EU „raščišćava haos oko eko-tvrdnji”: Zabranuju se oznake o „klimatski neutralnim” proizvodima i druge forme greenwashinga
Ilustracija
Evropska unija novim propisima staje na kraj lažnom zelenom marketingu, čiji je cilj da potrošače dovede u zabludu o stvarnom uticaju proizvoda i usluga na planete.
Evropska unija šalje važan signal kompanijama, koje nastoje da se svoje poslovanje bez pokrića obuku u zeleno ruho: ukoliko tvrdite da su vaši proizvodi i usluge „eko” ili „klimatski neutralni”, treba to da dokažete.
Nova regulativa nastala je iz težnje zajednice zemalja da se obračuna sa greenwashing-om, odnosno lažnim zelenim marketingom koji kupce dovodi u zabludu o stvarnom uticaju potrošačkih dobara i usluga na planetu.
„Raščišćavamo haos oko ekoloških tvrdnji, koje će sada morati da budu potkrepljene”, rekla je Biljana Borzan, poslanica Evropskog parlamenta iz Hrvatske.
Pravila, oko kojih su se institucije EU usaglasile prošle nedelje, takođe zabranjuju tvrdnje o klimatskoj neutralnosti proizvoda i usluga u slučaju da se one temelje na nadoknadama za ugljenik, tzv. offsetting-u. U praksi, to znači njihovu potpunu zabranu.
„Ne postoji karbonski neutralan sir, plastične flaše, letovi ili bankovni računi”, izjavila je za Euractiv Ursula Pašl iz mreže udruženja potrošača BEUC. „Tvrdnje o karbonskoj neutralnosti jednostavno predstavljaju greenwashing.”
Shodno tome, pri rezervaciji avionskih karata, stanovnici EU uskoro više neće nailaziti na ponude za klimatski neutralne, bazirane na ofsetima. Aktivisti su praksu offsetting-a su u prošlosti raskrinkali kao neefikasnu, ali i kao predmet čestih prevara u avio-industriji.
Ukidaju se i zelene nalepnice iza kojih ne stoje odobrene zelene sheme.
Promena, koja treba da stupi na snagu 2026. godine, znači da će EU postati region sa najstrožim zakonodavnim okvirom koji se odnosi na zelene tvrdnje. Iako zakoni još čekaju odobrenje Evropskog parlamenta i članica, veoma su male šanse da će oni stati na put propisima.
Na tržištu EU više neće biti mesta ni za generičke eko-fraze bez stvarnog značenja kao što su „prijatelj prirode” i „biorazgradiv” ako proizvodi ne pokazuju sjajne performanse koje se tiču životne sredine.
Ali evropski potrošači neće samo biti bolje informisani o realnom „zelenilu” proizvoda koje biraju, već i o tome koliko će ih dugo služiti. Prodavci će biti u obavezi da npr. na televizoru ili veš-mašini istaknu očekivani životni vek.
Propisi su deo šireg nastojanja EU da do sredine veka dostigne neto nulte emisije.
Pored donošenja dobrih zakona, bitna je i njihova realizacija na terenu.
Iako su mnogi pozdravili zakonske mere, istovremeno postoji bojazan da kompanije iznađu rešenje da ih prenebregnu stoga je neophodno nadzirati kako sprovođenje slova zakona izgleda u stvarnosti.
