovi imaju na klimu Zemlje, već na napor da se čovečanstvo ubedi u nužnost hitne klimatske akcije. Ova metafora je odavno i kvantifkovana – razorni efekti klimatskih promena na ekonomiju su tako merljivo upoređeni sa posledicama koje imaju ratni sukobi.

U pokušajima da se izgradi argumentacija koja bi bila ubedljiva za veliki broj ljudi, pre 15 godina napisan je takozvani Šternov izveštaj koji je u tom trenutku predstavljao sveobuhvatnu analizu posledica globalnog zagrevanja na svetsku privredu i ekonomiju, a koji je doneo poznato poređenje kako će klimatske promene do sredine 21. veka ekonomiju koštati koliko i jedan svetski rat. Mada je ova informacija naširoko korišćena, obratno, međutim, nikada nije ispitano – koliko jedan svetski rat utiče na klimu Zemlje?

Do izvesnog pomaka došlo je pre nekoliko godina, kada je u jeku migrantske krize na granicama Evrope, postalo jasno da uz druge lokalne posledice globalnog zagrevanja, kao što su regionalne promene klime, klimatski ekstremi, poplave i suše, ekonomske i političke nestabilnosti, promena klime može da utiče i na pojavu ratova. "Klimatske promene mogu da učine oluje jačim, talase hladnoće dužim, a zalihe vode manjim. Međutim, da li mogu da izazovu rat?", objavio je Mark Fišeti, autor časopisa Scientific American koji je prvi javno ukazao na istraživanje koje je povezalo klimu i rat u Siriji.

Naime, u martu 2015. godine, u prestižnoj američkoj publikaciji Proceedings of the National Academy of Science objavljeno je istraživanje koje je tada osvetlilo klimatske promene iz sasvim novog ugla. Istraživanje koje je predvodio Ričard Siger sa Univerziteta Kolumbija u SAD pokazalo je da su rat u Siriji i posledično migrantsku krizu u najvećoj meri izazvale – klimatske promene. Zbog toga je neko mogao pomisliti kako klimatolozi liče na čoveka sa čekićem koji u svemu vidi ekser, ali pomenuta studija je, na temelju višegodišnjih meteoroloških podataka, javno otvorila ovo pitanje i podstakla niz sličnih istraživanja.

Naime, u Siriji je u periodu od 2006. do 2011. godine zabeležen najduži i najstrašniji period suše. Ovakvi ekstremi su lokalna posledica globalnog zagrevanja koja će na Bliskom istoku i na Mediteranu biti sve učestalija do kraja veka. Petogodišnja suša u Siriji gotovo je uništila poljoprivrednu proizvodnju u ruralnim sredinama. To je dovelo do prvog, inicijalnog talasa migracija – od sela ka gradovima u Siriji. Sirijski gradovi su postali utočišta i pre nego što je rat počeo. Izbeglice, glad i kriza su u narednim godinama dovele do serije nestabilnosti, do revolucije i potonjeg stravičnog građanskog rata. Migracija se nakon toga nastavila, ka Evropi, pojačavajući intenzivni priliv migranata na Zapad.

Faktori rizika

Prošle godine, prestižni časopis Nature objavio je zapaženu studiju Climate as a risk factor for armed conflict koja je definitivno procenila kako "intenziviranje klimatskih promena povećava rizik od oružanih sukoba u budućnosti". U radu koji sa saradnicima potpisuje Katarina Mah sa Stenforda, pokazana je veza između ratova i klimatskih promena, ali je ukazano da drugi faktori kao što su nizak socioekonomski razvoj i slaba država ipak igraju veću ulogu od klime. "Mehanizam veze klima-rat i dalje je nepredvidljiv", navode istraživači sa Stenforda.

Na drugoj strani, pitanje kako ratovi utiču na klimu, a ne klima na ratove, gotovo je sasvim neistraženo, ma kako, zapravo, bilo očigledno da se tokom oružanih sukoba emituje znatna količina CO2. "Moramo mnogo bolje da razumemo klimatsku cenu rata ako želimo da zaista prepoznamo puteve kojima ćemo smanjiti emisije", navodi CEOBS u detaljnoj analizi How does war contribute to climate change? objavljenoj u junu 2021. godine. Analiza je obuhvatila različite aspekte ratnih sukoba i njihove raznolike posledice kao što su požari, migracije, uticaj na životnu sredinu, promene u poljoprivredi, ali je najviše od svega ukazala na – odsustvo istraživanja ove teme.

Poznati rad Pitera Hobsa i Lorensa Radkea, objavljen u časopisu Science još 1992. godine, ispitivao je posledice zastražujućih požara na naftnim poljima u Kuvajtu tokom Zalivskog rata. Njihovo merenje pokazalo je da su samo ovi požari doveli do emisije CO2 koja je bila veća od 2 odsto ukupne planetarne emisije te godine. Nažalost, moderni ratovi i sukobi, bilo da su vođeni na kopnu ili samo avionima i dronovima, često dovode do paljenja naftnih polja, kao što je to bio slučaj u Iraku, Siriji, Libiji i Kolumbiji. Zahvaljujući osmatranjima iz satelita može se proceniti koliki je njihov intenzitet i kakav je ukupan CO2 doprinos, ali ova istraživanja su vrlo retka i bez ikakvog šireg uticaja.

Nalik tome, ratovi dovode do raznovrsnih požara u nastanjenim područjima ili divljini, što se, u analizi CEOBS-a razume kao direktni efekat rata na rast CO2. Ono što je potpuna nepoznanica su takozvani indirektni uticaji – u ratovima se nemilosrdno koriste avioni i zemaljska vozila koja spaljuju fosilna goriva, dolazi do promena u vodotokovima, pomeraju su granice plodnog zemljišta, neke oranice se napuštaju, a druge raskrčuju, dok izbeglice žive u naseljima gde se pale vatre, koriste generatori i gde je klima poslednja od brojnih briga koja pogađa unesrećene ljude.

Trenutno u svetu bukte brojni sukobi – nakon povlačenja američkih trupa, talibani u Avganistanu osvajaju poslednja uporišta opozicije, vode se i ratovi u Jemenu, na granici Sudana i Etiopije, a u toku je i neprekinuti rat sa narko-kartelima u Meksiku. Ovi, stari sukobi odneli su više hiljada žrtava samo ove godine, ali ako se uzme u obzir definicija Ujedinjenih nacija da rat podrazumeva sukob sa više od 100 žrtava, trenutno se na planeti vodi čak oko 40 ratova. U svakom od njih, otškrinuta su vrata pakla. Ljudski život je nesiguran, a budućnost neizvesna. U međuvremenu, gore, na nebu, koncentracija ugljen-dioksida i dalje raste.