"Ako ih nema na globosu, to ne znači da ne postoje"
Kakav veličanstveni uspeh srpske diplomacije!
Republika Palau je suspendovala svoju odluku o priznanju Republike Kosovo.
Dačić je presretan. Vučić, takođe, ali za razliku od Ivice Šerfezija drži emocije pod kontrolom. Eni Brnabić je pragmatična i već razmišlja o projektu digitalizaciji daleke, ali prijateljske nam Republike.
Predsednika Palaua je primila i sa njim razgovarala prva srbijanska politička postava. Čovek bi pomislio da je odluku o suspenziji donela Amerika ili, barem, Britanija, Nemačka, Francuska…
Priznajem da nikada nisam čuo za Palau. Nemam pojma gde se ova republika nalazi. Ni koliko stanovnika ima. Ni kako se zove njihov glavni grad. Ne znam ni koju veru ispovedaju njeni stanovnici. Ni kojim se pismom služe. Ne znam ni da li su čuli za Noleta. Imaju li rijaliti programe. Gledaju li Pink. Čitaju li Informer. Očekuju li Putina. Možda Makrona. Vole li Prevera, Imaju li svog Balaševića… Ne znam, ama baš ništa.
Prilično sam siguran da ni predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine ne zna odgovore na gore pomenuta pitanja. Ako zna, plaćam porciju bureka, jogurt i kolač za poneti.
Kad smo već kod plaćanja, evo, pitam šefa srpske diplomacije koliko košta suspenzija odluke o priznanju Kosova? Red je da znamo odgovor na to pitanje. Sutra će Čanak dramatizovati stvari i u skupštini gnevno pitati: Di su naši novci?
Nije, međutim, sve u novcima. Ima nečeg i u saradnji.
Šef srpske diplomacije potpisao je sa Republikom Palau sporazum o vekovnom prijateljstvu i saradnji. Sarađivaćemo u oblasti omladine, sporta, visokog obrazovanja, naučnog istraživanja, energetike i informacionih tup –tup tehnologija. Malo li je?
Predsednik Palaua Tomi Remenges je bio skroman, ali veoma ljubazan. Pozvao je Srbe da svrate u njegov deo sveta i plivaju sa ajkulama. Naše ajkule su vegetarijanci, poručio je Remenges. Naše (medijske i političke) ajkule to, na žalost, nisu.
Posle dolaska i uspešnog odlaska Putina, suspenzija odluke o priznanju Kosova je drugi, u veoma kratkom roku postignut, uspeh srpske diplomatije. Uspeh može biti i veći ako pustimo mašti na volju i zamislimo Tačija i Haradinaja kako, obliveni ladnim znojem, vrte globus i bezuspešno na njemu traže naše nove prijatelje i diplomatske saveznike.
Ako ih nema na globosu, to ne znači da ne postoje.
Postoje. Video sam ih na televiziji.
