Izumrle životinje koje više nećemo videti – i jedna koja se vratila iz mrtvih

Getty Images- Dinosaurusi su izumrli pre oko 66 miliona godina

Piše: BBC News na srpskom

O izumiranju možda razmišljamo kao o nečem kataklizmičnom, retkoj pojavi, istrebljenju dinosaurusa i tome slično… ali izumiranje se zapravo dešava sa zabrinjavajućom učestalošću.

Štaviše, prema tvrdnji Svetske fondacije za prirodu – nevladine organizacije koja se bori za očuvanje životinjskog sveta – smatra se da svake godine zauvek nestane oko 10.000 vrsta.

Svetska fondacija za prirodu kaže da je, međutim, teško biti siguran u bilo kakve apsolutne brojke, uglavnom zato što za početak ne znamo koliko vrsta uopšte postoji.

Pogledajmo sad neke životinje koje su svojevremeno bile u usponu na ovoj planeti. A ima i nekih neverovatnih povratka:

Crveni kolobus gospođice Voldron (Gana i Obala slonovače)

Zanzibarski Crveni kolobus je najbliži rođak izumrlih crvenih kolobusa gospođice Voldron koji nisu viđeni od 1978. godine

Skorašnji gubitak – ovaj majmun srednje veličine sa crvenom grivom smatra se izumrlim od ranih 2000-tih.

Živeći na granici između Gane i Obale Slonovače, crveni kolobus gospođice Voldron bio je izuzetna životinja, budući da nije imao palčeve.

Ovo nežno stvorenje naviknuto na život u velikim grupama visoko u krošnjama drveća postalo je primorano da promeni način života kad je čovek počeo da seče njegovo prirodno šumsko stanište.

Kako su se delovi šuma smanjivali, grupe crvenog kolobusa postale su isuviše male, što je dovelo do manje zaštićenosti od grabljivaca i genetske slabosti izazvana međusobnim ukrštanjem.

Delfin sa reke Jangce (Kina)

Veruje se da su kineski rečni delfini bili jedni od najstarijih sisara koji su živeli u slatkim vodama

Proglašen izumrlim 2006. godine, kineski delfin sa reke Jangce bio je bledoliki, žućkasto-zelenkasti sisar koji je izgledao prilično manje glatko i elegantno od svog slavnijeg morskog rođaka.

Njegov običan izgled krio je visoko razvijeni sistem eho lokacije, mnogo nadmoćniji od onog kod drugih delfina: bio je toliko fino naštelovan da je čak mogao da identifikuje položaje pojedinačnih riba.

Njegova ekstremna osetljivost je, međutim, postala rizična, kad se reka ispunila ribarskim brodićima, teretnim brodovima, travlerima i zagađenjem koje je izazvao čovek.

Delfin sa reke Jangce, zbunjen tolikim prometom, nije imao šanse za opstanak.

Karipska morska medvedica (Ostrvo Serenilja, između Jamajke i Nikaragve)

Foke – ne mnogo drugačije od ove na fotografiji – nekada su živele i na Karibima

Ova vrsta karipske foke nekada je mogla da se nađe u Meksičkom zalivu, na istočnoj obali Centralne Amerike i severnim obalama Južne Amerike.

Ali one su prekomerno lovljene zbog ulja koje može da se izvuče iz njihove masti, dok je prekomerno ribarenje njihovog izvora hrane strašno pogodio preživele životinje.

Njihove brojke spale su do istrebljenja, a poslednji put je viđena 1952. godine kod ostrva Seranilja, između Jamajke i Nikaragve.

Alabamske dagnje (SAD)

Rečne dagnje – poput ovih iz Češke – izgledale su kao ogromne školjke

Ova skromna dagnja živela je u reci Mobil, u saveznoj državi Alabami, u Sjedinjenim Američkim Državama, otprilike do 2006. godine.

Nazvana tako zato što je izgledala kao svinjski nokat, pročišćavala je zagađenu vodu prljave reke – ali nivoi zagađenja postali su u međuvremenu toliko visoki da Pigtoe više nije mogao s tim da izađe na kraj.

Istrebljenje ovog jednostavnog stvora otkrilo je mračnije istine o samoj vodi, punoj opasnih hemikalija iz fabrika koje su izazvale smrtonosne bolesti u uglavnom afričko-američkoj zajednici koja je živela uz nju.

Dodo (Mauricijus)

Dodo je postao simbol izumiranja za koje su odgovorni ljudi

Neobična je čast biti najslavnija izumrla ptica, ali iz nekog razloga dodo je davno nestala vrsta za koju su, pored dinosaurusa, čuli baš svi.

Ova ptica neletačica šašavog izgleda nekada je živela na ostrvu Mauricijus, bez prirodnih grabljivaca.

Kad su ljudi stigli na Mauricijus, dovevši sa sobom druge životinje i njihov apetit za mesom, dodo nije dugo potrajao.

Poslednji dodo se odgegao u suton krajem 1700-tih.

Štelerova morska krava (Beringovo more između Aljaske i Rusije)

Prirodnjak Džordž Šteler je posmatrao ova fantastična stvorenja posle brodoloma u blizini Beringovih ostrva 1741.

Da ste sreli Štelerovu morsku kravu, znali biste za to.

Ovaj rođak lamantina ili dugonga mnogo liči na to nežno nabubrelo vodeno stvorenje, sem što je neuporedivo veći: Štelerova morska krava može da naraste i do dužine od devet metara.

Njen upečatljiv izgled, veličanstvena koža i sva ta vredna mast načinilo ju je primarnom metom lovaca – navodno je imala ukus govedine marinirane u bademovom ulju.

Smatra se da je istrebljena mešavinom lova i promena u njenom staništu u kom se hranila, nedugo nakon smrti dodoa.

Kvaga (Južna Afrika)

Ova kvaga preminula je u amsterdamskom zoo vrtu 12. avgusta 1883. godine

Neobična lepota sirote dobre kvage bio je glavni razlog njenog izumiranja.

Ova afrička životinja izuzetnog izgleda imala je prednju polovinu koja je bila prugasta poput zebre, ali su te pruge postepeno bledele na drugoj polovini, koja je bila obična i smeđa kao u konja.

Lovili su je do istrebljenja krivolovci koji su umnogome cenili njen neobični izgled, a poslednja je uginula u zarobljeništvu 1880-tih.

Irski los (Irska)

Izgledao je kao i drugi losovi, samo je bio mnogo, mnogo veći

Mnoge od izuzetnih izumrlih životinja bile su slične vrstama koje i dalje poznajemo danas, samo što su bile bizarnije.

Imate mamuta, na primer, koji se ne razlikuje mnogo od ogromnog slona u velikom krznenom kaputu.

Irski los, iliti Irski jelen, izgleda veoma slično još živom jelenu, ukoliko zanemarimo prostu činjenicu da je bio visok preko dva metra i imao rogove raspona i do 3,65 metara.

Izumro je pre oko 7.700 godina, verovatno zahvaljujući mešavini lova i klimatskih promena.

Orao belorepan (Velika Britanija)

Orao belorepan peca u Norveškoj

I da završimo u nešto veselijom tonu, orao belorepan doveden je početkom 20. veka do istrebljenja u Velikoj Britaniji… ali to nije potrajalo.

Ova veličanstvena ptica, raspona krila od preko dva metra, bila je nemilosrdno lovljena u Velikoj Britaniji godinama – štaviše, njeno ubijanje bilo je aktivno podsticano.

Ali kad je postalo protivzakonito ubijati ove ptice, već je bilo kasno da se zaustavi trend istrebljenja.

Srećom, orlovi belorepani živeli su i na drugim mestima u Evropi, tako da su mogli biti vraćeni u Veliku Britaniju.

Ali ne dobijaju sve životinje drugu šansu.