Bolest pčela krenula iz Evrop
Bolest koja desetkuje pčele u svetu potiče iz Evrope a za njeno širenje odgovorni su ljudi, zaključili su britanski i američki istraživači.
Istraživanje je pokazalo da je širenje bolesti deformisanih krila u svetu rezultat trgovine i premeštanja košnica zbog oprašivanja kultura pre nego prirodni fenomen. U svetu postoji trend smanjenja kolonija pčela čiji uzroci nisu u potpunosti razjašnjeni. Kao razlozi se za sada navode korišćenje insekticida, masovan uzgoj samo nekoliko vrsta useva i bolesti koje pogađaju pčele.
Virus koji izaziva bolest defomisanih krila često na pčele prenosi parazitska grinja Varroa. Iako je ovaj virus uobičajen, simptomi bolesti su češći kod populacija pčela zaraženih ovim parazitom.
Istraživači Univerziteta u Eksiteru, u Velikoj Britaniji, i Berklija, u Kaliforniji, otkrili su da od evropske pčele vrste Apis mellifera nesumnjivo vode slučajevi bolesti deformisanih krila u košnicama širom sveta.
To ukazuje da je pandemija rezultat trgovine i premeštanja košnica zbog oprašivanja kultura pre nego prirodni fenomen, ocenili su istraživači.
Virus i parazit varoa zasebno ne predstavljaju veliku opasnost za pčele, ali zajedno čine smrtonosnu kombinaciju koja je doprinela nestanku miliona domaćih pčela u proteklih nekoliko decenija. Varoa se hrani larvama, dok virus deformisnaih krila ubija pčele, što zadaje dvostruki udarac populaciji pčela.
"Ovo je prvo istraživanje koje je pokazalo da su evropske pčele izvor širenja smrtonosne kombinacije virusa deformisanih krila i varoe", kaže jedna od autora studije Lena Vilfert sa Univerziteta u Eksiteru.
Prema njenim rečima, studija pokazuje da je "širenje te razorne kombinacije u velikoj meri delo ljudi, jer bi se, da je reč o prirodnom fenomenu, moglo očekivati prenošenje među zemljama koje su blizu jedna drugoj, što nije slučaj", rekla je ona.
U prilog tome je navela da su slučajevi virusa koji izaziva deformitet krila kod pčela na Novom Zelandu vode poreklo iz Evrope.
"To ide u prilog teoriji da je uzrok pandemije to što ljudi premeštaju pčele", ocenila je ova naučnica.
Istakla je da je potrebno postaviti "stroga ograničenja za premeštanje košnica čak i ako nisu zaražene varoom". Ova naučnica ističe da je potrebno da pčelari preduzmu neophodne mere kako bi iskorenili parazite iz košnica pošto i divlji insekti oprašivači mogu biti zaraženi virusom.
Istraživači su analizirali uzorke slučajeva bolesti deformisanih krila iz celog sveta sa pčela i grinje varoe, a rezultati su objavljeni 5. februara u naučnom časopisu Sajens (Science).
Utvrdili su da se epidemija širila iz Evrope u Severnu Ameriku, Australiju i Novi Zeland. U izvesnoj meri bilo je i širenja u oba parvaca između Evrope i Azije, ali ne i između Azije i Australije i pacifičkih zemlja i pored geografske blizine.
Ispitane su i druge vrste pčela, bumbara i grinja ali je zaključeno da je evropska medonosna pčela glavni prenosilac bolesti.
U svetu postoji trend smanjenja kolonija pčela čiji uzroci nisu u potpunosti razjašnjeni. Često se takav trend pripisuje korišćenju insekticida ili masovnom uzgoju nekoliko vrsta useva, ali i varoi.
Veliko smanjenje broja pčela, koje imaju važnu ulogu u oprašivnaju biljaka, imalo bi ozbiljne posledice na raznolikost biljnih i životinjskih vrsta, poljoprivredu i privredu u svetu, upozoravaju naučnici.
Izvor: AFP
