Hiljade ljudi pozvale na odbranu klime, a protiv nemačkog rudnika uglja
Hiljade studenata iz Evrope protestovale su u petak u blizini rudnika uglja u zapadnoj Nemačkoj, pozivajući vlasti na hrabrije akcije protiv klimatskih promjena.
Organizatori su rekli da je do 20.000 demonstranata iz 16 zemalja učestvovalo na mitingu u Ahenu, blizu granice s Belgijom i Holandijom.
Demonstranti su nosili transparente "Vaša pohlepa košta nas budućnosti" i "Zaustavite ugalj".
Do skupa je došlo dan pošto lideri Evropske unije nisu uspeli da se dogovore o planu da privreda EU postane "skološki neutralna" do 2050. godine da ne povećava zagadjenje prirode.
Nekoliko velikih evropskih zemalja, uključujući Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku, podržalo je taj cilj, ali zemlje koje se oslanjaju na ugalj na istoku, kao što je Poljska, blokirale su konsenzus o tom predlogu koji podrazumeva gotovo potpuno ukidanje fosilnog goriva.
Protest je u petak održan u blizini jednog od najvećih rudnika uglja u Nemačkoj. Taj rudnik je u fokusu ekoloških protesta poslednjih godina, jer je njegov operater, javno preduzeće RVE, zapretio da će poseći obližnju šumu.
Daljnji protesti se očekuju na tom mestu tokom vikenda.
Nemačka policija mobilisala je stotine pripadnika i vodeni top da bi sprečila demonstrante da blokiraju ogroman rudnike i susedne elektrane.
Nemačka vlada je ove godine odobrila plan za okončanje upotrebe uglja za proizvodnju električne energije do 2038. godine, i da veći deo nadoknadi uvoznim prirodnim gasom.
Aktivisti kažu da Nemačka može da učini više.
"Nemačka, među ostalim industrijskim zemljama, jedna je od onih koje su uglavnom odgovorne za klimatske promene", rekla je demonstrantkinja Paula Maas (21). "Mada još ne osećamo efekte kolčiko zemlje na jugu, jednostavno je neophodno da se izađe na ulice i protestuje", dodala je ona.
Posle meseci protesta studenata i naglog jačanja medju glasačima nemačke "Zelene stranke", kancelarka Angela Merkel je nedavno podržala ideju da celokupna nemačka privreda postane neutralna do 2050. godine, što znači da se neće povećavati ispuštanje zagadjujućih gasova koji doprinose povećavanju temperature.
Naučnici kažu da je okončanje upotrebe fosilnih goriva do sredine stoleća neophodno ako države žele da postigni ambiciozan cilj Pariskog sporazuma o klimatskim promenama iz 2015. godine, a to je održavanje globalne temperature na ne više od 1,5 stepena Celzijusa porasta u odnosu na predindustrijska vremena.
Govoreći u petak po završetku sastanka lidera EU u Briselu, Merkel je istakla da "velika većina" medju 28 zemalja Unije sada podržava taj cilj.
"Još nekoliko traži malo više vremena na razradu šta to znači za njihove domaće mere", rekla je ona, ne pominjući koje su to zemlje.
Međutim, aktivisti su nazvali "sramnim" neuspeh EU da se složi oko jedinstvenog stava uoči klimatskog samita u Severnoj Americi u septembru.
"EU je u opasnosti da bude povezana s klimatskim 'parijama' kao što su SAD i Brazil", rekao je Mohamed Adov, stručnjak za klimatsku politiku u Kriščen ejdu. "Ako žele bilo kakvo vodjstvo na globalnoj sceni, oni (EU) moraju prestati da se kriju iza nekolicine onih koji uvek sve sprečavaju".
(Beta)
