Centar za životnu sredinu: Isključiti subvencije za hidroenergiju
Hidroelektrana Medna na rijeci Sani
Iako projekat reforme sistema podsticaja za obnovljive izvore energije (OIE) u Bosni i Hercegovini predviđa mehanizme koji će omogućiti efektivnije subvencije za sve vidove obnovljivih izvora energije, snažno predlažemo da se isključe subvencije za hidroenergiju, poruka je Centra za životnu sredinu.
“S obzirom da je riječ o izuzetno bitnom procesu, pozivamo javnost na uključivanje u javni poziv koji sprovodi Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine na svojoj web-stranici o spomenutom prijedlogu reforme sistema podsticaja, a koji će biti otvoren do nedjelje 15. septembra 2019. godine. (http://www.mvteo.gov.ba/Content/Read/energetika-javni-pozivi)”, ističu u Centru za životnu sredinu.
Projekat reforme sistema podsticaja za obnovljive izvore energije je pokrenut početkom 2018. godine od strane radne grupe koju čine predstavnici entitetskih i državnih institucija uz podršku Njemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIZ). Projekat predviđa uvođenje transparentnog mehanizma relokacija podsticaja za obnovljive izvore energije kroz sistem aukcija, što će kao ishod imati efikasnije podsticanje projekata obnovljivih izvora energije. Takođe, kao novinu donosi i podršku projektima građanske energije i potrošačima vlastite energije (proizvođači – potrošači).
“Bez novog sistema podsticaja obnovljivih izvora energije, koji će osigurati efikasniju raspodjelu sredstava iz naknade za OIE koje plaćaju građani, energetska tranzicija na čistiji i održiviji energetski sistem sa manjim uticajem na kvalitet zraka i vode i na životnu sredinu neće biti moguća u BiH. U tom smislu, pozdravljamo ovaj koncept, ali upozoravamo na činjenicu da nema smisla podsticati staru tehnologiju poput hidroenergije koja ima veliki štetan uticaj na životnu sredinu, a u slučaju malih hidroelektrana malo doprinosi energetskom miksu”, istakao je Nestor Ruiz, asistent na programu Energija i klimatske promjene Centra za životnu sredinu. Prema njegovim riječima, potrebno je podržavati tehnologije koje su još u razvoju i za čije troškove se očekuje da će se i dalje smanjivati, a to se, kako naglašava, posebno odnosi na solarnu energiju i vjetroelektrane na lokacijama koje nisu ekološki osjetljive.
Pippa Gallop iz evropske organizacije Bankwatch ističe da svakako podržavaju prelazak na ekonomski održiviji sistem podsticanja obnovljivih izvora energije, ali naglašava da sistem mora biti i ekološki održiv.
«Čak i ako se aukcije fokusiraju na najodrživije oblike energije, poput solarne i vjetro energije, pravila za aukcije moraju osigurati da su ekološke dozvole i druga odobrenja osigurana prije aukcije. Na taj način se može riješiti sporna pitanje prije što projekti budu izabrani za podsticaje, i izbjegla bi se podrška za projekte u osjetljivim područjima”, objasnila je Pippa Gallop.
Pored lokacijske aukcije za velike hidroenergetske projekte, koji do sada nisu bili uključeni u sistem podsticaja OIE, druga slaba tačka ovog prijedloga je da se ne posmatra mogućnost podsticaja obnovljivih izvora energije iz fondova koji pune veliki industrijski zagađivači putem naknada za karbon emisije kako bi se smanjio finansijski teret običnim građanima.
«Udio zagađivača u finansijskim resursima za podsticanje obnovljivih izvora energije trebao bi biti značajan, što implicira da naknada za OIE ne bi trebala samo “pasti na leđa” građana. Na ovaj način bi se i energija iz prljavih izvora postepeno prebacila na čiste izvore energije», pojasnila je Majda Ibraković, asistentica na programu Energije i klimatske promjene Centra za životnu sredinu.
Ova aktivnost je dio kampanje “Sačuvajmo plavo srce Evrope” i kampanje «Čuvari rijeka BiH» koju finansira Evropska unija kroz projekat Eko BiH.
Ovo saopštenje izrađeno je uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost Eko BiH projekta i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
