Evropljani će do 2025. reciklirati polovinu otpada

Evropska domaćinstva i privreda moraće da recikliraju najmanje 55% svog komunalnog otpada do 2025, predviđeno je novim, oštrijim propisima koji su usvojeni u Evropskom parlamentu. Posle 2025. cilj za reciklažu će se povećavati za jedan procentni poen svake godine kako bi 2035. dostigao 65%.

Propisi su usvojeni u sklopu preispitivanja direktiva koje je dogovoreno sa članicama sa ciljem da se unaprede "zeleni akreditivi" evropske ekonomije.

Nakon glasanja u EP, poslednju reč daće Savet.

EU je u 2014. proizvela 2,5 milijardi tona otpada. Od toga je trećina došla iz sektora građevinarstva a samo 8% je bio otpad domaćinstava.

Kada je reč o reciklaži, podaci se osetno razlikuju od članice do članice - Malta reciklira samo 8% otpada domaćinstava a Nemačka čak 66%.

Gledano u celini, Evropljani recikiraju više nego ranije. Zapadne članice EU (15 zemalja) reciklirale su 2004. godine 55,6% ambalaže a 2013. godine 67,8%.

Paket propisa usvojen u EP 18. aprila uključuje odredbe za ambalažu i ambalažni otpad, deponije, odbačena vozila, odbačene baterije i električni i elektronski otpad.

Inače, u sklopu dugih pregovora sa Savetom, evroposlanici se zalažu za ambicioznije ciljeve za reciklažu materijala za pakovanje i deponije.

Specifični ciljevi

Do 2025. godine 65% materijala za pakovanje će se ponovo upotrebljavati a do do 2030. za 5% više. U propisma su dati specifični ciljevi za različite vrste amabalaže, uključujući papir, karton, plastiku, staklo, metal i drvo.

Predviđeno je i da 2035. na deponijama završava najviše 10% otpada.

Upravo tu su, pokazuju podaci, razlike između članica EU najveće. Austrija, Belgija, Danska, Nemačka, Holandija, Finska i Švedska gotovo da i ne šalju otpad na deponije.

S druge strane, 92% otpada na Malti završi na deponijama, a na Kipru, u Grčkoj i Rumuniji više od 80%.

Izvestilac EP Simona Bonafe istakla je da je "velika pobeda" što su evroposlanici uspešno povećali ciljeve za recikliranje.

Međutim, kako je kazala, "izazovi su ambiciozniji". Reč je o promeni ekonomskog modela, sa linearnog, gde potrošači bacaju najveći deo otpada, na cirklurani, gde se materijali vraćaju nazad u ekonomski ciklus.

EU želi da bude svetski lider u cirkularnoj ekonomiji u kojoj se proizvodi, materijali i resursi zadržavaju u ekonomiji najduže moguće.

Novi ciljevi

Izmenom propisa EU uvode se i novi zahtevi.

Tako će se od 2025. posebno prikupljati otpad od tekstila iz domaćinstava i opasan otpad a od 2024. će se biorazgradivi otpad ili odvojeno prikupljati ili će kompostiranjem biti recikliran u domaćinstvima.

EU takođe namerava da smanji bacanje hrane za 30% do 2025. a do 2030. za polovinu.

Kako bi se taj cilj dostigao, članice EU mogle bi da ponude podsticaje za prikupljanje neprodate hrane i njenu redistribuciju.

Evroposlanici su takođe ukazali na potrebu da se razjasni razlika između oznaka "upotrebiti do" i "rok trajanja" na proizvodima.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Pixabay.com