Broj smrti izazvan zagađenjem vazduha zbog fosilnih goriva je duplo veći nego što se ranije mislilo

Više od 8 i po miliona ljudi je 2018. umrlo od zagađenja izazvanog sagorevanjem fosilnih goriva, pokazuje nova zajednička studija Harvarda i tri prestižna britanska univerziteta, što je znatno više nego što su ranija istraživanja sugerisala, piše klima101.rs.

To znači da je zagađenje vazduha izazvano sagorevanjem fosilnih goriva odgovorno za gotovo 20% smrti na svetskom nivou.

Istraživanje objavljeno u časopisu Environmental Research je pokazalo da najvišu stopu smrtnosti imaju regioni sa najvećim zagađenjem vazduha povezanim sa fosilnim gorivima, kao što su istočna Evropa, jugoistok Azije i istočni deo Severne Amerike.

Ova studija u znatno povećava prethodne procene o broju ljudi koji umire zbog zagađenja vazduha. 

Veliko istraživanje o uzrocima smrti na globalnom nivou iz 2019. je procenilo da je ukupan broj umrlih od spoljašnjeg zagađenja vazduha oko 4,2 miliona. U ovu brojku su, pored sagorevanja fosilnih goriva uključene i smrti povezane sa ostalim izvorima zagađenja poput dima šumskih požara i paljenja strnjike.

Kako su onda istraživači došli do čak 8,7 miliona smrti u 2018. samo od sagorevanja fosilnih goriva?

Prethodna istraživanja su se u najvećoj meri oslanjala na podatke osmotrene satelitima i očitavanja sa mernih stranica kako bi procenila prosečne godišnje koncentracije PM2,5 čestica na globalnom nivou. Međutim, iz ovih očitavanja nije bilo moguće razlikovati čestice nastale sagorevanjem fosilnih goriva, od onih koje su uzrokovane prašinom ili dimom šumskih požara.

„Uz pomoć satelitskih podataka vidite samo jedan delić slagalice”, ukazala je Loreta Mikli sa Harvarda, jedna od autorki studije. „Koristeći satelite je teško napraviti razliku između različitih tipova čestica a možete se susresti i sa velikim ‘rupama’ u podacima.”

Kako bi prevazišli ovaj izazov, istraživači su koristili pouzdani globalni 3D model pod imenom  GEOS-Chem koji je u stanju da pokaže nivoe zagađenja u visokoj rezoluciji od 50 puta 60 kilometara.

„Umesto da se oslanjamo na proseke zagađenja koji pokrivaju velike regione, želeli smo da mapiramo gde se zagađenje nalazi, kao i gde ljudi žive, kako bismo mogli tačno da znamo kakav vazduh ljudi udišu.”, rekao je Karn Vohra, vodeći autor studije sa Univerziteta u Birmingemu.

Nakon što su mapirali zagađenje, istraživači su te podatke obradili koristeći najnovija saznanja o zdravstvenim problemima koji su izazvani zagađenjem vazduha. Iako je nepovoljan uticaj čestičnog zagađenja na zdravlje odavno poznat, ispostavilo se da su prethodna istraživanja potcenila efekat na zdravlje koji imaju relativno niži nivoi zagađenja, kao i izuzetno visoke koncentracije zagađujućih materija. 

Rezultat do kojih su naučnici došli koristeći nove metode pokazao je da je na globalnom nivou izloženost čestičnom zagađenju nastalom kao posledica sagorevanja fosilnih goriva uzrokovala čak 21,5% (10,2 miliona premilunih) svih smrti u 2012. Ova brojka je u 2018. pala na 18% (8,7 miliona umrlih), najviše zahvaljujući unapređenom kvalitetu vazduha u Kini.

„Kada razgovaramo o opasnostima povezanim sa sagorevanjem fosilnih goriva često se fokusiramo samo kontekts klimatskih promena i emisije ugljen-dioksida zanemarujući potencijalni uticaj na zdravlje ostalih polutanata koji su emitovani zajedno sa gasovima sa efektom staklene bašte.”, rekao je Džoel Švarc jedan od kreatora novog modela za procenu uticaja zagađenja vazduha na zdravlje koji je koriđćen u istraživanju.

„Nadamo se da ćemo kvantifkacijom posledica po zdravlje koje nastaju usled sagorevanja fosilnih goriva moći da pošaljemo jasnu poruku kreatorima politika i ostalim zainteresovanim stranama o koristima prelaska na alternativne izvore energije.”, dodao je on.

Još jedna od autorki istraživanja, Eloiz Marais ukazuje da ova saznanja dodatno doprinose ogromnoj količini dokaza koja pokazuju da zavisnost od fosilnih goriva ugrožava globalno zdravlje.

„Ne možemo čiste savesti nastaviti da se oslanjamo na fosilna goriva dok su nam istovremeno dostupne čistije alternative, posebno sada kada znamo da postoje tako ozbiljne zdravstvene posledice.”, zaključila je ona.

U Srbiji se struja pretežno proizvodi sagorevanjem uglja i naše termoelektrane su među najvećim zagađivačima u Evropi