Klimatske promene prete ekosistemima, zdravlju i ekonomiji

Zbog promena klime evropski regioni suočavaju se sa rastom nivoa mora i ektstremnim vremenskim prilikama, poput češćih i intenzivnijih vrućina, poplava, suša i oluja, upozorila je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) u novom izveštaju koji sadrži ocene stanja i prognoze efekata klimatskih promena na Evropu. Posledica promene klime nije pošteđena nijedna oblast Evrope a Srbija se kao deo kontinentalnog regiona suočava i suočavaće se sa ekstremno visokim temperaturama, manjim padavinama leti, većom tražnjom energije za hlađenje.

Promene klime već u velikoj meri utiču na ekosisteme, ekonomiju i zdravlje i blagostanje ljudi u Evropi, ocenjeno je u izveštaju "Klimatske promene, efekti i ranjivost Evrope 2016". Kako se navodi, beleže se novi rekordi svetskih i evropskih temperatura, podizanja nivoa mora i smanjenje leda na Arktiku.

Obrasci padavina takođe se menjaju i vlažni regioni u Evropi postaju još vlažnji a suvi još suvlji. Glečeri i snežni pokrivač se smanjuju dok su istovremeno u mnogim regionima sve češće i intenzivnije ekstremne klimatske pojave - vrućine, suše, obilne padavine.

"Klimatske promene trajaće još mnogo decenija. Njihov obim i uticaj zavisiće od efikasnosti primene globalnih sporazuma o smanjenju emisije gasova sa efektima staklene bašte koji će nas takođe podsticati da donosimo strategije i politike prilagođavanja kako bi umanjili opasnosti od sadašnjih i očekivanih ekstremnih klimatskih promena", istakao je direktor Agencije Hans Brujninks (Bruyninckx).

Niko nije pošteđen

Klimatskih promena nije pošteđena nijedna oblast u Evropi, mada neki trpe više od drugih, navela je Agencija koja je kontinent podelila na sedam bio-geografskih regiona navodeći posledice klimatskih promena specifične za svaki.

Srbija je svrstana u kontinentalni region u kome se beleži i beležiće se više dana sa ektremno visokim temperaturama, manje padavina leti, opasnost od poplava i šumskih požara će biti veća, šume će biti manje a tražnja energije za hlađenje će rasti.

Agencija predviđa da će južna i jugoistočna Evrope biti "vruće tačke" klimatskih promena jer se tu očekuju najveće posledice. Taj region već je suočen sa velikim povećanjem pojava ekstremne vrućine i smanjenjem padavina i vodotokova, što za posledicu ima veći rizik od još težih suša, manji prinos poljoprivrednih kultura, gubitke u biodiverzitetu i šumske požare.

U priobalnim područjima u zapadnim delovima Evrope biće veća pasnost od poplava zbog podizanja nivoa mora a očekuju se i češće oluje.

Klimatske promene za posledicu će imati i velike promene morskih ekosistema zbog izmena kiselosti okeana, zagrevanja i širenja "mrtvih" zona (u kojima je manje kiseonika).

Ekosistemi i aktivnosti ljudi na Arktiku takođe će trpeti u velikoj meri zbog znatnog rasta temperature vazduha i mora i pratećeg topljenja leda na kopnu i moru.

Istovremeno će neki regioni iskusiti pozitivne efekte klimatskih promena, npr. poboljšanje uslova za poljoprivredu u delovima severne Evrope.

Ekosistemi, zdravlje ljudi i ekonomija

Ekosistemi i zaštićene zone ugroženi su širom Evrope, kako klimatskim promenama, tako i promenom namene zemljišta. U izveštaju EEA upozorava se da promene klime predstavljaju opasnost za biodiverzitet na kopnu i moru i dodaje da se mnogim biljnim i životinjskim vrstama menja životni ciklus, da neke migriraju severnije i na veće visine dok se neke invazivne vrste odomaćuju ili šire. I morske vrste, posebno komercijalno važna riba, migriraju na sever.  Sve to nepovoljno deluje i na ekonomske sektore, poput poljoprivrede, šumarstva i ribolova.

Klimatske promene u vidu ekstremnih vremenskih prilika, promene u širenju zaraznih bolesti i promene ekoloških i socijalnih uslova odraziće se i na zdravlje ljudi. Poplave su u poslednjih deset godina već osetno uticale na živote miliona ljudi u Evropi.

Posledice promena klime po zdravlje ljudi uključuju povrede, infekcije, izloženost hemijskim opasnostima, posledice po mentalno zdravlje. Velike vrućine su za posledicu imale desetine hiljada prevremnih smrti a očekuje se da visoke temperature budu još intenzivnije i češće i imaju još gore posledice, ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere prilagođavanja.

Istovremeno širenje krpelja, tigrastog komarca i drugih prenosilaca bolesti uvećava rizik od Lajmske bolesti, encefalitisa, virusa Zapadnog Nila.

Veoma visoki će biti i ekonomski troškovi klimatskih promena, pri čemu najviši u mediteranskom regionu.

Evropu će takođe pogoditi posledice klimatskih promena van kontinenta kroz efekte na trgovinu, infrastrukturu, geopolitčke i bezbednosne rizike i migracije.

Agencija navodi da se prilagođavanje promenama klime uvodi u politike ali i ističe da treba uraditi još više. Kao dodatne mogućnosti navode se poboljšanje koherentnosti politike u različitim oblastima, kao i na nivou EU, transnacionalnom, nacionalnom i subnacionalnom, fleksibilniji pristup upravljanju adaptacijom na klimatske promene i kombinacija tehnoloških rešenja, pristupa ekosistemima i "mekih" mera.

EurActiv.rs