Klimatske promene: Pet stvari koje smo saznali iz izveštaja naučnika UN
Izveštaj Ujedinjenih nacija o naučnoj pozadini klimatskih promena izvršiće ogroman uticaj na svet.
BBC dopisnik za životnu sredinu Met Mekgrat proučio je neke od ključnih lekcija tačaka izveštaja.
Klimatske promene su rasprostranjene, brze i intenziviraju se - a do nas je
Za one koji žive na Zapadu, opasnosti od zagrevanja naše planete nisu nešto udaljeno, što pogađa samo ljude u udaljenim mestima.
„Klimatske promene nisu problem budućnosti, one su tu, one su sada, i utiču na sve delove sveta", rekla je doktorka Friderike Oto sa Univerziteta u Oksfordu, jedna od mnogih autorki izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) Ujedinjenih nacija.
Uverenost tvrdnji koje naučnici ovde iznose prava je snaga ove nove publikacije.
Izraz „vrlo verovatno" pojavljuje se 42 puta na četrdesetak strana Rezimea za donosioce odluka.
U naučnom pogledu, to je 90 do 100 odsto izvesnosti da je nešto stvarno.
„Mislim da ne postoji nijedno novo iznenađenje koje se pojavljuje u izveštaju, već se radi o sveobuhvatnoj čvrstini uverenja, što ovo čini najjačim IPCC-ovim izveštajem do sada", kaže za BBC Njuz Artur Pitersen, sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
Profesor Pitersen je bivši predstavnik holandske vlade u IPCC-ju i bio je posmatrač na sesiji verifikacije ovog izveštaja.
„On je umeren, on je hladan, nikog ne optužuje, on je bum, bum, bum, jedan čisti argument za drugim."
Najjasniji od svih ovih argumenata je onaj o odgovornosti čovečanstva za klimatske promene.
Nema više nikakve nedoumice - mi smo krivi.
Granica od 1,5 stepeni Celzijusa je klimava
Kad je objavljen poslednji izveštaj IPCC-ja o klimatskim promenama 2013. godine, ideja o 1,5 stepeni Celzijusa kao bezbednom globalnom limitu za zagrevanje jedva da je i pomenuta.
Ali u političkim pregovorima koji su doveli do Pariskog klimatskog sporazuma 2015, mnoge zemlje u razvoju i ostrvske države zahtevale su taj limit od niže temperature, tvrdeći da je za njih to pitanje opstanka.
Specijalni izveštaj o 1,5 stepeni Celzijusa iz 2018. pokazao je da su prednosti ostajanja ispod tog limita ogromne u poređenju sa svetom od dva stepena Celzijsa.
Postizanje toga zahtevalo bi da se smanjenje emisija ugljenika prepolovi praktično do 2030, a da se neto nula emisija postigne do 2050.
Inače će limit biti postignut između 2030. i 2052.
Ovaj novi izveštaj ponovo potvrđuje taj nalaz.
Prema svim scenarijima, prag se postiže do 2040. godine.
Ako se emisije ne zauzdaju, granice od 1,5 stepeni Celzijusa mogla bi da bude probijena za oko jednu deceniju.
Postizanje neto nule zahteva što veće smanjenje gasova sa efektom staklene bašte uz pomoć čiste tehnologije, potom apsorbovanje bilo kakvih zaostataka, na primer, sađenjem drveća.
Iako je situacija veoma ozbiljna, ne radi se o iznenadnom poniranju u propast.
„Prag od 1,5 stepeni važan je politički, naravno, ali sa klimatske tačke gledišta, ne radi se o ivici provalije - da će jednom kad ga pređemo sve odjednom postati veoma katastrofično", objasnila je doktorka Amanda Mejkok, sa Univerziteta u Lidsu i jedna od autorki novog izveštaja.
„Sam scenario najnižih emisija koji procenjujemo u ovom izveštaju pokazuje da se stepen zagrevanja stabilizuje oko ili ispod 1,5 stepena Celzijusa kasnije u ovom veku.
Ako bi to bio put koji bismo sledili, međutim, onda bi posledice bile značajno izbegnute."
Loše vesti: Šta god uradili, mora će nastaviti da rastu
U prošlosti, IPCC je kritikovan zato što je bio suviše konzervativan kad je u pitanju rizik od porasta nivoa mora.
Zbog odsustva jasnog istraživanja, iz prethodnog izveštaja izostale su moguće posledice otapanja ledenih pokrivača Grenlanda i Antarktika.
Ovaj put to nije bio slučaj.
Izveštaj pokazuje da bi, prema aktuelnim scenarijima, mora mogla da se podignu iznad verovatnog opsega, podigavši se i do dva metra do kraja ovog veka i do pet metara do 2150. godine.
Iako su to malo verovatne cifre, one ne smeju da se isključe pod scenarijem veoma visoke emisije gasova efekta staklene bašte.
To je samo po sebi dovoljno loše - ali čak i ako zauzdamo emisije i zadržimo temperature na oko 1,5 stepeni Celzijusa do 2100. godine, mora će nastaviti da rastu još dugo u budućnosti.
„Pretnja koja se nadvija veoma visoko u pozadini jesu ove veoma strašne brojke o porastu nivoa mora na duže staze", rekao je profesor Malte Majnshauzen, sa Univerziteta u Melburnu i autor IPCC-ja.
„U izveštaju se vidi da nas čak i sa zagrevanjem od 1,5 stepeni Celzijusa na duže staze čeka rast mora od dva do tri metra. A prema najvišim scenarijima, mogao bi da nas čeka rast nivoa mora od više metara do 2150. godine.
To je stvarno strašno, zato što nije za našeg života, ali je tu odmah iza ćoška, i to će ovoj planeti ostaviti ogromnu zaostavštinu."
Čak i ako rast nivoa mora bude relativno blag, izazvaće domino efekat koji ne možemo da izbegnemo.
„Uz postepeni rast nivoa mora, ti ekstremni događaji povezani sa ekstremnim nivoom mora koji su se u prošlosti dešavali jednom u veku, dešavaće se u budućnosti sve češće i češće", rekla je Valeri Mason-Delmot, kopredsedavajuća IPCC radne grupe koja je pripremila novi izveštaj.
Od onih događaja koji su se dešavali jednom u veku u prošlosti očekuje se da se dešavaju jednom ili dvaput po deceniji do polovine veka, navodi ona
„Od izuzetne je važnosti da se informacije koje smo pružili u ovom izveštaju shvate ozbiljno i da se pripremimo za te događaje."
Dobre vesti: Naučnici su sigurniji šta će funkcionisati
Upozorenja su jasnija i sudbonosnija - ali postoji jedna važna nit nade koja se provlači kroz čitav izveštaj.
Naučnici se odavno brinu da je klima osetljivija na ugljen dioksid nego što su mislili.
Oni koriste izraz - „ekvilibrijum klimatske osetljivosti" - kako bi dočarali raspon zagrevanja koji bi mogao da se dogodi ako se nivoi ugljen dioksida udvostruče.
U poslednjem izveštaju, iz 2013. godine, on se kretao od 1,5 stepeni do 4,5 stepeni Celzijusa, bez najbliže procene.
Ovaj put se raspon suzio, a autori su se odlučili za tri stepena Celzijusa kao najverovatniju cifru.
Zašto je to važno?
„Mi sada možemo to da zaključimo sa visokim stepenom sigurnosti i onda to iskoristimo da napravimo zaista mnogo preciznija predviđanja", rekao je profesor Pirs Forster sa Univerziteta u Lidsu, i jedan od autora izveštaja.
„Na taj način, dakle, znamo i da će neto nula zaista funkcionisati."
Drugo veliko iznenađenje u izveštaju je uloga metana, još jednog gasa koji zagreva.
Prema IPCC-u, oko 0,3 stepena Celzijusa od 1,1 koliko se svet već zagrejao potiče od metana.
Zaustavljanje tih emisija, od industrije nafte i gasa do poljoprivrede i uzgoja pirinča, moglo bi da predstavlja veliki uspeh na kratke staze.
„Izveštaj odbacuje bilo kakvu preostalu nedoumicu o hitnoj potrebi da se zaustavi zagađenje metanom, tamo gde su moguća smanjenja najbrža i najjeftinija", rekao je Fred Krup, iz američkog Odbrambenog fonda za životnu sredinu.
„Kad je u pitanju naša planeta koja se pregreva, svaki delić stepena je važan - a nema bržeg i dostižnijeg načina da se uspori stepen zagrevanja nego da se smanje emisije metana koje izaziva čovek."
Političari će biti nervozni, sudovi će imati pune ruke posla
Objavljivanje izveštaja u ovom trenutku, svega nekoliko meseci pre ključne konferencije o klimi COP26 u Glazgovu, znači da će on predstavljati osnov pregovora. IPCC ima izvesnu reputaciju u tom pogledu: njihova prethodna procena iz 2013. i 2014. utrla je put Pariskom klimatskom sporazumu.
Ova nova studija je ubedljivija, jasnija i uverenija po pitanju toga šta će se desiti ako političari ne budu preduzeli nešto.
Ako ne budu delali dovoljno brzo a COP26 se završi nezadovoljavajućim odugovlačenjem, onda će sudovi možda morati da budu angažovaniji.
Poslednjih godina, u Irskoj i Holandiji, borci za zaštitu životne sredine uspešno su odlazili na sudove kako bi naterali vlade i kompanije da delaju u skladu sa naučnim zaključcima o klimatskim promenama.
„Nećemo dozvoliti da ovaj izveštaj bude odložen u stranu daljim nedelanjem. Umesto toga, ponećemo ga sa sobom na sud", rekla je Kaisa Kosonen, viša politička savetnica pri nordijskom ogranku Grinpisa.
„Pojačavši dokaze između ljudskih emisija i ekstremnih vremenskih uslova, IPCC je pružio novo, moćno sredstvo za svakoga svuda da pozove industriju fosilnih goriva i vlade direktno na odgovornost za vanredno stanje klimatskih uslova."
„Čovek treba samo da pogleda skorašnje sudske pobede nevladinih organizacija protiv Šela da bi shvatio koliko moćna nauka IPCC-a ume da bude."
