Zašto su nedemokratske države – infantilne
Dve stvari. Prvo, nemam previše poverenja u medije koji se pozivaju na neimenovane, ali dobro obaveštene izbore. Verujem da su u velikom broju slučajeva takvi izvori čista konstrukcija, koja služi za plasiranje lažnih vesti i spekulacija.
Uzmimo, na primer, vest koja je juče objavljena u tabloidu Alo. U prvom paragrafu se ističe da država zna koje farmaceutske kuće stoje iza kampanje protiv vakcinacije, da bi već u sledećem paragrafu taj isti i veoma obavešteni izvor iz Ministarstva zdravlja relativizovao početni stav time da će se država tek angažovati da utvrdi ko i kako podstiče laike da se suprotstavljaju vakcinaciji, da protestuju, izigravaju tužibabe i utiču broj vakcinisane dece.
Šta je cilj ovakvih vesti? Da isprovociraju farmaceutske kuća da se oglase i demantuju da su sklopile zaveru protiv zdravlja nacije? Da vide reakciju javnog mnjenja, pa da u skladu sa njom dodaju, odnosno smanjuju gas? Da javnost pretvore u krvavu arenu i histeričnu masu željnu mesa hrane nekima od nas?
Stotinu puta smo do sada od vlastodržaca čuli da niko nije jači od države. Posebno na tome insistira njegova ekselencija Lupus Maximus. Ako je tako, kako to, onda, da pored edukacije, raznoraznih mera koje država preduzima i svih resursa koji joj stoje na raspolaganju, iz godine u godinu opada broj vakcinisane dece? Da nije možda zadatak antifarmaceutske kampanje u nacrtu da zamagli činjenicu da je država ta koja hramlje, kašlje i podbacuje u slučaju vakcinacije? Eto pitanja kojim bi mogao da se pozabavi ministar zdravlja. Ova država je toliko puta obmanula građane da je pravo čudo da je neko uopšte i prineo ruku igli.
Drugo. U Srbiji je, kao što je poznato, vakcinacija dece obavezna. Nedavno je i Ustavni sud odbacio inicijativu antivakcinista, da ih tako nazovem, da se pokrene postupak utvrđivanja neustavnosti obavezne vakcinacije.
Srbija, naravno, nije usamljen slučaj, jer je vakcinacija obavezna i u komšiliku – u Hrvatskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Crnoj Gori, Mađarskoj… Postoje, naravno, i zemlje u kojima je imunizacija dece prepuštena slobodnom izboru. Na primer, u Nemačkoj, Holandiji, Britaniji, Švedskoj, Norveškoj, Finskoj, Švajcarskoj, Estoniji…
Obratite pažnju na kulturnu liniju koja deli ove zemlje. Vakcinacija je obavezna u zemljama čije su liberalne tradicije bedne i nikakve.
U Velikoj Britaniji vakcinacija je dobrovoljna i obavlja se na bazi informisanog pristanka, a obuhvat vakcinisane dece je mnogo veći nego u Srbiji i penje se iznad 95 posto. Treba reći da se u Britaniji za štetu, nastalu vakcinacijom, isplaćuje građanima odšteta, koja ne podleže oporezivanju.
Zagovornici obavezne vakcinacije veruju da je reč o pozitivnoj i meri u korist deteta. U sukobu između dva dobra – dobrobiti deteta i slobode izbora – zakonodavac je, po njihovom mišljenju, dao prednost većem dobru. Zdravlju deteta.
Ovakav rezon počiva na pretpostavci da će vakcinacija, ako je učinite predmetom slobodnog izbora, dovesti do rapidnog pada broja vakcinisane dece, čime će njihovo zdravlje biti ozbiljno ugroženo. Činjenica da postoje primeri koji takvu naopaku pretpostavku dovode u pitanje se, jednostavno, ignorišu.
Ljudi privrženi slobodi ne podnose paternalizam, ma sa čije strane on dolazio. Oni vole da odluke donose sami, bez tutorstva, pretnji i državne prinude. Moje dete je moje, a nije državno, niti mi ga je država ustupila na brigu i staranje. Ako država, vlada, nacionalni poglavica, patrijarh i njegova vesela trojka – otac, sin i duh sveti, bolje od mene znaju šta je interes moga deteta oni, onda, lako mogu i da mi dete oduzmu, a mene sankcionišu, pod optužbom da ga zanemarujem.
Kada država, dakle, donese odluku o obaveznoj vakcinaciji dece, ona šalje poruku pojedincu da u njega nema poverenje, da sumnja u njegovu moć suđenja, da ga smatra maloumnikom kome je potreban tutor. Pored toga, ona redukuje prostor za moralne izbore, čime pojedinca sprečava da uči i izvlači pouke iz vlastitih pogrešno donetih odluka. A kada pojedinca štitite od posledica njegovih pogrešnih odluka, vi ne dobijate Holandiju ili Veliku Britaniju, nego balkansku vukojebinu. Ne dobijate društvo zasnovano na radu, štedljivosti, odgovornosti, racionalosti, slobodi, napretku i oslanjanju na vlastite individualne snage, nego društvo produžene infantilnosti, lenjosti, zavisti, bezobrazluku, amoralnosti, dvoličnosti, bekstva od slobode i odgovornosti. Dobijate zemlju u kojoj ljudi više veruju vračarama nego nauci i lekarima.
Srbiju, dakle.
